САОПШТЕЊЕ ЗУОВ-а поводом низа медијских нетачности о уџбенику Историје за 6. разред који су се појавили од 10. до 13. августа 2014.

847

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

ПРЕДМЕТ: Службена белешка о примедбама на садржај уџбеника Историја за шести разред основне школе, аутора проф. др Радета Михаљчића, издавач ЈП „Завод за уџбенике“

У писму Његове светости патријарха српског, господина Иринеја, министру просвете, науке и технолошког развоја од 18. марта 2014. године, износе се примедбе на садржај уџбеника Историја за шести разред основне школе, аутора проф. др Радета Михаљчића, издавач ЈП „Завод за уџбенике“ из Београда, и тражи да се он више не користи у настави „из научних, образовних и васпитних разлога“. Примедбе се односе на тумачења појединих историјских догађаја и појава у овом уџбенику, који је у употреби од 2008. године, а одобрен је пре почетка примене Стандарда квалитета уџбеника („Просветни гласник“, бр. 1/10). У писму се тврди да се у уџбенику „српски фактор (…) из једне лекције у другу, умањује да би уступио простор исконструисаним флоскулама“, а затим се набрајају конкретне примедбе.

У Центру за развој програма и уџбеника Завода, који према одредби члана 19 Закона о основама система образовања и васпитања даје стручне оцене квалитета уџбеника, образована је радна група састављена од компетентних историчара, универзитетских професора и научних сарадника, стручњака за историју средњег века, која је размотрила достављене примедбе и закључила следеће:

  • Примедба о томе да аутор уџбеника тврди да Неретљани нису Срби не стоји. На стр. 41 име Неретљана се наводи као пример словенског племена које је име добило према географском називу, према реци Нарони, односно Неретви. На стр. 48, међутим, јасно се каже да је Паганија (назив за област Неретљана), спадала у српске земље у Приморју. Исто се види и са карте на стр. 57, где су приказане српске државе у 9. и 10. веку.
  • Примедба о пореклу Албанаца делимично је оправдана, јер аутор Албанце (стр. 42) убраја у староседеоце Балканског полуострва, иако је то питање у науци и даље отворено. Постоји, наиме, теза о њиховом илирском пореклу, коју истиче албанска наука, и теза о трачком пореклу, која је присутна и у нашој науци. У новије време појавила се и миграциона теза, по којој су Албанци досељени са Сицилије, где су стигли са Кавказа или Прикаспијске низије у 10. или 11. веку.
  • Примедба о употреби назива „Македонски Словени“ (стр. 47 и 53) и „Македонска држава“ (стр. 48), потпуно је оправдана, јер у средњем веку Македонци, као народ, нису постојали, нити је постојала Македонија као држава, да би могло да се тврди да је после Маричке битке „изгубила самосталност“ (стр. 117). Стварање македонске националне свести везује се за савремено доба (20. век).
  • Примедба о томе да аутор на стр. 53 негира да су у Босни и „југоисточно од Сплита“ живели Срби, није оправдана. Аутор је експлицитно на стр. 48, 50 и 99 навео да је Босна саставни део Србије, што је приказано и на историјским картама на стр. 56 и 57, на којима је јасно обележено и то да су области у приморју, југоисточно од реке Цетине, насељавали Срби.
  • Примедба да се из тврдњи аутора, изнетих на стр. 92, може погрешно закључити да су „Албанци имали државу у време цара Душана“ не стоји. Из текста уџбеника је јасно да је Душан освајања вршио на рачун Византије и да је освојио крајеве који су њој припадали: Тесалију, Епир и „већи део албанских крајева“. Ово не имплицира да се ради о албанској држави, јер је јасно да се говори о територији Византије. Реч је о крајевима насељеним албанским живљем.

На основу наведеног, Завод сматра да су неке од примедаба изнетих у писму оправдане и да уџбеник има недостатке, али да они нису таквог карактера да би се предложило да се, у складу с одредбом члана 37 Закона о уџбеницима и другим наставним средствима, повуче из употребе. Потребно је, међутим, обавезати издавача и аутора да се у новом издању овог уџбеника, који поседује многе квалитете, преформулишу називи „Македонски Словени“ (стр. 47 и 53) и „Македонска држава“ (стр. 48) и релативизује тврдња о Албанцима као староседеоцима Балканског полуострва (стр. 42).

Министарство је, према нашим сазнањима ово мишљење доставило издавачу, који је унео корекције у ново издање. У књижарама је, дакле, издање из 2015. године у коме нема спорних тврдњи.

 

ДИРЕКТОР ЗАВОДА

проф. др Зоран Аврамовић

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.