Првенство просветних радника Србије у шаху „Проф. др Љубомир Љуба Протић 2022“
После две године паузе проузроковане пандемијом корона вируса, данас (22. јануара 2023.) је одржано друго Првенство просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић 2022“. Завод за унапређивање образовања и васпитања наставио је да исписује нове странице шаховско-просветне историје Србије.
На Старом ДИФ-у, у просторијама где је до сада одржано хиљаде и хиљаде шаховских такмичења, на другом турниру првенству просветних радника, такмичио се 51 играч из свих крајева Србије (Београд, Лозница, Аранђеловац, Младеновац, Ниш, Димитровград, Бачка Топола, Ужице и др.) запослених на универзитетима, основним и средњим школама, предшколским установама, јавној управи и јавним службама. Међу њима је било и носилаца највећих међународних шаховских титула: интернационалних мајстора, ФИДЕ мајстора, мајсторских кандидата…
Пре почетка учеснике су поздравили директор Завода за унапређивање образовања и васпитања др Златко Грушановић, др Милољуб Албијанић и Небојша Баралић. Они су присутне упознали са ликом и делом проф. др Љубомира Љубе Протића, а затим је директор Завода повлачењем првог потеза и симболично отворио такмичење.
Играло се 7 кола по швајцарском систему игре са темпом игре од 10 минута плус 5 секунди за сваки одиграни потез. Податак да је турнир регистрован код ФИДЕ (Светска шаховска федерација) довољно говори о жељи организатора да овај догађај буде од престижног значаја за све просветне раднике у Србији. За све учеснике су обезбеђене награде и захвалнице, а најуспешнијима на турниру и у више такмичарских категорија припали су пехари, медаље и специјалне награде.
Најсигурнију игру је приказао помоћник директора и професор Савремене гимназије у Београду и победник првог турнира просветних радника, ФИДЕ мајстор Драшко Бегуш који заслужено може да носи звање просветног првака Србије у шаху за школску 2022/2023 годину. Са 6 победа и једним ремијем освојио је прво место, пола поена више од другопласираног ФИДЕ мајстора Зорана Тодића из Ужица. Треће место, са 5,5 освојених поена, припало је професору у пензији Миодрагу Полексићу.
Драшко Бегуш и Зоран Тодић, уз интернационалног мајстора Јована Тодоровића, професора физике у ОШ „Бановић Страхиња“ освојили су награде за најуспешније у категорији „Основне и средње школе“.
Најуспешније шахисткиње на турниру су биле: Марија Марчетић (Висока пословна школа струковних студија Блаце), Љуба Пуача (професор у пензији) и Милина Ђорђевић (ОШ „Војвода Путник“ – Рипањ).
Награђени по категоријама су:
- Универзитет – ФИДЕ мајстор проф. др Драган Попадић (Филозофски факултет у Београду), Радован Бура (Машински факултет у Београду) и треће место женски интернационални мајстор проф. др Марија Марчетић (Висока пословна школа струковних студија Блаце).
- Предшколске установе – Марија С. Ковачевић из Предшколске установе „11. април“ Нови Београд.
- Просветни пензионери – Миодраг Полексић, проф. др Драган Милин (Православно-богословски факултет) и Предраг Антанацковић (ПТТ школа).
- Јавна управа и јавна служба – Зоран Јаковљевић, Милан Бошковић и Гордана Митровић (сви некада радници Завода за унапређивање образовања и васпитања).
Турнир су успешно судили међународни шаховски судија и организатор Небојша Баралић и међународни судија Раде Гољовић.
Резултати и комплетна статистика турнира може се видети на следећој веб адреси:
https://chess-results.com/tnr717424.aspx?lan=1&art=1&rd=7&turdet=YES
ИН МЕМОРИАМ Проф. др Љубомир Протић (1943-2016)
Борац за место древне игре у нашој култури, један од најзаслужнијих за улазак шаха у редовно школство
У вечерњим сатима 18. децембра 2016. године, у свом дому у Београду, преминуо је проф. др Љубомир Протић, истински љубитељ и поклоник шаха.
Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.
Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.
Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.
Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.
Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!
