back to top

др Златко Грушановић

Основну и средњу школу завршио је у Лозници, а факултетске студије на Универзитету у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету,  група српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Магистрирао је на Факултету драмских уметности, на студијама науке о позоришту са магистарском тезом “Драматургија Љубомира Симовића”. Докторску дисертацију “Типови хероја у српској култури и друштву од 1990. до 2000. (српска драма)” је одбранио на Филолошком факултету у Београду.
2015. године добиo je Светосавску награду за допринос развоју образовања и васпитања за 2014. годину.

Постдипломске студије

2004 – 2007.
Факултет драмских уметности, Универзитет у Београду
Група: студије позоришта, завршене са просечном оценом 9.62

2007. магистрирао на студијама науке о позоришту – (магистарска теза Драматургија Љубомира Симовића).
Стечено звање: Магистар науке о драмским уметностима из области студија позоришта

2008 – 2018 докторске студије – Факултет драмских уметности, Универзитет у Београду и Филолошки факултет, Универзитет у Београду
2018. докторирао на Филолошком факултету (докторска дисертација Типови хероја у српској култури и друштву од 1990. до 2000. (српска драма)
Стечено звање: Доктор наука – филолошке науке

Високо образовање

1996-2003.
Филолошки факултет, Универзитет у Београду
Група: српска књижевност и језик са општом књижевношћу
Стечено звање: професор српског језика и књижевности
Студије завршене са просечном оценом 8.59

Положен стручни испит 2004. године

Средње образовање

1990-1994
Средња економска школа,
Стечено звање: економски техничар

Основна школа

Основна школа „Анта Богићевић”, Лозница

  • У Завод за унапређење образовања и васпитања (МПНТР) од 1.08.2017 г. ради као директор установе.
  • ОШ „Вук Караџић” од 04. 05. 2009. до 2017.г. радио као директор школе.Радио у ОШ „Вук Караџић” од 01. 09. 2007. до 04. 05. 2009. као помоћник и заменик, а затим и вршилац дужности директора школе.
  • Радио у ОШ „Вук Караџић” од 21. 01. 2006. као медијатекар и као библиотекар.
  • Запослен на неодређено време у ОШ „Вук Караџић” од 01. 09. 2005. године као професор српског језика и књижевности и грађанског васпитања
  • Запослен на неодређено време као професор српског језика и књижевности у ОШ „Ратко Митровић” од 01. 09. 2003. до 31. 08. 2005.
  • Радио у ОШ „Вук Караџић” од 18. фебруара до 26. јуна 2003. као професор српског језика и књижевности

Учешће у радним групама, организацијама, конференцијама, семинарима:

  • 2020. г. члан републичке комисије за спровођење завршог испита школске 2020/2021
  • 2019. г. члан радне групе за управљање пројектом – увођење информатике у 1.циклус образовања (МПНТР и ЗУОВ)
  • 2019. г. члан радне групе ЗУОВ-а за ЈИСП (јединствени информациони систем)
  • 2019. г. до 2021.године члан радне групе за управљањем пројекта (steering committe – Horizontal Facility програма за Србију, Европске уније и Савета Европе (Квалитетно образовање)
  • 2019. г., учешће на семинару о Холокаусту – Интернационална школа за студије о Холокаусту, Јад Вашем, Јерусалим
  • 2019. г. учешће на ISSA конференција у Лајдену, предшколско образовање код деце
  • 2019. г. тренинг за тренере: Учионица будућности, Брисел
  • 2019. г. члан групе за управљање пројектом ”Унапређење квалитета образовања кроз увођење завршних испита на крају средњег образовања”.
  • 2019. г. члан радне групе за унапређење сарадње МПНТР са Министарством просвјете и културе Републике Српске у области образовања
  • Од 2019.до 2020. године члан Савета Учитељског факултета Универзитета у Београду
  • 2019. г. члан радне групе за израду концепта стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030.године
  • 2019. до 2021 године члан радне групе за управљање (steering committe) програма за припремање наставника: Образовање за демократију и људска права, Пројекат Вергеленд центра у Ослу, Савет Европе и Европске унија
  • Од 2019.г. члан Управног одбора Образовног-културног центра у Тршићу.
  • Oд 2018. г. члан савета Друштва за српски језик и књижевност
  • Од 2018. г. члан радне групе за израду студије о евалуацији и процени система образовања.
  • Од 2018. до 2019.године члан радне групе за управљање (steering committe) Horizontal Facility програма за Србију, Европске уније и Савета Европе
  • 2018. до 2019. године члан програмског савета Образовног културног центра у Тршићу
  • Од 2017.г. у ЗУОВ-у, члан радних група за израду програма оријентисаних према исходима (СБС), програма израде оквира дигиталних компетенција, пројекат обука наставника за дигиталне учионица, програма за обуку директора школа за лиценце, и програма обуке за наставнике информатике (ИТ одељења и програм пајтон), израда обуке за пројектну наставу.
  • 2017. г. члан међуминистарске радне групе за успостављање и имплементацију Националног оквира квалификације у Србији (НОКС)
  • 2017. г. организација IV регионалне конференције директора школа за југоисточну Европу.
  • 2017. године, програмски директор фестивала књига „Сви смо ми читаоци“ у Београду на Светосавском платоу
  • 2016. године модератор на трибини посвећен дану Института Конфуције у оквиру пројекта „Кинески језик у основним школама“.
  • 2015. организација III Регионалне конференције директора школа за југоисточну Европу.
  • 2014. г. – члан радних група у министарству за израду Правилника о цени услуга, и правилнику о платним разредима).
  • Од 2013 – 2017. године – члан управног одбора Друштва директора школа Србије
  • Од 2012 до 2017 Руководилац актива директора Стари град
  • Од 2008. г. члан скупштине Удружења ”Живимо заједно”

Ауторски стручни радови, књижевна дела, семинари, предавања, награде:

  • 2021 Грушановић Златко, Нестанак хероја на крају миленијума у српској драми и друштву, у Заджбина Андрејевић
  • 2021. изведена драма Москвичем до пакла, у оквиру пројекта Агенције за безбедност саобраћаја као вид превенције у циљу подизања свести из безбедности саобраћаја, сцена Малог позоришта Душко Радовић.
  • 2021 Грушановић, Златко, Педагошки рад професора Хуго Клајна, у Театрон, април 2022
  • 2021. Грушановић, Златко, Професор Клајн и ученици, у Зборнику матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад 2021, бр.63
  • 2021. Грушановић Златко, Херој као књижевни и друштвени конструкт, Књижевна историја, Београд, Vol. 53 (2021) No.173, стр. 373 – 392.
  • 2019. године, објављена књига: Москвичем до драме у паклу, Плато издаваштво
  • 2019.година, написао драмски текст за представу Москвичем до пакла на редовном репертоару 2019.године Београдског драмског позоришта
  • 2019. Грушановић, Златко, Типологија хероја у српској драми деведесетих година XX века – Ђенерал Милан Недић Синише Ковачевића у Зборнику матице српске за књижевност и језик LXVII 2019 г, Нови Сад 883 – 901 стр.
  • 2019.Грушановић, Златко, Типологија хероја у српској драми деведесетих година 20. века: Вида Огњеновић – Је ли било кнежеве вечере? у Узданица, Јагодина, 2019 године, 59–75 стр.
  • 2019.година, објављен рад Грушановић Златко, Типови хероја у српској драми од 1990. до 1994: Александар Поповић – Бела кафа, Књижевност и језик, Година LXVI, 2019, Београд, 31 – 47.стр
  • 2019. година, објављен рад – Концепт хероја у друштву и српској драми крајем 20.века, часопис Театрон Пролеће – лето 186/187, 108 – 116.стр,
  • 2015. и 2016. године, аутор драмског текста за децу Тајне Дунава, режија Дубравко Јовановић, (изведбе у школама, прешколским установама, Културним центрима)
  • 2015. године учесник у пројекту припремање представе са особама са сметњама у развоју у Лозници.
  • 2012. године коаутор читанки за српски језик од 5. до 8. разреда – издавач Клетт
  • 2011. године аутор приручника за наставнике српског језика, Драматизација у настави – издавач Клетт
  • 2011. године часопис, Свет речи, Драма, драматизација и наставна јединица, прилог у часопису
  • 2011. године, предавање Драматизација приповетке Прича о кмету Симану, 52. Републички зимски семинар, Филолошки факултет
  • 2010. године коаутор комплета уџбеника српског језика за 8. разред – издавачка кућа Клет
  • 2010. Три драме Љубомира Симовића : Поглед на две обале (О лирској и драмској поезији Љубомира Симовића). Београд: Београдска књига, 2010.
  • 2010. написао драмски текст за представу Дубравко и Сања за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведена 13. децембра у Позоришту на Теразијама, а затим 03. марта 2011. у Звездара театру
  • 2010. „Истраживање ставова о инклузивном образовању ученика, наставника и родитеља из редовног система образовања“, прилог Зборнику резимеа „Дани дефектолога Србије 2010. године“,
  • Аутор акредитованог програма Републике Србије, Завод за унапређење образовања и васпитања, Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за Школску 2010/2011, 2011/12, 2012/13, 2013/2014 2014/2015 2015/2016 годину под називом Савремени драмски приступ у настави српског језика и књижевности и улога драмске секције у образовном процесу (изборни, каталошки бр. 025 и 794)
  • Аутор акредитованог програма Републике Србије, Завод за унапређење образовања и васпитања, Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за: школску 20010/2011. годину: Здравље, подршка – инклузија аутор, семинар-обавезан, каталошки бр.422
  • 2010. Ликови у Чеховљевој драми Ујка Вања, прилог за Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд
  • 2010. Досадна лектира и(ли) забавна литература, прилог Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд, 2010. године
  • 2009. Волети је дар, Лапсуси, Како написати писмени задатак из српског језика прилог за Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд
  • 2009. године, Драматизација текста, предавање на редовном 50. јубиларном Републичком зимском семинару, Филолошки факултет
  • 2009. године писао са групом аутора комплет уџбеника за српски језик за 6. и 7. разред, Издавачка кућа Бигз (објављена Читанка 2015. године)
  • 2008. године у Зборнику матице српске објављен рад Три драме Љубомира Симовића
  • 2008. године написао драмски текст за представу Мала принцеза за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведена у Народном позоришту, сцена Раша Плаовић, а 2009. гостовање Мале принцезе у Југословенском драмском позоришту, Позоришту на Теразијама, Малом позоришту Душку Радовићу, Позоришту Бошко Буха, Центру за културу Панчево, Београдском драмском позоришту, Центру за културу у Неготину.
  • 2005. до 2009. са драмском секцијом у ОШ „Вук Караџић” освајао награде на такмичењима за кратке драмске форме, а 2009. године добио је повељу Драгослава Симића за најуспешнију драмску представу кратких драмских форми деце Београда за представу Свињар, (најбољи текст, режија и глума).
  • 2002. у листу за књижевну критику, уметност и друштво Књижевна реч, година XXXI бр. 518, октобар 2002, објављена кратка прича У паклу.
  • 1996. године објавио је кратку причу Нема више човека у збирци Вештина намигивања месецу (избор најбољих прича са IX конкурса за кратку причу на једној страни) приређивачи М. Пантић, В. Павковић, Д. Албахари
  • 2019. година, написао драмски текст за представу Москвичем до пакла на редовном репертоару 2019. године Београдског драмског позоришта.
  • 2017. године, програмски директор фестивала књига „Сви смо ми читаоци“ у Београду на Светосавском платоу.
  • 2016. године модератор на трибини посвећен дану Института Конфуције у оквиру пројекта „Кинески језик у основним школама“.
  • 2015. године учесник у пројекту припремање представе са особама са сметњама у развоју у Лозници.
  • 2015. године добитник Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања за 2014. годину.
  • 2012. године коаутор читанки за српски језик од 5. до 8. разреда – издавач Клетт.
  • 2011. године аутор приручника за наставнике српског језика, Драматизација у настави – издавач Клетт.
  • 2011. године часопис, Свет речи, Драма, драматизација и наставна јединица, прилог у часопису.
  • 2011. године, предавање Драматизација приповетке Прича о кмету Симану, 52. Републички зимски семинар, Филолошки факултет.
  • 2010. године коаутор комплета уџбеника српског језика за 8. разред – издавачка кућа Клет.
  • 2010. победник на конкурса научних радова из области позоришта у издању Задужбине Андрејевић – објављена монографија Три драме Љубомира Симовића.
  • 2010. написао драмски текст за представу Дубравко и Сања за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведена 13. децембра у Позоришту на Теразијама, а затим 03. марта 2011. у Звездара театру.
  • 2010. „Истраживање ставова о инклузивном образовању ученика, наставника и родитеља из редовног система образовања“, прилог Зборнику резимеа „Дани дефектолога Србије 2010. године“.
  • Аутор акредитованог програма Републике Србије, Завод за унапређење образовања и васпитања, Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за Школску 2010/2011, 2011/12, 2012/13, 2013/2014 2014/2015 2015/2016 годину под називом Савремени драмски приступ у настави српског језика и књижевности и улога драмске секције у образовном процесу (изборни, каталошки бр. 025 и 794).
  • Аутор акредитованог програма Републике Србије, Завод за унапређење образовања и васпитања, Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за: школску 20010/2011. годину: Здравље, подршка – инклузија аутор, семинар-обавезан, каталошки бр.422.
  • 2010. Ликови у Чеховљевој драми Ујка Вања, прилог за Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд.
  • 2010. Досадна лектира и(ли) забавна литература, прилог Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд, 2010. године.
  • 2009. Волети је дар, Лапсуси, Како написати писмени задатак из српског језика прилог за Свет речи – Часопис за српски језик и књижевност, Београд.
  • 2009. године, Драматизација текста, предавање на редовном 50. јубиларном Републичком зимском семинару, Филолошки факултет.
  • 2009. године I награда – „Повеља Драгослава Симића“ за најуспешнију дечју драмску представу на 9. фестивалу кратких драмских форми деце Београда за представу Свињар.
  • 2009. године писао са групом аутора комплет уџбеника за српски језик за 6. и 7. разред, Издавачка кућа Бигз (објављена Читанка 2015. године).
  • 2008. године у Зборнику матице српске објављен рад Три драме Љубомира Симовића.
  • 2008. године написао драмски текст за представу Мала принцеза за драмску секцију Друштва за помоћ особама са сметњама у развоју, премијерно изведена у Народном позоришту, сцена Раша Плаовић, а 2009. гостовање Мале принцезе у Југословенском драмском позоришту, Позоришту на Теразијама, Малом позоришту Душку Радовићу, Позоришту Бошко Буха, Центру за културу Панчево, Београдском драмском позоришту, Центру за културу у Неготину.
  • 2002. у листу за књижевну критику, уметност и друштво Књижевна реч, година XXXI бр. 518, октобар 2002, објављена кратка прича У паклу.
  • 1996. године објавио је кратку причу Нема више човека у збирци Вештина намигивања месецу (избор најбољих прича са IX конкурса за кратку причу на једној страни) приређивачи М. Пантић, В. Павковић, Д. Албахари.

Од 2003. године похађао и учествовао на редовним зимским филолошким семинарима за српски језик;

Од 2008. до 2017. године, као директор и менаџер основне школе „Вук Караџић”, и члан Друштва директора школа Србије, покретач је и учесник у многим пројектима везаних за унапређење образовања [пројекат Е – школа, и нове технологије у образовању 2014. године, увођење кинеског језика у школе (сарадња са Институтом Конфуције); увођење јапанског језика у школу (сарадња са Јапанском амбасадом); члан је скупштине Друштва за помоћ особама ометених у развоју Стари град, и један од учесника пројекта Живимо заједно кроз уметност; придружени члан ЦЕДЕУМ-а (центар за драму у едукацији и уметности)…]

Познавање технике монтаже видео материјала; познавање технике режије и глуме, познавање техника драматизација.

Аутор и реализатор семинара, и приручнике за ученике и наставнике из области позоришта и школе од 2003.године.

Које би уопште биле одлике квалитетног образовања? Пре свега а) квалитетан наставник (компетентан наставник који се усавршава и користи се свим актуелним примењивим методикама) б) квалитетан програм (програм који није детаљан и „окован”, који је једноставним и јасним смерницама оријентисан на исходе, односно на функционално знање, а не на садржај који треба репродуковати в) квалитетан уџбеник (уџбеник који омогућава ученику да понови и примени усвојено знање на часу). Дакле, имамо три главна стуба која треба да развијамо. У чему грешимо приликом надоградње ових стубова? Као и увек, постоји много грешака које се могу исправљати и унапређивати: програми између садржаја и исхода, непримењивање функционалног знања и враћање на садржај, коришћење уџбеника као јединог наставног средства у настави, уџбеници који се „штанцују” и такмиче у продаји, а не у квалитету, факултети који обучавају наставнике за научнике, а не за наставнике, стратегије образовања које су дугорочне али и измењиве у зависности од актуелних прилика итд…

Ако се истражује наша педагошка прошлост открићемо многе проблеме данашњице који су постојали и у прошлим вековима, пошто су и образовни правци попут уметничких, културних  праваца, почињу, трају, нестају и обнављају се у неком наредном периоду. Брз поглед на прошлост може нам дати Педагогика Љубе Протића, књига коју је објавио Завод за унапређивање образовања и васпитања 2008. године, и која представља интересантан скуп текстова човека који се бавио образовањем с краја 19. и почетком 20. века (https://zuov.gov.rs/3d-flip-book/pedagoska-pitanja/). Након првих страница његових текстова можемо приметити скоро идентичну педагошку стварност, сличност у многим темама, или поменутим стубовима образовања оног и овог доба. Због тога ћемо покушати да кроз његове текстове од пре скоро једног века анализирамо и направимо паралелу са данашњим образовањем.