У сарадњи са Уницефом и Министарством просвете, стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања реализовали су две обуке од јавног значаја посвећене теми српског као страног језика у образовно-васпитном контексту. Обуке су одржане у хотелу „Палас“ у Београду.
Програм две дводневне обуке „Српски као страни језик у наставној пракси – Подршка ученицима који не говоре језик наставе“ реализован је 20–21. и 24–25. новембра 2025. године. Обука је била намењена саветницима из школских управа, наставницима у звању, саветницима – спољним сарадницима (и члановима тимова) који пружају подршку запосленима у образовно-васпитним установама у којима се образују ученици страног порекла који не говоре српски језик.
Општи циљ обуке је унапређивање компетенција учесника за пружање подршке запосленима у образовно-васпитним установама у обезбеђивању инклузивног приступа квалитетном образовању ученика из осетљивих група (мигранти, повратници по реадмисији, избеглице, тражиоци азила и страни држављани који привремено или трајно бораве на територији Републике Србије). Циљ је да се обезбеди подстицајно и емоционално безбедно окружење за учење и рад, у коме се и наставници и ученици осећају оснажено у погледу: превазилажења осећаја тескобе, инфериорности и несигурности услед непознавања језика, школе и нове средине; савладавања језичких, културних и комуникацијских баријера; неговања интеркултурности, толеранције, поштовања и уважавања различитости; развијања академских компетенција ученика, праћења њиховог напредовања и развоја; омогућавања активног учешћа ученика у школском животу и њихове лакше и успешније интеграције у друштвени живот шире заједнице.
Ауторке и водитељке обуке биле су Дејана Милијић Субић и Виолета Влајковић Бојић (Завод за унапређивање образовања и васпитања) и Љиљана Пањковић (Основна школа и Ресурсни центар „Бранко Пешић“, Београд).
Обуке уједно представљају чврст темељ за изградњу професионалне заједнице учења, односно заједнице практичара који разменом искустава и заједничким учењем доприносе јачању инклузивног приступа образовању ученика страног порекла који не говоре српски језик те развоју заједништва у коме доминира култура међусобног поверења, дељења и критичке колегијалности.
