U saradnji sa Unicefom i Ministarstvom prosvete, stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja realizovali su dve obuke od javnog značaja posvećene temi srpskog kao stranog jezika u obrazovno-vaspitnom kontekstu. Obuke su održane u hotelu „Palas“ u Beogradu.
Program dve dvodnevne obuke „Srpski kao strani jezik u nastavnoj praksi – Podrška učenicima koji ne govore jezik nastave“ realizovan je 20–21. i 24–25. novembra 2025. godine. Obuka je bila namenjena savetnicima iz školskih uprava, nastavnicima u zvanju, savetnicima – spoljnim saradnicima (i članovima timova) koji pružaju podršku zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama u kojima se obrazuju učenici stranog porekla koji ne govore srpski jezik.
Opšti cilj obuke je unapređivanje kompetencija učesnika za pružanje podrške zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama u obezbeđivanju inkluzivnog pristupa kvalitetnom obrazovanju učenika iz osetljivih grupa (migranti, povratnici po readmisiji, izbeglice, tražioci azila i strani državljani koji privremeno ili trajno borave na teritoriji Republike Srbije). Cilj je da se obezbedi podsticajno i emocionalno bezbedno okruženje za učenje i rad, u kome se i nastavnici i učenici osećaju osnaženo u pogledu: prevazilaženja osećaja teskobe, inferiornosti i nesigurnosti usled nepoznavanja jezika, škole i nove sredine; savladavanja jezičkih, kulturnih i komunikacijskih barijera; negovanja interkulturnosti, tolerancije, poštovanja i uvažavanja različitosti; razvijanja akademskih kompetencija učenika, praćenja njihovog napredovanja i razvoja; omogućavanja aktivnog učešća učenika u školskom životu i njihove lakše i uspešnije integracije u društveni život šire zajednice.
Autorke i voditeljke obuke bile su Dejana Milijić Subić i Violeta Vlajković Bojić (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja) i Ljiljana Panjković (Osnovna škola i Resursni centar „Branko Pešić“, Beograd).
Obuke ujedno predstavljaju čvrst temelj za izgradnju profesionalne zajednice učenja, odnosno zajednice praktičara koji razmenom iskustava i zajedničkim učenjem doprinose jačanju inkluzivnog pristupa obrazovanju učenika stranog porekla koji ne govore srpski jezik te razvoju zajedništva u kome dominira kultura međusobnog poverenja, deljenja i kritičke kolegijalnosti.
