Материјали за наставнике и ученике који подржавају развијање компетенције за одрживи развој, међупредметно повезивање наставе и учења и одговорно деловање у школи и заједници.
Приручник „Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција“ је намењен наставницима основних и средњих школа као подршка у планирању и реализацији наставе и учења у области одрживог развоја.
Сажети прикази одабраних делова приручника који наставницима помажу да разумеју, планирају и примене образовање за одрживи развој у настави и учењу.
Увод у кључне изазове одрживог развоја и одговорност човека према планети, ресурсима и будућим генерацијама.
Образовање за одрживи развој повезује знања, вредности и деловање како би ученици разумели изазове савременог света и активно допринели одрживијем друштву.
Образовање за одрживи развој прожима наставу, школске активности и целокупан васпитно-образовни процес, повезујући знања, вредности и одговорно деловање ученика.
У првом циклусу основне школе одрживи развој се развија кроз свакодневне навике, блиска искуства ученика и одговоран однос према природи, другима и заједници.
У другом циклусу ученици прелазе од основног разумевања природе и окружења ка повезивању знања, анализи проблема и активном деловању.
У трећем циклусу одрживи развој добија системски и интегративни карактер, јер ученици повезују знања из различитих области, критички анализирају проблеме и предлажу решења.
Одрживи развој се у школи развија и кроз ваннаставне активности, час одељењског старешине, тематску наставу, ученички парламент, излете, екскурзије и наставу у природи.
Листа садржи 21 питање које попуњавају наставници са циљем процене властите праксе у интеграцији образовања за одрживи развој.
Погледајте како се компетенција за одрживи развој развија кроз знања, вештине, ставове и вредности и како наставник може да је планира, прати и подстиче у настави. Кликните на неку од четири области или на линкове за појашњења.
Претражите кључне појмове из области одрживог развоја и образовања за одрживи развој.
Заштита животне средине је скуп услова, мера и активности којима се спречава или ублажава загађивање животне средине, чува и одржава природна равнотежа, одрживо користе и унапређују природне и радом створене вредности.
Одрживи развој укључује свеобухватан приступ у оквиру којег се привредни, друштвени и еколошки аспекти обједињују и међусобно оснажују. Његова сврха је да економски развој и друштвени развој не утичу негативно на живот планете или истрајност човечанства.
Динамичан и холистички образовни концепт који припрема ученике за доношење одговорних одлука у циљу очувања животне средине, економске одрживости и праведног друштва.
Нема појмова за изабрани филтер.
Агенда 2030 је глобална развојна агенда за период 2015 – 2030. Агенда 2030 је скуп циљева одрживог развоја (ЦОР) осмишљених 2015. године на Генералној скупштини Уједињених нација. Агенда 2030 укључује све три кључне димензије одрживог развоја: економски раст, социјалну инклузију и заштиту животне средине.
Ангажовање грађана у управљању својим свакодневним животима као корисника јавних услуга. Ово ангажовање омогућава грађанима да утичу на одлуке, артикулишу забринутости и учествују у пружању услуга.
Архуска конвенција je конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и доступности правосуђу у областима које се тичу животне средине. Усвојена 1998. године на четвртој Министарској конференцији у Архусу, Данска.
Биодиверзитет (биолошка разноврсност) јесте разноврсност организама у оквиру врсте, међу врстама и међу екосистемима и обухвата укупну разноврсност гена, врста и екосистема на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу.
Способност ефикасног и прецизног извођења сложених активности или задатака. Она се стиче кроз вежбу, понављање и искуство. У образовном контексту, вештина је „знање у акцији” — манифестација онога што ученик заиста уме да уради.
Принцип „Да нико не буде изостављен” (LNOB – Leave No One Behind) представља централно, трансформативно обећање Агенде Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године. Он симболизује недвосмислену посвећеност свих држава чланица УН-а искорењивању сиромаштва у свим његовим облицима, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и рањивости због којих људи бивају запостављени.
Екологија је природна наука која проучава односе међу живим организмима, као и њихов утицај на средину у којој обитавају и утицај те средине на њих.
Еколошки отисак је мера која показује колико је ресурса из животне средине потребно за одређени начин живота или пословања. Једноставније речено, еколошки отисак показује количину притиска који људи врше на природне ресурсе које користе за своје активности и живот.
Екосистемске услуге су поједностављено дефинисане као директне и индиректне „користи које људи имају од екосистема”.
Животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот.
Усвојени систем чињеница, појмова, принципа и процедура које ученик разуме и уме да примени. Оно није само поседовање података (информација), већ способност да се ти подаци повежу у смислену целину и употребе у одговарајућем контексту.
Приступ који прелази традиционалне границе предмета и интегрише приступе и методе ради бављења сложеним проблемима.
Oчекивани резултати процеса учења; јасни и прецизни искази о томе шта ученик треба да зна, уради и вредносно процени по завршетку процеса учења.
Климатске промене су дугорочна промена просечних температура и временских услова на Земљи. Климатске промене изазивају бројне последице, од пораста температуре, до топљења ледених капа и глечера.
Скуп повезаних знања, вештина и ставова које једној особи омогућавају да у датом контексту, у одређеној ситуацији, предузме одговарајућу активност и да ту активност обави ваљано, успешно и ефикасно.
У контексту образовања представља сложену когнитивну вештину која омогућава ученику да не прихвата информације „здраво за готово”, већ да их активно анализира, процењује и синтетише.
Људска права су универзална, неотуђива права која припадају сваком људском бићу, независно од држављанства, пола, етницитета или другог статуса, а заснивају се на достојанству.
Сваки облик организованог и планираног учења који се одвија ван званичног система формалног образовања (школа и факултета). Оно је увек добровољно, намерно и прилагођено специфичним потребама корисника.
Обновљиви извори енергије представљају изворе енергије из природе који се обнављају у одређеном временском интервалу, у целости или делимично. ОИЕ се експлоатишу с циљем производње електричне, топлотне и механичке енергије, а њихова значајна одржива карактеристика јесте смањенa или редукованa емисијa угљен-диоксида у процесу производње енергије.
Одговорна производња и потрошња дефинише се као обезбеђивање одрживих образаца производње и потрошње смањењем отпада, ефикасним коришћењем ресурса и промовисањем рециклаже.
Одрживост је способност задовољавања садашњих потреба без угрожавања будућих генерација.
Ангажованост, посредовање, деловање, учешће, допринос.
Рециклажа је процес издвајања материјала из отпада и његово поновно коришћење у исте или сличне сврхе. Све што може поново да се искористи, а да се не баци је рециклирање. Рециклажа има три основна принципа: смањити, поново користити, рециклирати.
Решења заснована на природи су активности усмерене на заштиту, одрживо управљање и обнову природних или измењених екосистема којима се решавају друштвени изазови (нпр., климатске промене, безбедност хране и воде или природне катастрофе) на делотворан и прилагодљив начин чиме се истовремено осигурава добробит за човека и корист за биодиверзитет.
Сложенији тип мисаоног процеса који омогућава човеку да холистички процени сваки догађај, посматра и примењује све међусобне везе и међузависности радњи и појава реалног света.
Социјална правда и једнакост подразумевају праведну расподелу ресурса, прилика и права у друштву тежећи елиминацији дискриминације и смањењу превеликих економских разлика. То значи стварање услова у којима сви људи имају једнак приступ основним људским правима, образовању, здравству и достојанственом раду.
Релативно трајни, вредносно обојени односи појединца према појавама, људима, идејама или самом себи. У образовању, ставови представљају унутрашњу мотивацију и вредносни систем који усмеравају понашање ученика. Они су одлучујући фактор у томе да ли ће ученик своје знање и вештине користити на конструктиван начин.
Хијерархијски структуриран и хронолошки степенован образовни систем који се одвија у посебним установама (школама, факултетима, институтима). Оно је намерно са становишта ученика, има јасно дефинисане циљеве и води ка стицању званично признатих диплома и сертификата.
Приступ који сагледава целину као нешто више од простог збира њених делова.
Циљеви одрживог развоја представљају глобални позив на акцију, како би спречили сиромаштво, заштитили животну средину и климу и осигурали да сви људи живе у миру и просперитету.
Овај термин бисмо могли дословно превести као екоманипулација. Ради се о понашању или активностима које ће уверити људе да нека компанија чини више за заштиту животне средине него што се то догађа у стварности или једноставније речено, ради се о „зеленим лажима”.
Знања омогућавају ученику да разуме концепт одрживог развоја, његове димензије, изазове и могуће путеве промена.
Г1. Концепт одрживог развоја – разумевање међузависности еколошких, економских и друштвених димензија одрживости. Ово знање поставља темеље и дефинише шири контекст.Вештине показују како ученик примењује знање у стварним ситуацијама, доноси одлуке, критички промишља и учествује у решавању проблема одрживости.
В1. Одговорно понашање према животној средини – примена одрживих пракси у свакодневном животу и доношењу одлука. Ова вештина се фокусира на директну интеракцију са природним окружењем и превенцију штете по принципу „не остављај трагове”.Ставови показују како ученик доживљава питања одрживости и у којој је мери спреман да реагује одговорно, солидарно и у складу са усвојеним вредностима.
Б1. Став према еколошкој одрживости – спремност да се брине о природи и умањи негативан утицај на животну средину, одражава еколошку свест и личну повезаност са природом.Вредности показују шта ученик сматра важним, исправним и пожељним у односу према природи, економском развоју, друштву и будућим генерацијама.
А1. Вредновање еколошке одрживости – препознавање важности заштите животне средине и природе за добробит људи и планете са фокусом на екоцентризам и разумевање да је природа основа сваког живота.Референтни оквир је структурирани скуп смерница који показује које компетенције треба развијати код ученика у одређеној области. У области одрживог развоја он описује шта ученик треба да зна, уме, које ставове треба да развија и које вредности треба да усваја. Његова намена је двострука: наставнику помаже у планирању, реализацији и вредновању рада са ученицима, а истовремено обезбеђује заједничке стандарде образовања у овој области. Компетенција за одрживи развој обухвата функционално повезана знања, вештине, ставове и вредности које ученик треба да развије до краја средње школе.
Референтни оквир наставнику служи као ослонац за избор садржаја, осмишљавање активности и праћење напредовања ученика. Дескриптори нису писани као готове лекције, већ као смернице које наставник даље прилагођава узрасту, предмету, конкретном часу и активностима ученика. Исти дескриптор може се развијати у различитим разредима, али кроз различите примере, задатке, подстицаје и нивое сложености. Зато референтни оквир не треба користити као списак за једнократну проверу, већ као алат за дугорочно планирање развоја компетенције.
Развој компетенције за одрживи развој заснива се на међупредметном и спиралном приступу. Међупредметни приступ подразумева да се одрживи развој не везује само за један предмет, већ да се развија кроз обавезне и изборне предмете, слободне наставне активности, ваннаставни рад, час одељењског старешине, екскурзије и друге облике школског живота. Спирални приступ значи да се ученици више пута враћају истим вредностима, ставовима, знањима и вештинама, али сваки пут на вишем нивоу, кроз сложеније примере и дубље разумевање. На тај начин компетенција за одрживи развој не настаје одједном, већ се постепено гради током целокупног школовања.
Комплетан референтни оквир садржи дескрипторе компетенције за одрживи развој, груписане у четири области: вредности, ставови, вештине и знања. Дескриптори описују како се компетенција може препознати у понашању, мишљењу, одлучивању и деловању ученика. Они наставницима могу послужити као полазиште за планирање наставе, избор активности, праћење напредовања ученика и повезивање различитих наставних и ваннаставних садржаја.
Одрживи развој представља глобални одговор на изазове савременог света и позив на одговорно деловање свих појединаца и заједница. У првом делу Приручника читаоци се упознају са последицама људског утицаја на природу, али и са потребом да се развој друштва посматра у односу на ограничене ресурсе планете. Посебна пажња посвећена је идеји антропоцена, односно времену у коме људске активности снажно мењају природне токове, екосистеме и климу. Текст указује на то да човечанство користи ресурсе брже него што их природа може обновити. Обрађени су примери који показују како раст становништва, ширење урбаних подручја, крчење шума, пољопривреда, производња хране и потрошачке навике утичу на животну средину. Значајан део посвећен је еколошком отиску као показатељу односа између људске потрошње и биокапацитета планете. Приручник објашњава и појам дана еколошког дуга, који нас подсећа да човечанство све раније у години потроши природне ресурсе које Земља може да обнови у том периоду. Ови садржаји помажу ученицима да разумеју да одрживи развој није само питање заштите природе, већ и питање начина живота, економије, правичности и одговорности према другима. Посебно је важно што се у Приручнику појмови повезују са конкретним примерима, подацима и питањима која наставници могу користити у раду са ученицима. Ученици се на тај начин подстичу да размишљају о последицама свакодневних избора, као што су потрошња енергије и воде, употреба пластике, начин исхране, превоз и однос према отпаду. Први део Приручника зато представља полазиште за разумевање одрживог развоја као заједничке одговорности и као основе за развијање знања, ставова и навика неопходних за одговорно деловање у савременом друштву.
Текст се односи на I део „Одрживи развој”, у приручнику "Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција", стр. 10–39.
Појам и циљ образовања за одрживи развој
Образовање за одрживи развој усмерено је на промене у знањима, вештинама, вредностима и ставовима појединаца, са циљем изградње одрживијег и праведнијег друштва. Оно повезује теме заштите животне средине, друштвене укључености и привредног развоја. Иако је у почетку било највише усмерено на проблеме животне средине, попут губитка биодиверзитета и климатских промена, временом је обухватило и питања сиромаштва, родне равноправности, одрживе потрошње и циркуларне економије. У средишту оваквог образовања није само преношење садржаја, већ стварање интерактивног окружења у којем ученик активно учи, сарађује, истражује и делује.
Аспекти образовања за одрживи развој
Образовање за одрживи развој је холистичко и трансформативно, јер обухвата садржаје учења, исходе, педагошке приступе и само окружење у којем се учи. Холистички приступ подразумева да се свет и друштвени изазови посматрају као повезана целина, а не као збир одвојених појава. Трансформативни карактер овог образовања огледа се у томе што ученике подстиче да преиспитују сопствене погледе, начине размишљања и деловања. Улога наставника је да охрабри ученике да развијају разумевање света, али и спремност да га одговорно мењају.
Педагошки принципи образовања за одрживи развој
Пошто су проблеми одрживог развоја сложени, образовање за одрживи развој захтева интердисциплинарност и повезивање знања из различитих предмета и области. Настава треба да буде оријентисана на вредности, јер знање без одговорности, праведности, солидарности, дијалога и бриге о природним ресурсима није довољно за одрживо деловање. Посебно место има развој критичког мишљења, како би ученици умели да разликују битно од небитног, процењују аргументе, сагледавају последице и доносе промишљене одлуке. Образовање за одрживи развој мора бити усмерено и на решавање проблема, јер ученике припрема за изазове које данас не можемо у потпуности ни да предвидимо. Зато су важни методичка разноврсност, искуствено и интерактивно учење, теренски рад, дебате, пројекти, студије случаја, експерименти и практичне активности. Овај приступ подразумева и активно учешће ученика, као и повезивање глобалних проблема са локалним окружењем у којем ученици живе.
Домени образовања за одрживи развој
Образовање за одрживи развој треба да развија ученике као активне грађане света који разумеју глобалне изазове и могу да делују у складу са циљевима одрживог развоја. Зато се учење посматра кроз три повезана домена: когнитивни, афективни и понашајни. Когнитивни домен односи се на разумевање, системско и критичко мишљење, обраду информација и решавање проблема. Афективни домен обухвата емпатију према природи, осећај правичности, солидарности, личне вредности и мотивацију за одговорно понашање. Понашајни домен односи се на деловање, иницијативу, сарадњу и спремност ученика да се укључе у решавање конкретних проблема. Ова три домена добро се повезују са моделом „Глава, Срце, Рука”: ученик најпре зна и разуме, затим развија бригу и вредносни однос, а потом делује и мења своје окружење. Тек када су знање, вредности и практично деловање усклађени, образовање за одрживи развој може да води ка стварној промени понашања и активном учешћу ученика у изградњи одрживијег друштва.
Прочитајте више у II делу „Образовање за одрживи развој” приручника "Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција", стр. 40–45.
Програми наставе и учења и образовање за одрживи развој
Образовање за одрживи развој није замишљено као издвојен наставни предмет, већ као принцип који прожима целокупан образовни систем. Његову основу чини повезивање знања, вредности и примене, тако да ученици не уче само о појавама и проблемима савременог света, већ развијају способност да о њима промишљају и одговорно делују. Овако схваћено образовање усмерено је ка квалитету живота, одговорном доношењу одлука и дугорочном развоју друштва. У школском контексту оно се остварује кроз обавезне и изборне предмете, слободне наставне активности, ваннаставни рад, час одељењског старешине и друге облике школског живота.
Теме одрживог развоја природно се повезују са циљевима образовања који се односе на развој одговорности, критичког мишљења, бриге о животној средини, солидарности и активног учешћа у заједници. Ученици се подстичу да разумеју односе између човека, природе, друштва и економије, али и да препознају личну и заједничку одговорност за будућност. Настава у том смислу не треба да остане на нивоу усвајања појмова, већ треба да омогући ученицима да анализирају стварне проблеме, постављају питања, доносе закључке и учествују у активностима које имају значење за њихово окружење. Наставник има кључну улогу у том процесу, јер програмске смернице претвара у конкретне ситуације учења, сарадње, истраживања и деловања.
Образовање за одрживи развој кроз циклусе, предмете, програме
Образовање за одрживи развој развија се постепено, у складу са узрастом ученика, природом наставних предмета и могућностима школског програма. У првом циклусу оно се ослања на блиска искуства ученика, свакодневне навике, однос према природи, другима и непосредном окружењу. У другом циклусу ученици почињу да уочавају сложеније везе између природних и друштвених појава, као и последице људског деловања. У трећем циклусу отвара се простор за системско разумевање одрживог развоја, критичко сагледавање савремених изазова и повезивање локалних и глобалних питања.
Суштина овог приступа јесте да се одговорност према животној средини, друштву и будућности не развија једнократно, већ континуирано и кроз различите наставне и ваннаставне ситуације. Постојећи програми наставе и учења већ садрже бројне могућности за развијање компетенција важних за одрживи развој, па ове теме не треба посматрати као додатно оптерећење, већ као прилику да се наставни садржаји учине смисленијим и повезанијим са стварним животом ученика. Најважнији ресурс у том процесу је наставник: његова креативност, осетљивост за контекст и спремност да у свакодневној настави препозна прилике за учење које превазилази уџбеник. Када се одрживи развој повезује са конкретним искуствима, питањима и активностима ученика, он престаје да буде само наставна тема и постаје део начина на који ученици разумеју свет и своју улогу у њему.
Прочитајте више у IV делу „Програми наставе и учења и образовање за одрживи развој” приручника „Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција”, стр. 68–73.
Одрживи развој у првом циклусу није посебан наставни предмет, већ природан и свакодневни део наставног процеса. Он се развија кроз постојеће предмете, разговор, пример, игру, истраживање и искуство ученика. У овом узрасту најважније је да деца постепено усвајају навике које показују бригу о природи, другима и простору у ком живе. Наставник има кључну улогу да у свакодневним школским ситуацијама препозна прилике за развој одговорности, солидарности и еколошке свести.
У предмету Свет око нас / Природа и друштво ученици упознају своје природно и друштвено окружење и развијају способност за одговоран живот у њему. Кроз теме о штедљивој употреби производа, разврставању отпада, бризи о биљкама и животињама, рециклажи и рационалној потрошњи, ученици почињу да разумеју да њихово понашање има последице. Они уче да разликују одговоран и неодговоран однос човека према животној средини и да уоче како човек мења окружење у ком живи.
Ликовна култура у трећем разреду отвара простор да се одрживи развој повеже са стваралаштвом. Ученици кроз уметничку рециклажу уче да предмети који би били одбачени могу добити нову употребну и естетску вредност. Такве активности развијају креативност, али и свест да материјали нису само отпад, већ ресурс који се може поново употребити.
Грађанско васпитање у четвртом разреду омогућава ученицима да размишљају о планети Земљи као заједничком дому свих људи. У оквиру тема о односу природе и човека, праву на здраву животну средину, одговорном понашању и рационалном коришћењу ресурса, ученици развијају разумевање да појединац има улогу и одговорност у заједници. Посебно је значајно што се у овом предмету отварају питања потрошачког друштва, прекомерне потрошње, бацања хране, расипања воде, утицаја реклама и медија на децу и младе, као и права и одговорности потрошача.
У првом циклусу одрживи развој се најбоље усваја кроз мале, конкретне и деци блиске ситуације. Када ученик штеди воду, разврстава отпад, брине о биљкама, преобликује материјале или разговара о томе шта му је заиста потребно, он постепено гради вредности и навике које су основа одговорног понашања. Зато овај део образовања није усмерен само на знање, већ пре свега на формирање односа према свету. Највећа вредност првог циклуса је у томе што се одговорност не учи као апстрактан појам, већ као део свакодневног живота у учионици, школи, породици и локалној заједници.
Прочитајте више у IV делу „Програми наставе и учења и образовање за одрживи развој” приручника „Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција”, стр. 73–76.
У другом циклусу основног образовања ученици прелазе на предметну наставу, упознају више наставника и све чешће знања доживљавају као одвојене целине. Управо зато образовање за одрживи развој има важну улогу: оно повезује наставне предмете, показује да се стварни проблеми не могу разумети само из једне перспективе и помаже ученицима да уоче сложеност света у ком живе. У овом узрасту ученици већ могу да препознају узрочно-последичне везе, постављају питања, анализирају појаве и предлажу решења. Зато се садржаји одрживог развоја природно проширују од односа човека и природе ка разумевању друштвених процеса, личне одговорности и могућности деловања.
Посебан значај имају предмети који непосредно обрађују теме животне средине, ресурса, здравља, енергије и загађења. Биологија ученике постепено води од уочавања утицаја човека на животну средину до разумевања екосистема, биодиверзитета, здравља и потребе за учешћем у заштити природе. Географија помаже ученицима да повежу локално и глобално, да разумеју природне и друштвене факторе и да ресурсе не посматрају као нешто неисцрпно, већ као вредност о којој се мора одговорно промишљати. Физика омогућава да се теме енергије, буке, зрачења и извора електричне струје повежу са свакодневним животом, здрављем и одговорним коришћењем енергије. Хемија ученицима открива да производи, супстанце и процеси који побољшавају квалитет живота могу имати и штетне последице по животну средину, због чега је важно разумети загађење, његове изворе и могућа решења.
Одрживи развој се у другом циклусу не развија само кроз природне науке. Техника и технологија отвара простор да ученици разумеју однос између производње, техничких решења, ресурса и квалитета живота. Ликовна култура, кроз преобликовање предмета за рециклажу и поновну употребу материјала, развија естетску осетљивост, креативност и свест да отпад може постати ресурс. На тај начин и предмети који на први поглед нису директно повезани са одрживим развојем постају важан простор за развијање вредности, ставова и навика одговорног понашања.
Слободне наставне активности имају посебну вредност јер ученицима омогућавају да знања примене кроз истраживање, пројекте, сарадњу и конкретне активности. У оквиру активности „Чувари природе” ученици упознају живи свет своје околине, истражују биодиверзитет, разумеју значај опрашивача, природних ресурса, рационалне употребе воде и енергије и уче како човек може позитивно или негативно утицати на животну средину. Активност „Сачувајмо нашу планету” помаже ученицима да разумеју однос човек – природа, природне ресурсе, обновљиве и необновљиве изворе, загађење, глобалне последице и потребу за одрживим коришћењем богатстава природе. У активности „Моја животна средина” ученици у седмом и осмом разреду продубљују знања о еколошком отиску, управљању отпадом, рециклажи, поновној употреби добара и обновљивим изворима енергије.
У другом циклусу ученик постепено прелази пут од разумевања ка процени и деловању. Он више не учи само да препозна проблем, већ да га истражи, повеже са личним навикама и предложи могуће решење. Кроз различите предмете и активности развија се свест да природа, ресурси, здравље, технологија, потрошња и друштвена одговорност нису одвојене теме, већ делови једне повезане целине. Посебно је важно што ученици у овом периоду могу да осете да њихови поступци имају значај: начин на који користе воду и енергију, како одлажу отпад, како се односе према природи и како учествују у заједничким активностима. Зато је други циклус важан корак у развијању компетенција за одрживи развој, јер ученици све више могу да разумеју, процењују, сарађују и одговорно утичу на свет око себе.
Прочитајте више у IV делу „Програми наставе и учења и образовање за одрживи развој” приручника „Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција”, стр. 77–85.
У трећем циклусу образовања садржаји који се односе на одрживи развој добијају изразито системски и интегративни карактер. Од ученика се више не очекује само да препознају појаве у непосредном окружењу, већ да повезују знања из различитих научних области, критички разматрају узроке и последице и аргументовано заузимају ставове о сложеним друштвено-еколошким питањима. У средишту овог приступа налазе се теме као што су ресурси, енергија, загађење, климатске промене, биодиверзитет, одржива производња, потрошња и системска решења. За све предмете заједничко је развијање критичког мишљења, анализа података, повезивање локалног и глобалног, процена утицаја људских активности и предлагање конкретних мера.
Природно-научни предмети, као што су биологија, географија, хемија и физика, граде основу за разумевање одрживости кроз анализу екосистема, ресурса, енергетских система и утицаја човека на животну средину. Биологија ученике уводи у питања утицаја цивилизацијског развоја на животну средину, пораста људске популације, очувања природе и биодиверзитета, али и у критичко преиспитивање сопствених животних навика. Географија помаже ученицима да разумеју везе између привредног развоја, природних ресурса, стања животне средине и социјалних односа, као и да успешне примере одрживог развоја пренесу у локални контекст. Хемија отвара питања зелене хемије, органских загађујућих супстанци, рециклирања, биоотпада, медицинског и прехрамбеног отпада, одрживе производње и циркуларне економије. Физика омогућава ученицима да сагледају предности и ограничења различитих извора енергије, укључујући и питања нуклеарне енергије у контексту одрживог развоја.
Друштвено-хуманистички предмети проширују разумевање одрживог развоја на питања друштвене правде, демографских промена, миграција, јавних политика, права на здраву животну средину и одговорности различитих друштвених актера. Социологија подстиче ученике да разумеју еколошку кризу, одрживи развој и узроке еколошких проблема као део ширих друштвених процеса. Грађанско васпитање посебно наглашава вредности на којима почива право на живот у здравој животној средини, Програм одрживог развоја до 2030. године, учешће грађана у очувању животне средине и способност разликовања поузданих информација од манипулације. На тај начин одрживост постаје не само еколошко, већ и етичко, грађанско и друштвено питање.
Посебно место у овом циклусу има изборни програм Образовање за одрживи развој. Његов циљ је да ученик, кроз истраживање међузависности људских активности и непосредног окружења, развија критички, активан и одговоран однос према себи, заједници и будућности. У оквиру овог програма ученици се баве водом, ваздухом, одрживим градовима, земљиштем, производњом и потрошњом хране, отпадом, енергијом, климатским променама, биодиверзитетом, екосистемским услугама, зеленом индустријом, становањем, инфраструктуром и друштвено-економским моделима развоја. Садржаји су усмерени ка истраживању реалних проблема, анализи података, теренском раду, процени последица и предлагању мера у локалној средини.
У трећем циклусу ученици су развојно зрелији и способнији за апстрактно мишљење, хипотетичко-дедуктивно закључивање и критичко преиспитивање информација, али су истовремено у периоду у ком се интензивно формирају њихови ставови, вредности и идентитет. Зато образовање за одрживи развој у овом периоду има посебну вредност: оно повезује научно разумевање, личну одговорност, грађанско деловање и професионалну оријентацију. Ученици се подстичу да не остану само на нивоу знања, већ да истражују, вреднују, дискутују, предлажу решења и учествују у активностима које могу унапредити квалитет живота у заједници. Трећи циклус тако постаје прелазни простор у ком се одрживи развој јавља као један од важних оквира за формирање савремено образованог, критички оријентисаног и друштвено одговорног појединца.
Прочитајте више у IV делу „Програми наставе и учења и образовање за одрживи развој” приручника „Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција”, стр. 85–94.
Ваннаставне активности
Ваннаставне активности имају велики потенцијал за образовање за одрживи развој јер ученицима пружају простор да без притиска оцена развијају интересовања, иницијативу, сарадњу и одговорност. Оне омогућавају повезивање и продубљивање знања стечених у настави, али и развој навика, вештина и међупредметних компетенција. Посебно су погодне за теме животне средине, екологије и одрживог развоја, јер могу да се реализују кроз различите форме: изложбе, квизове, представе, пројекте, рециклажу, сајмове, школске часописе, филмове, посете, сарадњу са институцијама, уређење школе или ученичке задруге. Да би биле успешне, ваннаставне активности не смеју бити импровизација, већ треба да имају јасан циљ, очекиване исходе, план рада, динамику, потребне ресурсе и начин праћења и вредновања. Када су актуелне, добро осмишљене и блиске интересовањима ученика, оне могу постати снажан простор за развијање одговорног односа према природи, школи и заједници.
Час одељењског старешине
Час одељењског старешине је важан простор за васпитни рад, јачање одељењске заједнице и разговор о темама које се тичу ученика, њихових вредности, односа и свакодневних навика. У области одрживог развоја, ЧОС може да помогне ученицима да постану осетљивији на проблеме животне средине, да преиспитају сопствене еколошке навике, анализирају локалне и глобалне еколошке догађаје, иницирају еколошке акције или се укључе у активности које покрећу други. Посебна вредност овог часа је у томе што омогућава разговор о ставовима, вредностима и личном односу према природи. Кроз дискусију, рад у групама, анализу изрека, примера из живота или конкретних проблема у окружењу, ученици могу да разумеју да су праведност, одговорност, савесност и брига за будуће генерације суштински део одрживог развоја.
Тематска настава
Тематска настава је посебно погодна за образовање за одрживи развој јер повезује садржаје више предмета око једне заједничке теме. Такав приступ омогућава ученицима да сложене природне и друштвене појаве не посматрају изоловано, већ као повезане целине у којима постоје узроци, последице и међузависности. Проблеми одрживог развоја управо захтевају холистичко, системско и критичко мишљење, јер се питања животне средине, економије, друштва, културе и личног понашања међусобно прожимају. Кроз тематску наставу ученици могу да анализирају еколошке изазове, разумеју њихове узроке и последице, повежу локалне проблеме са ширим контекстом и предлажу могућа решења. Када се у истој теми повежу језик, природа и друштво, ликовна и музичка култура, страни језик или дигитални свет, ученици добијају прилику да исту појаву разумеју, изразе, истраже и представе на различите начине.
Ученички парламент
Ученички парламент омогућава ученицима да демократски заступају своје интересе, предлажу активности и учествују у доношењу одлука које су важне за школски живот. Због тога је он природно место за развијање активног односа према одрживом развоју. Ученици кроз парламент могу да покрећу акције уређења школског дворишта, рециклаже, смањења отпада, очувања енергије, заштите животне средине или сарадње са локалном заједницом. Посебно је значајно када активности парламента превазиђу једнократне акције и постану облик стварног ученичког учешћа у решавању проблема. Тада ученици не уче само шта је одрживи развој, већ вежбају како се одговорно делује, како се предлажу решења, како се комуницира са школским органима и локалном самоуправом и како се заступају идеје од значаја за заједницу.
Излети, екскурзије и настава у природи
Излети, екскурзије и настава у природи представљају драгоцен облик искуственог учења, јер ученицима омогућавају непосредан контакт са природним и културним наслеђем. Они имају образовну, васпитну, социјалну и рекреативну улогу, а посебно доприносе развоју самосталности, сарадње, одговорности и еколошке свести. Када су добро планирани и повезани са оним што ученици уче у школи, могу да постану снажан простор за разумевање односа између природе, човека, културе и одрживог развоја. Национални паркови, резервати природе, ботаничке баште, бање, планине и едукативни центри пружају могућност за теренски рад, посматрање биљака и животиња, вођење белешки, цртање, радионице о рециклажи и одрживом развоју, пешачке еко-стазе и сарадњу са чуварима природе. Таква искуства помажу ученицима да оно што су учили у учионици повежу са стварним простором, стварним проблемима и личном одговорношћу.
Прочитајте више у IV делу „Одрживи развој у оквиру других облика образовно-васпитног рада” приручника „Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција”, стр. 95–101.
Листа садржи 21 питање које попуњавају наставници са циљем процене властите праксе у интеграцији образовања за одрживи развој у непосредном раду са ученицима. Питања покривају еколошке, друштвене и економске аспекте одрживости, као и саму методологију поучавања.
Листу можете пронаћи у приручнику „Образовање ученика за одрживи развој – Међупредметни развој компетенција” на страни 108
Истражите занимљиве и поучне материјале о одрживом развоју. Учите, откривајте и забавите се!
Реши интерактивни квиз и провери колико знаш о одрживом развоју.
