Менторство у светлу рефлексивне праксе: перспектива инсајдера

Вера Рајовић, Лидија Радуловић, 2009.

У овом раду се елаборира улога ментора и менторства као стадијума континуираног учења наставника, које се дешава током целог његовог професионалног развоја. Полазећи од разумевања менторства као подршке неискусним наставницима (студентима на пракси, приправницима...) не само да „преживе“ прва наставничка искуства, већ и да започну свој професионални развој као процес континуираног учења и да изграде самопоуздање које је предуслов за успешно граñење свог професионалног идентитета, анализира се оквир подршке професионалном развоју сâмих ментора. При томе, у раду се интегришу сазнања до којих су ауторке долазиле кроз развијање сопствене наставничке праксе у раду са будућим наставницима, већи број њихових теоријских и емпиријских истраживања концепције образовања наставника, као и кроз искуства које су ауторке имале учествујући у раду групе експерата на приручнику за менторе. Ова група се, критички анализирајући међународну праксу, определила за рефлексивни приступ образовној пракси, да би радила на развијању модела менторства/приправништва који уважава наш социо-културни контекст. Овај приступ се показао корисним из неколико разлога: 1) он интегрише најсавременија достигнућа истраживања образовања и наставе; 2) овај приступ је најфлексибилнији у уважавању потреба наставника у друштву у коме се пред њега постављају стално променљиви захтеви, и од којих се очекује не само да прате, већ и да сами буду агенси промена и 3) довољно је отворен за одговорне креаторе образовне политике који постављају стандарде, како за менторе, тако и за наставнике у свим фазама њиховог континуираног развоја и учења. 

wpChatIcon
ПРИДРУЖИ СЕ 
close-image

БИЛТЕН

Пријавите се за билтен Завода за унапређивање образовања и васпитања и добијајте вести и обавештења директно у Ваше поштанско сандуче.
ПРИЈАВИТЕ СЕ
close-link