Настава Српског као нематерњег језика има дугу традицију у нашој вишенационалној и вишејезичкој средини. Намењена је ученицима који наставу слушају на неком од осам језика националних мањина. Овај се предмет почео изучавати одмах након Другог светског рата. Већ тада постављени циљеви одражавали су тежњу која је и данас присутна – продуктивно овладавање српским језиком и оспособљавање за свакодневну комуникацију. Од тада до данас ова настава је неколико пута реформисана, последњи пут 2017. године.
Значај овог предмета превазилази педагошке аспекте учења језика, јер је познавање званичног језика државе кључни фактор друштвене интеграције.
Међу ученицима који похађају овај предмет постоје изразите разлике у степену овладаности српским језиком приликом поласка у школу и у темпу и обиму којим могу напредовати током школовања. Ова разлика условљена је различитим матерњим језицима од којих су једни блиски српском језику, док су други структурно толико различити да, без елементарног познавања једног од њих, комуникација међу говорницима није остварива. Осим тога, на ниво којим ученици реално могу овладати српским језиком утиче и средина у којој живе (претежно хомогена или хетерогена средина).
Имајући ово у виду, за предмет Српски као нематерњи језик сачињена су два програма. Према постављеном циљу, очекиваним исходима и датим садржајима, први програм (А) примерен је ученицима чији се матерњи језици изразито разликују од српског, који живе у претежно језички хомогеним срединама и имају мало контаката са српским језиком, а у школу полазе готово без икаквог предзнања српског језика. Други програм (Б) предвиђен је за ученике који живе у језички мешовитим срединама, који могу брже и у већем обиму да савладавају српски језик, односно да, у складу с узрастом, достигну виши ниво владања српским језиком. Ипак, обе варијанте програма су сродне, међусобно компатибилне и конципиране тако да Б варијанта програма продубљује и проширује онај ниво знања који се постиже А програмом.