Трочлана делегација ЗУОВ-а коју су чинили директор, проф.др Зоран Аврамовић, Оливера Тодоровић, руководилац Центра за професионлани развој запослених у образовању  и Александра Беговић, саветник координатор, била је гост Министарства просвете Републике Аустрије, односно његовог Одељења за протокол и билатералну сарадњу у образовању. Ова посета је резултат наставка сарадње ЗУОВ  са госпођом Силвијом Јиндром, експерткињом која је у два наврата била предавач на конференцијама за наставнике страних језика, које је организовао ЗУОВ у сарадњи са ЕРАЗМУС пројектом.

На основу договора са организатором програм посете је конципиран тако да се омогући увид у образовни систем Аустрије и реформске пакете које ова земља припрема ради унапређивања образовања. У оквиру програма имали смо организована четири округла стола на теме: образовни систем Аустрије, процес одобравања уџбеничке литературе, концепција, развој и имплементација курикулума  и образовање и стручно усавршавање наставника као и посете школама свих нивоа и Педагошке академије на којој се образују и усавршавају наставници који реализују наставу у свим сегментима образовања изузев гимназијског. Из свега што смо могли да видимо и чујемо, стиче се утисак да постоји доста случности у неким областима између Аустрије и Србије, нарочито у домену начина како се процењује квалитет уџбеничке литературе и како се одобравају као и израде курикулума који је заступљен сада много више на компетенцијама и исходима него на самим садржајима предмета како је то раније било. Овакав преокрет у концепцији самих наставних програма био је неопходан и због усаглашавања са захтевима централизованог матурског испита који се у том облику спроводи већ три године.

Аустријски обавезни школовање треаје 9 година и састоји се из неколико делова. Образовање почиње предшколским периодом од навршене шесте године живота. Постоји тенденција да се та граница спусти и да се на тај начин продужи обавезно школовање чак и за две године, како би се унапредиле одређене компетенције код деце, нарочито језичке, које могу бити препрека у даљем образовању. То се односи нарочито на децу са мигрантским пореклом  којима немачки језик није матерњи. Образовање у Аустрији је бесплатно и држава инвестира много у образовање пружајући свима исте услове и могућности. Приватне школе постоје, али их нема много и веома су доступне због скромних школарина. Оне раде по програмима по којима раде и државне школе. Образовни систем Аустирје нуди велики број опција за ученике при чему се респектују различите потребе и интереси ученика и родитеља. Систем је отворен тако да пружа могућност ученицима да у сваком сегменту могу да прелазе из једног у други у зависности од постигнућа и потреба појединца и друштва. Први степен школовања започиње четворогодишњом основном школом коју похађају сва деца од шесте године. У основној школи се ради на подстицању развоја социјалних, емоционалних, интелектуалних и физичких способности и вештина ученика и пружању једног општег образовања које је база за даље школовање. Следећи део образовног система обухвата четири разреда која могу да се похађају у гимназији или тзв. средњој школи (пандан нашем другом циклусу). У том делу деца добијају или опште образовање које води матури или образовање благо усмерено будућем занимањима. Трећи део је финални и као и претходни ниво води општем образовању који отвара пут академском образовању или стручно које може трајати од три до пет година. Заступљен је и дуални систем који је веома тражен. Деца са посебним потребама могу да похађају  специјалне школе или да буду укључени у рад школа (инклузија). У прилог бесплатном школовању говори и чињеница да су уџбеници бесплатни и да држава одваја у првом делу образовања 50 евра по ученику, у другом 90 евра и у трећем 150 евра.

Посете школама и разговори са колегама су били од великог значаја јер је делегација имала прилику да осети атмосферу школе и начин рада који је за сваку похвалу. У основној школи је заступљен тематски приступ, тако да су повезани садржаји свих предмета и да деца раде доста у пару или групи на различитим пројектима. Наставници којих често има два у разреду сарађују са групама. Доста се полаже важности на уметности и рукотворинама које су изложене по целој школи. Оно што је битно напоменути је и добра сарадња са родитељима који волонтерски помажу у раду школе тако што индивидуално раде са појединим ученицима којима је помоћ у учењу потребна. Ученици често иду у позориште и музеје и свака посета се рефлектује на њихов даљи рад у учионици. У школи раде и изворни говорници за енглески и француски језик који од првог разреда раде одређене садржаје других предмета на страном а и јачају језичке компетенције запосених у колективу. У средњој школи и гимназији је настава нешто класичнија , али се доста ради на повезивању садржаја сродних појмова и јачању компетенција. Проблеми са којима се сусрећу наставници су одељења у којима има доста деце мигрантског порекла и избеглица, тако да се организују и специјални часови немачког језика који је неопходан како би се ученици што боље интегрисали у образовање, имали боља постигнућа и били равноправни са осталим ученицима.

Делегација је била и гост наше Амбасаде у Бечу која жели на сваки начин да помогне и подржи билатералну сарадњу две земље у области образовања и културе.

Тродневна посета је била изузетно интересантна и корисна, наставиће се доласком групе наставника у Србију и надамо се да ћемо моћи да узвратимо истом мером изузетно добром домаћину. Целокупном утиску допринела је и Божићна атмосфера прелепе аустријске престонице коју красе на сваком тргу Божићне пијаце.

 Беч, 5. – 7. децембра 2016. године