Поводом текста Вечерњих новости од 15.12.2019. године који можете погледати овде
„Поштовани“ уредниче, не брани се образовање тако што се третира као циркуска представа која ће добром најавом „продати илузију“! Ви сте ти који сте у исти „кош“ ставили Кочића и естрадне стихове, а да вам на памет није пало да проверите да ли је информација коју покушавате да продате – тачна. Програми наставе и учења су јавно добро, нека врста стратешког документа; притом су и лако доступни: могли сте користити и сајт Завода за унапређивање образовања и васпитања, уколико вам је непознат податак да су сви овакви документи представљени на Правно-информационом систему Републике Србије.
Не знамо да ли сте тога свесни, али нанели сте огромну штету читавом образовном систему и свим релевантним институцијама које систем образовања и васпитања чине. Нанели сте штету и изузетним и релевантним саговорницима – угледним професорима, писцима и интелектуалцима који су пристали да говоре за ваш лист одговорно и стручно. Ви сте, таблоидним насловом, испрљали просвету и умањили национално достојанство у чије име сте, тобоже забринути, покренули тему о квалитету уџбеника и издавача.
Ипак, желимо да ваше читаоце информишемо да се на новим програмима наставе и учења веома одговорно ради; комисије увек чине професори са различитих универзитета (са релевантних катедри), представници свих стручних друштава као и учитељи, наставници и професори који су се истакли радом у учионици. Дакле, понављамо: програме доуниверзитетског образовања праве стручни сарадници из свих образовних институција (школе, факултет, институти, струковна друштва), а ЗУОВ са својим саветницима координира рад. ЗУОВ даје предлог програма Националном просветном савету. Национални просветни савет чине представници универзитета, института, друштава, савеза и других релевантних институција за све струке. Сваки предлог програма који ЗУОВ уради са поменутом комисијом мора да одобри НПС, или да не одобри, односно да одлучи и о допуни или измени предлога програма. Тек када НПС одобри програм, Министар одобрава програм и он постаје обавезан за школску годину. Због тога, морам да нагласим да свако запослен у образовању, од наставника до универзитетског професора, или института, могу да утичу на програм преко својих удружења, и посредно утичу на прављење програма. У сваком случају, уколико новинари желе да пишу о програмима, морају томе посветити више простора у новинским листовима, и истражити зашто је нешто изостављено, или промењено.
Програм, у данашњем убрзаном времену, мора се развијати и унапређивати континуирано, а оно што је циљ сваког успешног образовања, јесте наставник који је аутономан и компетентан да дође до исхода, уз програм који је препоручен, али никако стриктан.
Веома смо свесни да поједини предмети носе национални печат, те вас, за почетак позивамо да програме – прочитате (било би пожељно то урадити пре но што решите да о њима пишете, и то пре свега због части професије коју представљате). Зато је бесмислено полемисати са наводима из вашег текста у којем се тврди да у програмима нема јасних препорука о томе како треба чувати националне вредности и културу. Да сте их погледали, знали бисте да је тврдња – нетачна! (Тако рецимо, у програму Српског језика и књижевности за седми разред основног образовања и васпитања постоји исход који прописује „да ће ученик на крају године бити у стању да препозна националне вредности и негује културноисторијску баштину“.) Осим тога, од ове године у ЗУОВ-у постоји и сектор за предмете од националног значаја, који се бави управо заштитом и унапређивањем исхода и ревизијом програма за предмете и теме од националног значаја. Тај сектор блиско сарађује са Републичким педагошким заводом у Републици Српској, ради у комисијама на темама које можемо назвати „каноном“ за национални идентитет, развија и унапређује програме и обучава и наставнике који раде са нашим ученицима који живе у иностранству. Управо ћемо у заједничкој сарадњи следеће године урадити приручник и ускладити исходе који се односе на национални идентитет.
Мислимо да би такође било професионално од Вас да читаоце упознате и са процедурама које ће им омогућити да уочене пропусте у уџбеницима пријаве надлежним институцијама. Не би било први пут да се уџбеник повуче из употребе. Такође, постоји јасна процедура о пријави, прегледању и одобравању уџбеника и то исто раде комисије састављене од сарадника ЗУОВ-а (запослени у школама, факултетима, институтима), са једним саветником координатором из нашег Завода. То је огроман број колега који се труде да у кратком року поред свог редовног посла, обаве и детаљан преглед уџбеника (у овом тренутку их имамо око 600, само за преглед пристиглих 200 уџбеника). Мислимо да је овакав приступ једини могућ ако желите да вас третирају као „средство јавног информисања“. Све остало спада у категорију „жутог“, односно таблодиног новинарства! Образовање не би требало да буде таблоидно, а сведоци смо у последње време како вести и новине углавном прате објаве на друштвеним мрежама и такве их штампају у својим новинама без претходног истраживања тих објава, без икаквог филтрирања зашто је уопште та објава важна. Шта том објавом хоћемо да постигнемо? Ако желимо нешто да исправимо, онда постоји пут. Ако желимо да славимо јер смо пронашли још нешто што није добро у образовању и то сезационалистички ставите преко целе прве стране, без икакве жеље да утичете озбиљно на промену тога, онда сте на правом путу!
Уколико желимо добро нашој земљи, уколико желимо добро образовање, то свакако није пут којим наше новинарство иде, а то је сензација по сваку цену. Важнија је вест о инциденту у школи него вест о успеху те школе. Уместо да на првим страницам са великим насловима и крупним словима буду пројекти који су урађени у некој школи, или да буде представљен добар наставник, односно ученик који је освојио награду на неком такмичењу, дивни подухвати другарства које се негују у некој школи, уместо свега тога, новине малициозно траже грешке у програмима и уџбеницима, па и оним уџбеницима који су у употреби 10 и више година, траже упорно лоше директоре, лоше наставнике. Траже лоше. Нисмо против тога да се лоше обелодани, али смо више за то да лоше буде у сенци доброг.
Уколико је вашим саговорницима стварно стало да се укључе у развијање и очување националног идентитета, и уопште у развијање и побољшање програма, у сваком тренутку се могу прикључити и то урадити, преко поменутих представника и удружења. ЗУОВ у овом тренутку има преко 1500 сарадника из различитих образовних инситуција.
Уколико је представницима новинарске струке стварно стало да нам образовање буде квалитетније, онда то можете потпомоћи тако што ћете изабрати подстицајно а не сензационалистичко новинарство. Указати на грешке, истражити и нешто поправити није исто што и осудити ”бомбастичним насловима” без икакве жеље да се нешто поправи, већ да се све што се у образовању ради, детронизује и понизи. Уколико хоћемо да вратимо култ учитеља и наставника, школе и унапредимо система образовања, то није прави пут. Ви бирате!
ДИРЕКТОР
др Златко Грушановић