Професионална заједница учења (ПЗУ) представља живи простор који нас подсећа да образовање није нешто што нам се пасивно дешава, већ процес у коме свако од нас има своју улогу. Када активно учествујемо имамо моћ да га обликујемо, унапређујемо и прилагођавамо потребама заједнице. Ако останемо пасивни, препуштамо одлуке другима и одричемо се утицаја који као појединци и професионалци можемо имати.
У петак, 24. априла 2026. године, на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду одржано је национално окупљање посвећено развоју Професионалне заједнице учења (ПЗУ), настале у сарадњи Завода за унапређивање образовања и всапитања, Министарства просвете и УНИЦЕФ-а. Скуп је окупио представнике образовних институција, наставнике, стручне сараднике и партнерске организације у циљу размене искустава, представљања резултата и даљег унапређивања концепта ПЗУ у свим школама у Србији.
Уводни део програма био је посвећен образовној парадигми нове датости. Професор др Данимир Мандић представио је окупљенима заједничке концепте које ова институција реализује у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања у области коришћења савремене технологије и примене вештачке интелигенције у настави. Још једном је потврђена незаменљива улога наставника у обликовању педагошког амбијента који подстиче ученике на активно учење, размену перспектива и развој критичког мишљења.
Програм је настављен презентовањем раста и развоја ПЗУ. Најпре су се учесницима обратиле Тања Ранковић испред УНИЦЕФ-а и Дејана Милијић Субић, заменица директора Завода, изразивши велико задовољство и снажан утисак постигнутим резултатима рада ПЗУ. Виолета Влајковић Бојић, координаторка пројекта, представила је резултате рада ПЗУ кроз кључне показатеље, који јасно сведоче о обиму, динамици, значају остварених постигнућа и снаге заједништва ментора и координатора који су функционишући као јединствен тим, повезали преко 20 градова и 90 школа широм Србије.
Уследили су „Гласови уз праксе“ где су представници ПЗУ поделили бројне иницијативе настале током раста и развоја заједнице, од унапређивања наставне праксе и подршке ученицима, до оснаживања наставника и изградње подстицајног школског окружења. Окупљени су имали прилику да чују аутентичне приче о изазовима, али и о начинима на који се сложене ситуације преводе у прилике за заједничку рефлексију и учење те постају одржив модел културе сарадње, међусобног поверења и подељене одговорности за напредовање и добробит свих учеснике процеса. Наставници су говорили и о томе колико је ПЗУ утицао на њихов лични и професионални развој, доприносећи већој сигурности, поверењу у сопствени рад и осећају „да ниси сам“.
Ресурсни центар „Беанко Пешић“, као природни парнер ПЗУ, поделио је своја искуства у пружању подршке наставницима, указујући на значај стручне, континуиране и системски повезане подршке у развоју квалитетне и инклузивне наставне праксе.
Најзначајнији сегменат скупа био је „Глас ученика“, где су ученици Земунске гимназије говорили о сопственом искуству у учењу и развоју језичких компетенција на језику образовања, дајући драгоцен увид у ученичке перспективе и подсећајући да су ученици разлог и смисао сваког образовног напора те да се истински домети ПЗУ мере управо њиховим напредовањем и благостањем.
У завршници скупа једногласно је закључено да ПЗУ није тек једнократна активност нити временски ограничена иницијатива, већ модел рада који треба да постане део културе школе и мреже школа. Тамо где постоје поверење, дијалог и спремност на преиспитивање, успоставља се култура рефлексивног и одговорног професионалног деловања. У том простору наставници нису администратори процеса, већ покретачи смисла – они који подстичу да се професионално учење не зауставља, већ продубљује и дељењем умножава. Тако се развој једног наставника претвара у развој тима, развој школе и, коначно, у допринос систему образовања за свако дете.
Програм је водила Виолета Влајковић Бојић, а за квалитетно и беспрекорно организационо окружење, као и успешну реализацију програма, заслужни су Мина Весковић, Катарина Мићић, Јелена Вићовац и Братислав Булајић.
