Менторски рад у Србији – контуре једне типологизације

Тања Шијаковић, 2018.

Као вишеструко условљен релациони феномен, менторство и пракса коју заједнички обављају приправник и ментор привлаче пажњу истраживача у различитим областима рада. Са намером да усмеримо пажњу на овај део образовне праксе код нас, спровели смо истраживање у чијем средишту интересовања су била питања о приправништву и менторству у образовању. Иако су нашу пажњу окупирала првенствено питања која су се односила на разумевање концепције приправништва и менторства и начина на који се решења која она нуди рефлектују у актуелној пракси приправника и ментора, истраживање је неочекивано резултирало још једним налазом – могућим типовима менторског рада у нашем образовном контексту. До резултата се дошло након анализе транскрибованог материјала, прикупљеног у појединачно вођеним интервјуима са десет ментора. Откривени, различити приступи менторском раду засновани су на анализи одговора и тумачењима која су ментори давали у вези са: разумевањем функције менторског рада; очекивањима која имају од приправника; сагледавањем улога приправника и ментора; разумевањем учења и значајем планирања рада са при- правником. Тумачећи начин на који разумеју претходно поменуто и описујући  конкретан рад са својим приправницима, издвојени су ментори који су испољили конзистентне језичко-искуствене обрасце и ставове, међусобно довољно различите да могу да чине обрисе посебних типова менторстава, у раду препознатих као: ad hoc менторство, форма-менторство и развојно менторство. 

wpChatIcon
ПРИДРУЖИ СЕ 
close-image

БИЛТЕН

Пријавите се за билтен Завода за унапређивање образовања и васпитања и добијајте вести и обавештења директно у Ваше поштанско сандуче.
ПРИЈАВИТЕ СЕ
close-link