Povodom teksta Večernjih novosti od 15.12.2019. godine koji možete pogledati ovde
„Poštovani“ uredniče, ne brani se obrazovanje tako što se tretira kao cirkuska predstava koja će dobrom najavom „prodati iluziju“! Vi ste ti koji ste u isti „koš“ stavili Kočića i estradne stihove, a da vam na pamet nije palo da proverite da li je informacija koju pokušavate da prodate – tačna. Programi nastave i učenja su javno dobro, neka vrsta strateškog dokumenta; pritom su i lako dostupni: mogli ste koristiti i sajt Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ukoliko vam je nepoznat podatak da su svi ovakvi dokumenti predstavljeni na Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije.
Ne znamo da li ste toga svesni, ali naneli ste ogromnu štetu čitavom obrazovnom sistemu i svim relevantnim institucijama koje sistem obrazovanja i vaspitanja čine. Naneli ste štetu i izuzetnim i relevantnim sagovornicima – uglednim profesorima, piscima i intelektualcima koji su pristali da govore za vaš list odgovorno i stručno. Vi ste, tabloidnim naslovom, isprljali prosvetu i umanjili nacionalno dostojanstvo u čije ime ste, tobože zabrinuti, pokrenuli temu o kvalitetu udžbenika i izdavača.
Ipak, želimo da vaše čitaoce informišemo da se na novim programima nastave i učenja veoma odgovorno radi; komisije uvek čine profesori sa različitih univerziteta (sa relevantnih katedri), predstavnici svih stručnih društava kao i učitelji, nastavnici i profesori koji su se istakli radom u učionici. Dakle, ponavljamo: programe douniverzitetskog obrazovanja prave stručni saradnici iz svih obrazovnih institucija (škole, fakultet, instituti, strukovna društva), a ZUOV sa svojim savetnicima koordinira rad. ZUOV daje predlog programa Nacionalnom prosvetnom savetu. Nacionalni prosvetni savet čine predstavnici univerziteta, instituta, društava, saveza i drugih relevantnih institucija za sve struke. Svaki predlog programa koji ZUOV uradi sa pomenutom komisijom mora da odobri NPS, ili da ne odobri, odnosno da odluči i o dopuni ili izmeni predloga programa. Tek kada NPS odobri program, Ministar odobrava program i on postaje obavezan za školsku godinu. Zbog toga, moram da naglasim da svako zaposlen u obrazovanju, od nastavnika do univerzitetskog profesora, ili instituta, mogu da utiču na program preko svojih udruženja, i posredno utiču na pravljenje programa. U svakom slučaju, ukoliko novinari žele da pišu o programima, moraju tome posvetiti više prostora u novinskim listovima, i istražiti zašto je nešto izostavljeno, ili promenjeno.
Program, u današnjem ubrzanom vremenu, mora se razvijati i unapređivati kontinuirano, a ono što je cilj svakog uspešnog obrazovanja, jeste nastavnik koji je autonoman i kompetentan da dođe do ishoda, uz program koji je preporučen, ali nikako striktan.
Veoma smo svesni da pojedini predmeti nose nacionalni pečat, te vas, za početak pozivamo da programe – pročitate (bilo bi poželjno to uraditi pre no što rešite da o njima pišete, i to pre svega zbog časti profesije koju predstavljate). Zato je besmisleno polemisati sa navodima iz vašeg teksta u kojem se tvrdi da u programima nema jasnih preporuka o tome kako treba čuvati nacionalne vrednosti i kulturu. Da ste ih pogledali, znali biste da je tvrdnja – netačna! (Tako recimo, u programu Srpskog jezika i književnosti za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja postoji ishod koji propisuje „da će učenik na kraju godine biti u stanju da prepozna nacionalne vrednosti i neguje kulturnoistorijsku baštinu“.) Osim toga, od ove godine u ZUOV-u postoji i sektor za predmete od nacionalnog značaja, koji se bavi upravo zaštitom i unapređivanjem ishoda i revizijom programa za predmete i teme od nacionalnog značaja. Taj sektor blisko sarađuje sa Republičkim pedagoškim zavodom u Republici Srpskoj, radi u komisijama na temama koje možemo nazvati „kanonom“ za nacionalni identitet, razvija i unapređuje programe i obučava i nastavnike koji rade sa našim učenicima koji žive u inostranstvu. Upravo ćemo u zajedničkoj saradnji sledeće godine uraditi priručnik i uskladiti ishode koji se odnose na nacionalni identitet.
Mislimo da bi takođe bilo profesionalno od Vas da čitaoce upoznate i sa procedurama koje će im omogućiti da uočene propuste u udžbenicima prijave nadležnim institucijama. Ne bi bilo prvi put da se udžbenik povuče iz upotrebe. Takođe, postoji jasna procedura o prijavi, pregledanju i odobravanju udžbenika i to isto rade komisije sastavljene od saradnika ZUOV-a (zaposleni u školama, fakultetima, institutima), sa jednim savetnikom koordinatorom iz našeg Zavoda. To je ogroman broj kolega koji se trude da u kratkom roku pored svog redovnog posla, obave i detaljan pregled udžbenika (u ovom trenutku ih imamo oko 600, samo za pregled pristiglih 200 udžbenika). Mislimo da je ovakav pristup jedini moguć ako želite da vas tretiraju kao „sredstvo javnog informisanja“. Sve ostalo spada u kategoriju „žutog“, odnosno tablodinog novinarstva! Obrazovanje ne bi trebalo da bude tabloidno, a svedoci smo u poslednje vreme kako vesti i novine uglavnom prate objave na društvenim mrežama i takve ih štampaju u svojim novinama bez prethodnog istraživanja tih objava, bez ikakvog filtriranja zašto je uopšte ta objava važna. Šta tom objavom hoćemo da postignemo? Ako želimo nešto da ispravimo, onda postoji put. Ako želimo da slavimo jer smo pronašli još nešto što nije dobro u obrazovanju i to sezacionalistički stavite preko cele prve strane, bez ikakve želje da utičete ozbiljno na promenu toga, onda ste na pravom putu!
Ukoliko želimo dobro našoj zemlji, ukoliko želimo dobro obrazovanje, to svakako nije put kojim naše novinarstvo ide, a to je senzacija po svaku cenu. Važnija je vest o incidentu u školi nego vest o uspehu te škole. Umesto da na prvim stranicam sa velikim naslovima i krupnim slovima budu projekti koji su urađeni u nekoj školi, ili da bude predstavljen dobar nastavnik, odnosno učenik koji je osvojio nagradu na nekom takmičenju, divni poduhvati drugarstva koje se neguju u nekoj školi, umesto svega toga, novine maliciozno traže greške u programima i udžbenicima, pa i onim udžbenicima koji su u upotrebi 10 i više godina, traže uporno loše direktore, loše nastavnike. Traže loše. Nismo protiv toga da se loše obelodani, ali smo više za to da loše bude u senci dobrog.
Ukoliko je vašim sagovornicima stvarno stalo da se uključe u razvijanje i očuvanje nacionalnog identiteta, i uopšte u razvijanje i poboljšanje programa, u svakom trenutku se mogu priključiti i to uraditi, preko pomenutih predstavnika i udruženja. ZUOV u ovom trenutku ima preko 1500 saradnika iz različitih obrazovnih insitucija.
Ukoliko je predstavnicima novinarske struke stvarno stalo da nam obrazovanje bude kvalitetnije, onda to možete potpomoći tako što ćete izabrati podsticajno a ne senzacionalističko novinarstvo. Ukazati na greške, istražiti i nešto popraviti nije isto što i osuditi “bombastičnim naslovima“ bez ikakve želje da se nešto popravi, već da se sve što se u obrazovanju radi, detronizuje i ponizi. Ukoliko hoćemo da vratimo kult učitelja i nastavnika, škole i unapredimo sistema obrazovanja, to nije pravi put. Vi birate!
DIREKTOR
dr Zlatko Grušanović
