Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) остварује стручне послове од значаја за креирање, остваривање и унапређивање националног система образовања и васпитања. Од свог оснивања 2004. године до данас, ЗУОВ се континуирано развијао и успоставио препознатљив професионални идентитет у области креирања, остваривања и унапређивања система образовања и васпитања и остваривања стратешких праваца његовог развоја.

Широк спектар професионалног деловања и остварени резултати позиционирали су ЗУОВ на место значајног и незаобилазног партнера Министарства просвете РС, два Национална савета (Националног просветног савета и Савета за стручно образовање и образовање одраслих), Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ), образовно-васпитних установа у предуниверзитетском образовању итд. Уз то, током свог професионалног деловања ЗУОВ је развио веома широку мрежу институција, организација и стручњака у области образовања и васпитања са којима остварује сарадњу.

Веома широк дијапазон надлежности ЗУОВ-а може се илустровати кроз кључне функције и улоге које се, у првом реду, односе на развој програма и уџбеника, професионални развој наставника и уређивање различитих специфичних питања предшколског, основног и средњег образовања. Конкретније, Законом о основама система образовања и васпитања[1] прописано је да Република Србија оснива Завод за унапређивање образовања и васпитања ради праћења, обезбеђивања и унапређивања квалитета и развоја система образовања и васпитања за обављање развојних, саветодавних, истраживачких и других стручних послова у предшколском, основном и средњем образовању и васпитању.

Посебан нагласак у овом документу је на истраживачким и аналитичким пословима ЗУОВ-а, који ће применом ове иницијативе добити нову димензију и позитивно утицати на стварање бољих услова за израду, примену и вредновање различитих решења у систему образовања и васпитања за које је ЗУОВ надлежан, а самим тим и на квалитет, ефективност и ефикасност унапређивања система образовања и васпитања.

Иницијатива – Покретање континуираних истраживачких активности

У складу са својим надлежностима, мисијом и настојањем да континуирано унапређује своје професионално деловање,  транспарентност и партиципативан приступ у раду и доношењу одлука, ЗУОВ је одлучио да покрене неколико континуираних истраживачко-аналитичких активности које се односе на квалитет одређених образовних политика из делокруга рада ЗУОВ-а.

Мада наставници учествују у креирању и примени различитих релевантних докумената/решења кроз рад у радним групама или кроз друге механизме, важно је остварити шири партиципативан приступ који укључује већи број запослених у образовању, двосмерну, динамичну, правовремену и сарадничку размену информација, како би се осигурао квалитет и успешност развоја и примене актуелне образовне политике и иновација, односно као би промене које се уводе уважавале и значајну перспективу практичара. Стога је неопходно успоставити систем континуираног прикупљања, анализирања и интегрисања мишљења и ставова наставника у будућа решења као и у унапређивању постојећих решења, било да се ради о припреми будућих докумената/решења/иновација, процени њихове тренутне примене или евалуацији примењеног.

У том смислу, иницијатива треба да буде механизам за активно укључивање свих (или што већег броја) наставника у конципирање промена и/или иновација, подршку практичној примени и евалуацију која води ка процени успешности постојећих и стварању нових решења.

Такође, иницијатива треба да буде саставни део процеса изградње професионалне заједнице у којој сваки укључени појединац има активну улогу, права и одговорности. Целокупна иницијатива, као и сваки од циљева, подразумева висок ниво учешћа наставника и праћење њихових ставова у циљу прикупљања предлога за интеграцију у званична национална документа/решења.

Укључивање великог броја запослених у образовању у креирање, примену и евалуацију различитих решења/докумената/иновација за које је ЗУОВ надлежан, има велики потенцијал да допринесе низу добробити, као и да ојача позицију ЗУОВ-а као стручне институције чији је допринос унапређивању образовања и васпитања заснован на партиципативном процесу самих практичара и усклађен са тенденцијама што већег коришћења дигиталних алата и економичности. У исто време, иницијатива је у сагласју са визијом и мисијом ЗУОВ-а.

Неке од кључних добробити су следеће:

• решења/документа су заснована на подацима који долазе од самих практичара, као најважнијих носилаца и реализатора промена у систему образовања и васпитања,
• радне групе (РГ) које су задужене за одређене теме имају значајну помоћ у раду тако што се ослањају на конкретне предлоге и мишљења, а решења која предлажу добиће већи легитимитет укључивањем великог броја различитих циљних група запослених у образовању којих се тема тиче,
• повећање транспарентности и отворености система образовања и васпитања и побољшавање квалитета докумената/решења/иновација укључивањем различитих перспектива, знања и искустава,
• постизање веће посвећености наставника примени нових решења,
• изградња и унапређивање сарадничког и партнерског односа, међусобног уважавања и превазилажење потенцијалних неразумевања,
• подизање свести о важним актуелним питањима у образовању и васпитању,
• уочавање потенцијалних ризика и превенирање негативних исхода,
• унапређивање одрживости донетих решења.

[1]Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, број 88/2017, 27/2018 – др.закони, 10/2019, 6/2020 и 129/2021).

Концепција програма наставе и учења

Концептуални оквир који промовише учење засновано на развијању компетенција, остваривању исхода и достизању стандарда постављен је кроз усвајање следећих документа: Општи стандарди постигнућа за крај основног образовања, Стандарди постигнућа – образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања и васпитања, Општи стандарди постигнућа за основно образовање одраслих и Општи стандарда постигнућа за крај средњег образовања у делу опшеобразовних предмета[1].

Овим документима постављен је основ за успостављање механизма осигурања квалитета крајњих исхода образовања. У њима су дефинисани стандарди постигнућа ученика, односно знања, умења и вештине које ученици треба да стекну и развију до краја одређеног циклуса образовања у одређеном наставном предмету. Ученици достижу ове стандарде остварујући исходе учења, дефинисане за сваки разред у оквиру једног циклуса образовања. Скуп више исхода једног предмета процењује се и мери путем стандарда. Иако нису део програма појединих наставних предмета, због њихове изузетне важности за будуће школовање и живот ученика, развоју општих и међупредметних компетенције треба да допринесе настава и учење у оквиру свих предмета.

Развој програма наставе и учења је континуиран процес и у њему су сталне промене како би се на време реаговало и обезбедила релевантност садржаја у променљивим условима савременог живљења. Нема дилеме да једино ефикасан начин праћења и вредновања процеса развоја и примене програма наставе и учења може да унапреди процес учења. Имајући ово у виду, јасно је да је почетни корак у провери квалитета програма наставе учења управо питање о квалитету „улаза“ (продуката у виду програма, пратећих материјала и других облика подршке наставницима), као и развојног процеса, док се завршни корак очитава у провери „излаза“ тј. остварености прописаних образовних стандарда и исхода проверених преко ученичких постигнућа. Праћењем улазних елемената и процеса могућа је значајна уштеда времена у односу на чекање резултата националних испитивања који испитују ефикасност образовног система.

У том смислу, први саговорници чији се рад заснива на дефинисаним програмима наставе и учења су наставници који су најмеродавнији да изврше процену квалитета програма наставе и учења из перспективе јасности, применљивости и доприноса образовању ученика и развоју њихових кључних компетенција.

Са тим циљем развијен је инструмент намењен за добијање реакције корисника програма наставе и учења, пре свега наставника, а односи се на процену квалитета различитих аспекта прописаног програма наставе и учења. Осим тога, према потреби и у циљу праћења биће коришћене и друге евалуационе технике попут: опсервације часова, интервјуа, дискусионих група (уживо или онлајн, конференцијски модел).

Упитник за испитивање мишљења и ставова наставника о програмима наставе и учења

Овим упитником испитују се мишљења и ставови наставника о различитим аспектима квалитета програма наставе и учења и потребе наставника за даљим стручним усавршавањем у планирању, остваривању и вредновању програма наставе и учења.

Подаци ће се прикупљати континуирано, путем електронског упитника.

У уводном делу се прикупљају демографски и други подаци потребни за боље разумевање контекста добијених резултата.

Већи део упитника садржи тврдње за које наставници треба да изаберу да ли се слажу са њима или не. Уколико је одговор не, потребно је да одговор образложе и напишу предлог измене.

Осим тога, упитник садржи и питања отвореног типа којима се даје могућност наставницима да изразе мишљење и предлоге за измену програма наставе и учења, као и да образложе разлоге за изменом, односно шта се постиже одређеном изменом.

Приликом креирања упитника коришћени су раније поменути правилници који се односе на програме наставе и учења као и законске и стратешке одреднице које се тичу циљева предуниверзитетског образовања и васпитања у Србији.

Подаци добијени овим упитником биће доступни само саветницима ЗУОВ-а за истраживачко-аналитичке послове са циљем унапређивања квалитета програма наставе и учења.

[1]Правилник о општим стандардима постигнућа образовни стандарди за крај обавезног образовања (Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. 5/2010); Образовни стандарди за крај обавезног образовања. Београд: Министарство просвете Републике Србије: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, 2009; Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета (Сл. гласник РС, бр. 117/2013); Правилник о општим стандардима постигнућа за предмет српски као нематерњи језик за крај првог и другог циклуса обавезног образовања, општег средњег образовања и основног образовања одраслих (Службени гласник РС, бр. 55/2017), Правилник о образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете српски језик, математика и природа и друштво (Сл. гласник РС – Просветни гласник, бр. 5/2011); Правилник о општим стандардима постигнућа за крај основног образовања за страни језик, (Службени гласник РС, бр. 78/2017)

Уџбеници се код нас неретко сматрају кључном компонентом у процесу образовања.  Наставницима они пружају подршку у остваривању циљева програма наставе и учења и помоћно средство за реализацију часова. Са друге стране, уџбеници су важни алати преношења знања ученицима. Уосталом, једна од основних функција уџбеника је да ученику учини доступним и очигледним знање и то на лак и организован начин. Уџбеник може значајно да утиче на ставове ученика и њихову успешност у раду. Када се ученицима допада уџбеник, они заволе и предмет и постају активни учесници на часу. На крају, уџбеник и родитељима омогућава непосредан увид у садржаје које њихово дете учи.

У нашој земљи уџбеник се одобрава уколико испуњава прописане стандарде квалитета. Под стандардима квалитета уџбеника се подразумевају услови које уџбеници треба да испуне да би били, на основу прописане процедуре дефинисане Законом о уџбеницима, одобрени за коришћење у основним и средњим школама. Стандарди се односе на садржај, педагошко-психолошке, дидактичко – методичке и језичке захтеве, као и на ликовно-графичку и техничку опремљеност наставног средства. Сврха стандарда је да се унапреди квалитет уџбеника и других наставних средстава и тиме допринесе остваривању наставних принципа, циљева и општих исхода образовања и васпитања. Стандарди су усклађени са Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о уџбеницима, као и са другим документима који су од значаја за ову област.[1]

Након одобравања, почиње примена уџбеника у пракси, а наставници су веома важан извор за добијање повратних информација о квалитету уџбеника са аспекта примене . Из тог разлога је осмишљен овај упитник са циљем  унапређивања квалитета уџбеника.

Упитник за испитивање мишљења и ставова наставника о уџбеницима на основу искуства из примене

Овим упитником се испитују мишљења и ставови наставника о различитим аспектима квалитета уџбеника на основу искуства из примене одобрених уџбеника.

Подаци ће се прикупљати континуирано, путем електронског упитника.

У уводном делу се прикупљају демографски и други подаци потребни за боље разумевање контекста добијених резултата.

Већи део упитника садржи тврдње за које наставници треба да изаберу да ли се слажу са њима или не. Уколико је одговор не, потребно је да одговор образложе.

Овај упитник садржи и питања отвореног типа којима се даје могућност наставницима да изразе мишљење и предлоге за промену конкретног уџбеника, али и да образложе разлоге за изменом, односно шта се постиже одређеном изменом. Подаци добијени овим упитником биће доступни само саветницима ЗУОВ-а за истраживачко-аналитичке послове са циљем унапређивања одобравања уџбеника.

[1]Правилник о стандардима квалитета уџбеника и упутство о њиховој употреби, “Сл. гласник РС”, бр. 42/2016 и 45/2018.

Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) je од свог оснивања 2004. године до данас успоставио препознатљив професионални идентитет у области креирања и унапређивања система образовања и васпитања и остваривања стратешких праваца његовог развоја.

Веома широк дијапазон надлежности ЗУОВ-а може се илустровати кроз кључне функције и улоге које се, пре свега, односе на развој програма и уџбеника у основном и средњем образовању, професионални развој наставника, васпитача, стручних сарадника и директора и уређивање различитих специфичних питања предшколског, основног и средњег образовања.

У складу са својим надлежностима, мисијом и настојањем да континуирано унапређује своје професионално деловање,  транспарентност и партиципативан приступ у раду и доношењу одлука, ЗУОВ је покренуo неколико истраживачко-аналитичких активности. Оне се односе на преиспитивање квалитета образовних политика из делокруга рада ЗУОВ-а, укључујући и систем континуираног стручног усавршавања наставника, васпитача, стручних сарадника и директора.

Са циљем унапређивања система стручног усавршавања, намера нам је да прикупимо, анализирамо и интегришемо мишљења практичара о квалитету система стручног усавршавања и потребама за стручно усавршавање. У ту сврху развијен је инструмент којим се прикупљају мишљења наставника, васпитача, стручних сарадника и директора о квалитету понуде, квалитету реализације и реалним потребама за стручним усавршавањем запослених у образовању. Подаци ће се прикупљати континуирано, путем електронског упитника, а резултати ће служити унапређивању система стручног усавршавања.

Упитник се састоји од:

• уводног дела где се уносе демографски и други подаци потребни за боље разумевање контекста добијених резултата;
• питања или тврдњи са понуђеним одговорима где учесници анкете треба да изаберу оне одговоре који одсликавају њихове ставове и мишљења (могуће је означити више одговора) или питања са алтернативном одговорима;
• десетостепене скале процене;
• питања отвореног типа којима се даје могућност учесницима да изразе мишљење или предлоге или да образложе одговор.

Приликом креирања упитника коришћен је Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Сл. гласник РС“ бр. 109/2021), као и законске и стратешке одреднице које се тичу циљева предуниверзитетског образовања и васпитања у Србији.

Подаци добијени овим упитником биће доступни само Центру за професионални развој запослених у образовању ради стицања увида у потребе за стручним усавршавањем и унапређивања квалитета система сталног стручног усавршавања наставника, васпитача, стручних сарадника и директора.