Светосавска недеља у Штутгарту

108

И ове, четврте године ангажовања као наставника српског језика у српској допунској школи, реализована је Светосавска недеља, кроз коју смо показали холистички приступ настави, као најдоминантнији у образовно-васпитном раду у иностранству. У оквиру предметно различитих радионица, обрађивали смо живот, дело и заслуге нашег највећег српског просветитеља. Централна свечаност је по много чему круна овог рада, па се не зове случајно “Светосавско благо“. Била је репрезентативна, јер су деца, показала све своје квалитете, у рецитовању, беседништву, глуми, хорском и солистичком певању и водитељству. На сцени је продефиловало преко стотину деце мотивисане за учешће на овој највећој и најсвечанијој школској приредби.

Било је преко 300 присутних гостију и непрекидно пристижу честитке од родитеља и осталих гостију  за диван доживљај који су деца пренела. Аутор сценарија и  програма је Биљана Петровић, а у организацији су били: српска православна црква из Штутгарта и Савет родитеља сколе “Вук и Доситеј” из Штутгарта и околине. Сви учесници у Програму су заслужни за успех ове узорне Академије, у сваком погледу.

Радионица „У част Светом Сави“

Како се Савиндан прославља као школска слава у нашој драгој отаџбини Србији, тако се исто слави и у српској допунској школи у Штутгарту.

У част Светом Сави, нашем првом просветитељу, читава недеља уочи Савиндана обележена је активним и инспиративним радом како наставница тако и ученика допунских школа.

Мотивисана жељом и потребом да овогодишња Светосавска академија буде што оригиналнија, Татјана Поповић, наставница у српској допунској школи у Штутгарту, у сарадњи са својим ученицима реализовала је радионицу под називом „Српска звечка“.

Наиме, реч је о инструменту који су правили ученици допунске школе, а користи се уз песму коју сви заједно изводе певајући у хору „Песму о Светом Сави“. Свако дете је уз помоћ наставнице направило свој инструмент користећи пластичну флашицу у којој се налази шака пиринча. Потом су своје флашице облепили креп-папиром у бојама српске заставе. Претходно је наставница Татјана са својим ђацима обрадила  државна обележја Републике Србије, где су они најмлађи ђаци по први пут  могли да науче да застава Републике Србије спада у један од државних обележја. Занимљиви су били часови израде новог инструмента, а још занимљивији часови када су ђаци почели да свој инструмент свирају заједно уз песму коју су певали. Користећи овај предмет, свако дете даје свој лични допринос светосавској приредби.

Занимљиво је истаћи да је Никола Ацевић, ученик I разреда основне школе, дао  име овом инструменту, назвавши га  „Српска звечка“, док га је ученица Тамара Кнежевић, 6 година, оценила као „инструмент који одлично свира“. Овим видом ваннаставних активности ученик је у стању да изражава утиске, сазнања и замисли средствима, материјалом и техником по избору. А то  је још један од показатеља да су ђаци у допунској школи у дијаспори изузетно креативни и маштовити, без обзира што већина њих прво размишља на језику земље у којој живе.

Друга радионица која је реализована у Допунској школи на српском језику у Штутгарту јесте бојанка под називом „Живот Светог Саве“. Ову бојанку чине ученички цртежи инспирисани неким сегментом из живота Светог Саве као што су детињство, породица (родитељи и браћа), одлазак на Свету гору, задужбине итд.

Наставница Татјана је дошла на идеју да све што је причала својим ученицима о Светом Сави, његовом животу, породици, браћи, родитељима, о култу Светог Саве, повеже у једну причу која ће свој ликовни изглед добити кроз слике у виду цртежа за бојење. Сви њени ђаци од 1. до 8. разреда су учествовали у изради бојанке. Најмлађи су углавном цртали Растка из млађих дана, његове родитеље и рођење Растка, док су се нешто старији ученици опредељивали више за цртање задужбина Немањића. Велики број деце је цртао Хиландар и манастире Жичу и Студеницу, док су се неки определили за цртање Храма Светог Саве на Врачару, инспирисани историјским догађајем спаљивања моштију Светог Саве од стране Синан-паше на месту где се сада налази храм подигнут у част Светога Саве. Сваки рад потписан је од стране аутора (ученика). Фотокопирањем сваког цртежа и њиховим  спајањем  у целину настала је бојанка под називом  „ Живот Светог Саве“ и као таква биће поклоњена сваком ученику који је учествовао у њиховој изради.

Путем ових радионица наставница је испунила како наставне тако и креативне циљеве допунске наставе функционално повезујући наставне садржаје обрађене на претходним часовима ваннаставних активности са садржајима редовне наставе.  Осим тога, успешно је остварила међупредметну корелацију  доводећи у везу историјске, географске, књижевне, музичке и ликовне појмове. Овим видом наставе  ученик је у стању да искаже своје мишљење о значају и улози очувања идентитета кроз неговање српске музичке традиције и култа Светога Саве. Као резултат тога јесте научено знање. И наравно, задовољство ученика. И како рече један од ђака осмог разреда :“ Свако ко жели може да следи пут Светога Саве! Треба за почетак истински да воли људе.“

Аутор текста: Јована Кнежевић
Аутор фотографија: Татјана Поповић