Традиционални и савремени поглед на менторство у сфери образовања будућих наставника

Данијела Петровић, 2009.

Традиционално, менторство се третира као интерперсонални однос измеñу мање искусне особе - студента који се образује да постане наставник, и више искусне особе - искусног наставника, ментора, чији је основни циљ унапреñивање личног и професионалног развоја студента. У пракси су присутни различити модели менторства, међу којима су најпознатији модел шегртовања, модел компетенција и рефлексивни модел. Већина ових модела менторство приказује као једносмеран процес у којем су главни корисници студенти, причему ментори обезбеђују много више подршке него што то добијају за узврат. Савремени поглед на менторство доводи у питање овај једнодимензионални модел и менторство третира као узајамно награђујући процес из којег добити имају како студенти на професионалној пракси, тако и ментори који раде са њима. У овом раду посебна пажња се посвећује томе како ментори виде сопствену улогу, као и краткорочне и дугорочне добити менторства на личном и професионалном плану. Сматрамо да сагледавање добити које менторствоима за лични развој и професионалну каријеру ментора може да има и важне практичне импликације, тј. може да послужи као основа за охрабривање и подстицање искусних наставника да преузму улогу ментора.

wpChatIcon
ПРИДРУЖИ СЕ 
close-image

БИЛТЕН

Пријавите се за билтен Завода за унапређивање образовања и васпитања и добијајте вести и обавештења директно у Ваше поштанско сандуче.
ПРИЈАВИТЕ СЕ
close-link