Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) ostvaruje stručne poslove od značaja za kreiranje, ostvarivanje i unapređivanje nacionalnog sistema obrazovanja i vaspitanja. Od svog osnivanja 2004. godine do danas, ZUOV se kontinuirano razvijao i uspostavio prepoznatljiv profesionalni identitet u oblasti kreiranja, ostvarivanja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja i ostvarivanja strateških pravaca njegovog razvoja.

Širok spektar profesionalnog delovanja i ostvareni rezultati pozicionirali su ZUOV na mesto značajnog i nezaobilaznog partnera Ministarstva prosvete RS, dva Nacionalna saveta (Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih), Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), obrazovno-vaspitnih ustanova u preduniverzitetskom obrazovanju itd. Uz to, tokom svog profesionalnog delovanja ZUOV je razvio veoma široku mrežu institucija, organizacija i stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja sa kojima ostvaruje saradnju.

Veoma širok dijapazon nadležnosti ZUOV-a može se ilustrovati kroz ključne funkcije i uloge koje se, u prvom redu, odnose na razvoj programa i udžbenika, profesionalni razvoj nastavnika i uređivanje različitih specifičnih pitanja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Konkretnije, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[1] propisano je da Republika Srbija osniva Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Poseban naglasak u ovom dokumentu je na istraživačkim i analitičkim poslovima ZUOV-a, koji će primenom ove inicijative dobiti novu dimenziju i pozitivno uticati na stvaranje boljih uslova za izradu, primenu i vrednovanje različitih rešenja u sistemu obrazovanja i vaspitanja za koje je ZUOV nadležan, a samim tim i na kvalitet, efektivnost i efikasnost unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja.

Inicijativa – Pokretanje kontinuiranih istraživačkih aktivnosti

U skladu sa svojim nadležnostima, misijom i nastojanjem da kontinuirano unapređuje svoje profesionalno delovanje,  transparentnost i participativan pristup u radu i donošenju odluka, ZUOV je odlučio da pokrene nekoliko kontinuiranih istraživačko-analitičkih aktivnosti koje se odnose na kvalitet određenih obrazovnih politika iz delokruga rada ZUOV-a.

Mada nastavnici učestvuju u kreiranju i primeni različitih relevantnih dokumenata/rešenja kroz rad u radnim grupama ili kroz druge mehanizme, važno je ostvariti širi participativan pristup koji uključuje veći broj zaposlenih u obrazovanju, dvosmernu, dinamičnu, pravovremenu i saradničku razmenu informacija, kako bi se osigurao kvalitet i uspešnost razvoja i primene aktuelne obrazovne politike i inovacija, odnosno kao bi promene koje se uvode uvažavale i značajnu perspektivu praktičara. Stoga je neophodno uspostaviti sistem kontinuiranog prikupljanja, analiziranja i integrisanja mišljenja i stavova nastavnika u buduća rešenja kao i u unapređivanju postojećih rešenja, bilo da se radi o pripremi budućih dokumenata/rešenja/inovacija, proceni njihove trenutne primene ili evaluaciji primenjenog.

U tom smislu, inicijativa treba da bude mehanizam za aktivno uključivanje svih (ili što većeg broja) nastavnika u koncipiranje promena i/ili inovacija, podršku praktičnoj primeni i evaluaciju koja vodi ka proceni uspešnosti postojećih i stvaranju novih rešenja.

Takođe, inicijativa treba da bude sastavni deo procesa izgradnje profesionalne zajednice u kojoj svaki uključeni pojedinac ima aktivnu ulogu, prava i odgovornosti. Celokupna inicijativa, kao i svaki od ciljeva, podrazumeva visok nivo učešća nastavnika i praćenje njihovih stavova u cilju prikupljanja predloga za integraciju u zvanična nacionalna dokumenta/rešenja.

Uključivanje velikog broja zaposlenih u obrazovanju u kreiranje, primenu i evaluaciju različitih rešenja/dokumenata/inovacija za koje je ZUOV nadležan, ima veliki potencijal da doprinese nizu dobrobiti, kao i da ojača poziciju ZUOV-a kao stručne institucije čiji je doprinos unapređivanju obrazovanja i vaspitanja zasnovan na participativnom procesu samih praktičara i usklađen sa tendencijama što većeg korišćenja digitalnih alata i ekonomičnosti. U isto vreme, inicijativa je u saglasju sa vizijom i misijom ZUOV-a.

Neke od ključnih dobrobiti su sledeće:

• rešenja/dokumenta su zasnovana na podacima koji dolaze od samih praktičara, kao najvažnijih nosilaca i realizatora promena u sistemu obrazovanja i vaspitanja,
• radne grupe (RG) koje su zadužene za određene teme imaju značajnu pomoć u radu tako što se oslanjaju na konkretne predloge i mišljenja, a rešenja koja predlažu dobiće veći legitimitet uključivanjem velikog broja različitih ciljnih grupa zaposlenih u obrazovanju kojih se tema tiče,
• povećanje transparentnosti i otvorenosti sistema obrazovanja i vaspitanja i poboljšavanje kvaliteta dokumenata/rešenja/inovacija uključivanjem različitih perspektiva, znanja i iskustava,
• postizanje veće posvećenosti nastavnika primeni novih rešenja,
• izgradnja i unapređivanje saradničkog i partnerskog odnosa, međusobnog uvažavanja i prevazilaženje potencijalnih nerazumevanja,
• podizanje svesti o važnim aktuelnim pitanjima u obrazovanju i vaspitanju,
• uočavanje potencijalnih rizika i preveniranje negativnih ishoda,
• unapređivanje održivosti donetih rešenja.

[1]Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, broj 88/2017, 27/2018 – dr.zakoni, 10/2019, 6/2020 i 129/2021).

Koncepcija programa nastave i učenja

Konceptualni okvir koji promoviše učenje zasnovano na razvijanju kompetencija, ostvarivanju ishoda i dostizanju standarda postavljen je kroz usvajanje sledećih dokumenta: Opšti standardi postignuća za kraj osnovnog obrazovanja, Standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja i vaspitanja, Opšti standardi postignuća za osnovno obrazovanje odraslih i Opšti standarda postignuća za kraj srednjeg obrazovanja u delu opšeobrazovnih predmeta[1].

Ovim dokumentima postavljen je osnov za uspostavljanje mehanizma osiguranja kvaliteta krajnjih ishoda obrazovanja. U njima su definisani standardi postignuća učenika, odnosno znanja, umenja i veštine koje učenici treba da steknu i razviju do kraja određenog ciklusa obrazovanja u određenom nastavnom predmetu. Učenici dostižu ove standarde ostvarujući ishode učenja, definisane za svaki razred u okviru jednog ciklusa obrazovanja. Skup više ishoda jednog predmeta procenjuje se i meri putem standarda. Iako nisu deo programa pojedinih nastavnih predmeta, zbog njihove izuzetne važnosti za buduće školovanje i život učenika, razvoju opštih i međupredmetnih kompetencije treba da doprinese nastava i učenje u okviru svih predmeta.

Razvoj programa nastave i učenja je kontinuiran proces i u njemu su stalne promene kako bi se na vreme reagovalo i obezbedila relevantnost sadržaja u promenljivim uslovima savremenog življenja. Nema dileme da jedino efikasan način praćenja i vrednovanja procesa razvoja i primene programa nastave i učenja može da unapredi proces učenja. Imajući ovo u vidu, jasno je da je početni korak u proveri kvaliteta programa nastave učenja upravo pitanje o kvalitetu „ulaza“ (produkata u vidu programa, pratećih materijala i drugih oblika podrške nastavnicima), kao i razvojnog procesa, dok se završni korak očitava u proveri „izlaza“ tj. ostvarenosti propisanih obrazovnih standarda i ishoda proverenih preko učeničkih postignuća. Praćenjem ulaznih elemenata i procesa moguća je značajna ušteda vremena u odnosu na čekanje rezultata nacionalnih ispitivanja koji ispituju efikasnost obrazovnog sistema.

U tom smislu, prvi sagovornici čiji se rad zasniva na definisanim programima nastave i učenja su nastavnici koji su najmerodavniji da izvrše procenu kvaliteta programa nastave i učenja iz perspektive jasnosti, primenljivosti i doprinosa obrazovanju učenika i razvoju njihovih ključnih kompetencija.

Sa tim ciljem razvijen je instrument namenjen za dobijanje reakcije korisnika programa nastave i učenja, pre svega nastavnika, a odnosi se na procenu kvaliteta različitih aspekta propisanog programa nastave i učenja. Osim toga, prema potrebi i u cilju praćenja biće korišćene i druge evaluacione tehnike poput: opservacije časova, intervjua, diskusionih grupa (uživo ili onlajn, konferencijski model).

Upitnik za ispitivanje mišljenja i stavova nastavnika o programima nastave i učenja

Ovim upitnikom ispituju se mišljenja i stavovi nastavnika o različitim aspektima kvaliteta programa nastave i učenja i potrebe nastavnika za daljim stručnim usavršavanjem u planiranju, ostvarivanju i vrednovanju programa nastave i učenja.

Podaci će se prikupljati kontinuirano, putem elektronskog upitnika.

U uvodnom delu se prikupljaju demografski i drugi podaci potrebni za bolje razumevanje konteksta dobijenih rezultata.

Veći deo upitnika sadrži tvrdnje za koje nastavnici treba da izaberu da li se slažu sa njima ili ne. Ukoliko je odgovor ne, potrebno je da odgovor obrazlože i napišu predlog izmene.

Osim toga, upitnik sadrži i pitanja otvorenog tipa kojima se daje mogućnost nastavnicima da izraze mišljenje i predloge za izmenu programa nastave i učenja, kao i da obrazlože razloge za izmenom, odnosno šta se postiže određenom izmenom.

Prilikom kreiranja upitnika korišćeni su ranije pomenuti pravilnici koji se odnose na programe nastave i učenja kao i zakonske i strateške odrednice koje se tiču ciljeva preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja u Srbiji.

Podaci dobijeni ovim upitnikom biće dostupni samo savetnicima ZUOV-a za istraživačko-analitičke poslove sa ciljem unapređivanja kvaliteta programa nastave i učenja.

[1]Pravilnik o opštim standardima postignuća obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja (Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 5/2010); Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja. Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbije: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2009; Pravilnik o opštim standardima postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja i srednjeg stručnog obrazovanja u delu opšteobrazovnih predmeta (Sl. glasnik RS, br. 117/2013); Pravilnik o opštim standardima postignuća za predmet srpski kao nematernji jezik za kraj prvog i drugog ciklusa obaveznog obrazovanja, opšteg srednjeg obrazovanja i osnovnog obrazovanja odraslih (Službeni glasnik RS, br. 55/2017), Pravilnik o obrazovnim standardima za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja za predmete srpski jezik, matematika i priroda i društvo (Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 5/2011); Pravilnik o opštim standardima postignuća za kraj osnovnog obrazovanja za strani jezik, (Službeni glasnik RS, br. 78/2017)

Udžbenici se kod nas neretko smatraju ključnom komponentom u procesu obrazovanja.  Nastavnicima oni pružaju podršku u ostvarivanju ciljeva programa nastave i učenja i pomoćno sredstvo za realizaciju časova. Sa druge strane, udžbenici su važni alati prenošenja znanja učenicima. Uostalom, jedna od osnovnih funkcija udžbenika je da učeniku učini dostupnim i očiglednim znanje i to na lak i organizovan način. Udžbenik može značajno da utiče na stavove učenika i njihovu uspešnost u radu. Kada se učenicima dopada udžbenik, oni zavole i predmet i postaju aktivni učesnici na času. Na kraju, udžbenik i roditeljima omogućava neposredan uvid u sadržaje koje njihovo dete uči.

U našoj zemlji udžbenik se odobrava ukoliko ispunjava propisane standarde kvaliteta. Pod standardima kvaliteta udžbenika se podrazumevaju uslovi koje udžbenici treba da ispune da bi bili, na osnovu propisane procedure definisane Zakonom o udžbenicima, odobreni za korišćenje u osnovnim i srednjim školama. Standardi se odnose na sadržaj, pedagoško-psihološke, didaktičko – metodičke i jezičke zahteve, kao i na likovno-grafičku i tehničku opremljenost nastavnog sredstva. Svrha standarda je da se unapredi kvalitet udžbenika i drugih nastavnih sredstava i time doprinese ostvarivanju nastavnih principa, ciljeva i opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja. Standardi su usklađeni sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o udžbenicima, kao i sa drugim dokumentima koji su od značaja za ovu oblast.[1]

Nakon odobravanja, počinje primena udžbenika u praksi, a nastavnici su veoma važan izvor za dobijanje povratnih informacija o kvalitetu udžbenika sa aspekta primene . Iz tog razloga je osmišljen ovaj upitnik sa ciljem  unapređivanja kvaliteta udžbenika.

Upitnik za ispitivanje mišljenja i stavova nastavnika o udžbenicima na osnovu iskustva iz primene

Ovim upitnikom se ispituju mišljenja i stavovi nastavnika o različitim aspektima kvaliteta udžbenika na osnovu iskustva iz primene odobrenih udžbenika.

Podaci će se prikupljati kontinuirano, putem elektronskog upitnika.

U uvodnom delu se prikupljaju demografski i drugi podaci potrebni za bolje razumevanje konteksta dobijenih rezultata.

Veći deo upitnika sadrži tvrdnje za koje nastavnici treba da izaberu da li se slažu sa njima ili ne. Ukoliko je odgovor ne, potrebno je da odgovor obrazlože.

Ovaj upitnik sadrži i pitanja otvorenog tipa kojima se daje mogućnost nastavnicima da izraze mišljenje i predloge za promenu konkretnog udžbenika, ali i da obrazlože razloge za izmenom, odnosno šta se postiže određenom izmenom. Podaci dobijeni ovim upitnikom biće dostupni samo savetnicima ZUOV-a za istraživačko-analitičke poslove sa ciljem unapređivanja odobravanja udžbenika.

[1]Pravilnik o standardima kvaliteta udžbenika i uputstvo o njihovoj upotrebi, „Sl. glasnik RS“, br. 42/2016 i 45/2018.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je od svog osnivanja 2004. godine do danas uspostavio prepoznatljiv profesionalni identitet u oblasti kreiranja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja i ostvarivanja strateških pravaca njegovog razvoja.

Veoma širok dijapazon nadležnosti ZUOV-a može se ilustrovati kroz ključne funkcije i uloge koje se, pre svega, odnose na razvoj programa i udžbenika u osnovnom i srednjem obrazovanju, profesionalni razvoj nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora i uređivanje različitih specifičnih pitanja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja.

U skladu sa svojim nadležnostima, misijom i nastojanjem da kontinuirano unapređuje svoje profesionalno delovanje,  transparentnost i participativan pristup u radu i donošenju odluka, ZUOV je pokrenuo nekoliko istraživačko-analitičkih aktivnosti. One se odnose na preispitivanje kvaliteta obrazovnih politika iz delokruga rada ZUOV-a, uključujući i sistem kontinuiranog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora.

Sa ciljem unapređivanja sistema stručnog usavršavanja, namera nam je da prikupimo, analiziramo i integrišemo mišljenja praktičara o kvalitetu sistema stručnog usavršavanja i potrebama za stručno usavršavanje. U tu svrhu razvijen je instrument kojim se prikupljaju mišljenja nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora o kvalitetu ponude, kvalitetu realizacije i realnim potrebama za stručnim usavršavanjem zaposlenih u obrazovanju. Podaci će se prikupljati kontinuirano, putem elektronskog upitnika, a rezultati će služiti unapređivanju sistema stručnog usavršavanja.

Upitnik se sastoji od:

• uvodnog dela gde se unose demografski i drugi podaci potrebni za bolje razumevanje konteksta dobijenih rezultata;
• pitanja ili tvrdnji sa ponuđenim odgovorima gde učesnici ankete treba da izaberu one odgovore koji odslikavaju njihove stavove i mišljenja (moguće je označiti više odgovora) ili pitanja sa alternativnom odgovorima;
• desetostepene skale procene;
• pitanja otvorenog tipa kojima se daje mogućnost učesnicima da izraze mišljenje ili predloge ili da obrazlože odgovor.

Prilikom kreiranja upitnika korišćen je Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Sl. glasnik RS“ br. 109/2021), kao i zakonske i strateške odrednice koje se tiču ciljeva preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja u Srbiji.

Podaci dobijeni ovim upitnikom biće dostupni samo Centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju radi sticanja uvida u potrebe za stručnim usavršavanjem i unapređivanja kvaliteta sistema stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora.