Sistem obrazovanja i vaspitanja, posmatran prevashodno kroz redovnu nastavu, nastoji da bude u najboljem interesu učenika, u smislu da odgovara njihovim sadašnjim i budućim potrebama kao i da odgovara potrebama društva. Međutim, u drugom ciklusu osnovne škole evidentna je fokusiranost na akademska postignuća učenika i polaganje završnog ispita kao ulaznice za nastavak školovanja što je svakako važno ali ne može biti dovoljno imajući u vidu ciljeve obrazovanja i vaspitanja koje je država odredila. Taj pomereni fokus vodi ka tome da škola postaje manje osetljiva na različita interesovanja učenika i manje se bavi socijalnim odnosima u grupi. Razmatranje prirode i uloge vršnjačkih odnosa u razvoju dece i mladih pokazuje da vršnjačka interakcija predstavlja značajan faktor u razvoju i kognitivnih, a ne samo socijalnih kompetencija. Iz tog razloga, aktivnosti u školi koje doprinose poboljšanju vršnjačkih odnosa, posebno kada se one odvijaju u oblasti koju učenici mogu samostalno birati i gde nema pritiska ocena i mogućeg neuspeha, predstavljaju vid prevencije školskih problema ili ukoliko do njih dođe predstavljaju sredstvo koje doprinosi njihovom prevazilaženju.  Zato se 2017/18. školske godine u plan nastave i učenja uvode SNA koje uvažavaju, u većoj meri,  učeničke potrebe i interesovanja. Činjenica da učenici u svakom razredu biraju drugi program SNA pokazuje da je to koncept koji ima u vidu osnovnu karakteristiku učeničkih interesovanja u uzrastu od 11 do 15 godina a to je da su ona promenljiva i odraz su njihove razvojne potrebe da prošire vidike, isprobaju nešto novo, procene sopstvene mogućnosti. Promenu interesovanja kod učenika nikako ne treba posmatrati kao neki vid manjkavosti, nedoslednosti, neistrajnosti, naprotiv treba stvarati uslove da kroz raznovrsnu ponudu sadržaja i aktivnosti učenici testiraju svoja interesovanja i sposobnosti i na osnovu toga se pripreme za buduće izbore, kako školske tako i vanškolske. Sve aktivnosti u kojima su učenici u većoj meri aktivni, samostalni, slobodni da biraju, sa prilikom da uče na svoj način, doprinose razvoju i ispoljavanju interesovanja i indirektno povećanju motivacije za školovanje i druženje. Te zahteve, SNA svojim konceptom, ispunjava.

U startu, primena SNA bazirala se na ideji da te programe pripremaju same škole, uvažavajući kontekst u kome rade (seoske, prigradske, gradske). Takav pristup podrazumevao je da zaposleni u školi imaju kapacitet i motivaciju da osmišljavaju programe SNA u skladu sa potrebama učenika kao i u skladu sa sopstvenim afinitetima, znanjima, sposobnostima jer nisu ni svi nastavnici isti. Oduvek se znalo, da neki nastavnici npr. srpskog jezika vole a neki ne da sa učenicima prave pozorišne predstave. U osnovi  tog pristupa je bilo shvatanje da nastavnicima treba dati više prostora da budu kreativci a ne samo reproduktivci. Npr., ukoliko u školi postoji osoba aktivista Crvenog krsta  mogla je da pripremi program SNA koji podstiče vrednosti te značajne institucije a to su volonterstvo, empatičnost, solidarnost u okviru kog bi se koristili brojni didaktički materijali Crvenog krsta. Očekivalo se i da stručna služba škole pomogne pri pripremi takvih programa. Međutim, praksa je pokazala da se škole nisu najbolje snašle u tom zahtevu/mogućnosti. Pisanje programa ima svoju formalnu stranu (cilj, ključni pojmovi sadržaja, uputstvo…), koju nije lako ispoštovati ako se nema iskustva. Preporuka ministarstva da se u pripremi SNA mogu koristiti programi nekadašnjih izbornih programa (npr. Ruka u testu, Čuvari prirode, Svakodnevni život u prošlosti, Crtanje, slikanje vajanje…), nije mnogo pomogla, posebno što ti programi nisu bili pisani sa ishodima. Na osnovu prikupljenih podataka sa terena došlo se do uvida da SNA, iako definisane planom nastave i učenja, ne dobijaju adekvatan tretman, odnosno smatraju se manje bitnim od obaveznih predmeta. Ta marginalizacija je prisutna kod svih potencijalno zainteresovanih strana (direktora, nastavnika, učenika i roditelja). Loš status SNA se najbolje video u tome što roditelji često nisu znali šta njihovo dete pohađa od tih aktivnosti i po položaju koji zauzima u rasporedu (često je to predčas ili sedmi čas). Neki su skloni da uzrok tome vide u činjenici da se SNA ne ocenjuju numerički, odnosno nemaju  uticaja na opšti školski uspeh. Sa jasnom svešću da takvoj situaciji doprinose i  neki drugi faktori kao što su npr. opterećenje učenika na dnevnom nivou, a u nekim školama i problemi sa prostorom i rasporedom časova, bilo je potrebno izvršiti neke promene kako bi se što bolje iskoristio obrazovno-vaspitni potencijal SNA, a plan nastave i učenja realizovao onako kako je zamišljen. U skladu sa tim 2020.g. Ministarstvo prosvete je dalo nalog ZUOVu da pripremi nekoliko programa SNA koje će škole moći da realizuju ili da po ugledu na njih pripreme svoje originalne programe. Tako je nastao Pravilnik o dopunama Pravilnika o planu nastave i učenja za peti i šesti razred, odnosno sedmi i osmi, osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji je objavljen 2021.g. U njemu su uz programe SNA koje je pripremio Zavod (Vežbanjem do zdravlja, Životne veštine, Medijska pismenost,  Preduzetništvo, Moja životna sredina i Umetnost), dodati i programi koje su pripremila različita Stručna društva (Domaćinstvo, Crtanje slikanje i vajanje, Čuvari prirode, Muzikom kroz život, Sačuvajmo našu planetu, Filozofija sa decom). Ponuda programa  je pokazala koliko su široke mogućnosti SNA i svakako je olakšala njihovo ostvarivanje s tim da se nije odustalo od podrške školama da kreiraju i sopstvene programe SNA. Uz to, kao meru da se status SNA unapredi, ZUOV je u saradnji sa Ministarstvom prosvete, pripremio i realizovao obuke za direktore sa ciljem da se ukaže koliko je važno za učenike da u školi izborni deo plana nastave i učenja bude jednako tretiran kao i obavezni deo kao i da sve zainteresovane strane ne prepoznaju SNA kao dodatno opterećenje učenika već kao priliku da se deca više međusobno druže, da budu kreativna, da nešto nauče na zanimljiv i životan način, da se pripreme za donošenje odluka o nastavku školovanja i bar za nijansu manje vremena provedu gledajuću u plavo svetlo novih tehnologija.

Nažalost, u maju 2023. desio se tragičan događaja u osnovnoj školi “Ribnikar” u Beogradu. To je još jasnije pokazalo koliko su važni programi SNA jer je u prvi plan stavilo potrebu da se sa učenicima realizuju, pored obaveznih predmeta, i aktivnosti koje svojim sadržajem i posebno načinom rada, uvažavaju razvojne potrebe i interesovanja učenika i omogućavaju bliskiju saradnju i to ne samo između učenika već i između učenika i nastavnika što nastavniku daje  priliku da u većoj meri primeti fine promene kod učenika i da na vreme reaguje ili potraži pomoć ukoliko proceni da je to potrebno.

Zbog svega navedenog, Zavod je pristupio pripremi ovog Vodiča kako bi pružio  dodatnu podršku ostvarivanju SNA. U njemu se nalazi, pored ovog detaljnijeg uputstva, ponuda novih program SNA koja ilustruje koliko je to veliki potencijal aktivnosti koji nikako ne treba  da ostane neiskorišćen, pre svega zbog dobrobiti učenika. Međutim, nije bez značaja ni uloga SNA u formiranju identiteta škole, nekoj vrsti „lične karte“ ustanove na osnovu koje postaje poznata/prepoznatljiva u okruženju upravo zato što sve škole imaju isti obavezni deo dok u izbornom imaju prostor da se razlikuju jedna od druge.

Programi SNA, kao i svi drugi programi obaveznih predmeta, sadrže cilj, kompetencije, ishode, teme, ključne pojmove sadržaja, uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje i ocenjivanje učenika.

Već uvidom u ciljeve programa SNA može se videti sa kakvom idejom su uvedeni. U njima je fokus na osnaživanju učenika da se što uspešnije snađu u svetu koji ih okružuje (kako trenutno tako i u budućnosti) a koji se brzo menja i traži adaptibilnost, otvorenost  za promene, saradnju, kreativnost, odgovornost, planiranje ali i kritičko promišljanje, opreznost i predviđanje, kao i korišćenje na pravilan način novih tehnologija. U nastavku teksta su dati primeri nekih ciljevi programa SNA a podebljane su ključne reči u njima.

Cilj učenja slobodne nastavne aktivnosti Vežbanjem do zdravlja je da učenik ovlada znanjima, razvije veštine i formira stavove i vrednosti od značaja za odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju, fizičkom vežbanju i zdravim životnim navikama.

Cilj učenja slobodne nastavne aktivnosti Medijska pismenost je da podstakne razvoj medijske kulture učenika i doprinese jačanju sposobnosti razumevanja, dekonstrukcije i kreiranja medijskih sadržaja, koje će učeniku pomoći za dalji kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj u savremenom medijacentričnom okruženju.

Cilj učenja slobodne nastavne aktivnosti Životne veštine je da učenik ovlada znanjima, razvije veštine i formira stavove koji će mu omogućiti da bolje razume različite životne situacije i izazove, poveća kapacitet da na odgovoran način brine o sebi, drugima i okolini i ponaša se u skladu sa kulturom bezbednosti.

Cilj učenja slobodne nastavne aktivnosti Preduzetništvo je da doprinese razvoju inovativnosti i preduzimljivosti kod učenika, sposobnosti da se ideje pretvore u akciju, sposobnosti za timski rad i korišćenje raznovrsnih izvora znanja radi boljeg razumevanja društvenih procesa i pojava i preuzimanja odgovorne uloge u savremenom društvu.

Iako se za neke SNA može napraviti prirodna veza sa odgovarajućim obaveznim predmetima, (npr. Medijska pismenost sa nastavom Srpskog jezika ili Svakodnevni život u prošlosti sa Istorijom ili Vežbanjem do zdravlja sa nastavom Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja), njihova svrha nije proširivanje ili produbljivanje rada na obaveznim predmetima, a posebno ne služi kao čas na kome će se nadoknaditi ono što se nije stiglo na času obaveznog predmeta. U radu na programima SNA svakako treba praviti korelaciju sa obaveznim predmetima ali ne samo sa onim sa kojima je ta veza najdirektnija već šire. To je moguće zato što koncept SNA omogućava da se sa lakoćom  ostvaruje dvosmerni transfer jer se nastavnik u radu sa učenicima oslanja na njihova školska i vanškolska znanja i iskustva kao što potencira  i primenu naučenog u okviru SNA u drugim školskim aktivnostima i u svakodnevnom životu.

SNA, kao i nastava svih predmeta, treba da doprinesu ostvarivanju opštih ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji su Zakonom određeni, kao i razvoju međupredmetnih kompetencija. Kompetencije se odnose na sposobnost kombinovanja znanja, veština (intelektualnih i praktičnih) kao i stavova i vrednosti relevantnih za realne kontekste u kojima se oni funkcionalno primenjuju i kojima učenici treba da ovladaju nakon nekog perioda učenja. SNA imaju veliki potencijal da doprinesu razvoju međupredmetnih kompetencija  jer se odvijaju u različitim oblastima, na različitim sadržajima, kroz različite forme. Tu se posebno misli na međupredmetne kompetencije kao što su:  kompetencija za celoživotno učenje; saradnja; rešavanje problema; rad sa podacima i informacijama; digitalna kompetencija; komunikacija.

Podrazumeva se da je u osnovi kompetencije neko znanje ali ono nije dovoljno. U tabeli koja sledi može se videti kako se različitim zahtevima „oblikuju“ znanja koja samim tim postaju veštine i vode ka razvoju kompetencija.

Ono što SNA čini posebno pogodnim i što definiše njihovu svrhu jeste i to što obezbeđuju kod učenika:

 razvoj različitih aspekata ličnosti (kognitivni, moralni, estetski, fizički, socijalni, emocionalni…);

 povezivanje, proširivanje i produbljivanje znanja, razvoj veština i navika stečenih u školi i svakodnevnom životu (posebno razvoj opštih i međupredmetnih kompetencija);

 pravilan odnos prema radu i podsticanje profesionalnog razvoja;

 bolji odnos prema školi, školskim obavezama, učeničkom kolektivu, nastavnicima;

 bolje međusobno upoznavanje jer se formiraju grupe učenika iz različitih odeljenja;

 bolju uključenost i prihvaćenost učenika;

 podsticanje učeničkih potencijala i zadovoljavanje njihovih interesovanja;

 osposobljavanje za komunikaciju, interakciju i saradnju;

 participaciju, inicijativnost, preduzimljivost;

 prevenciju nepoželjnih oblika ponašanja;

 upoznavanje drugih i drugačijih, jačanje tolerancije na različitost.

Posebno izdvajamo svrhu SNA  u podsticanju profesionalnog razvoja učenika koje na kraju 8 razreda očekuje donošenje važne odluke o nastavku školovanja. Za pravilnu odluku nije dovoljno informisati učenika koje srednje škole postoje. Neophodno je da im se u dužem vremenskom periodu (ne samo u završnom razredu), omogući da se  bliže upoznaju, ponavljamo bez pritiska ocenjivanja, sa raznovrsnošću sveta rada (od preduzetništva do astronomije, od robotike do fotografije itd,) kao i sa sopstvenim afinitetima i sposobnostima. To poseban značaj dobija u kontekstu uvođenja novog koncepta srednje škole u kojoj se polažu opšta i stručna matura.

I na kraju, mada ne manje važno, svrha SNA može se dovesti u vezu i sa pojavom vršnjačke odbačenosti koja je prilično pouzdan prediktor teškoća kao što su ponavljanje razreda, prevremeno napuštanje škole, neopravdano izostajanje, otežano prilagođavanje, problemi u ponašanju. Iskustvo pokazuje da je za odbačene učenike (tu se misli i na darovite učenike koji podbacuju) sigurniji put za uspeh rešiti njihov socijalni status nego im davati dopunsku/dodatnu nastavu ili neki drugi vid pomoći kao što je npr. individualizacija zahteva jer to i dalje „podržava“ odbačenost/neuključenost. U tom smislu, SNA pružaju velike mogućnosti da se takvim učenicima pruži ono što im je najpotrebnije − da budu uključeni u vršnjačku zajednicu bez pritiska procenjivanja i numeričkog ocenjivanja i da budu uspešni bez poređenja sa drugim učenicima. Prihvaćenost i ojačano samopouzdanje biće dovoljni da mnogi takvi učenici poprave svoj školski uspeh, ponašanje i ne napuste školovanje.

Programi SNA su tako koncipirni da favorizuju aktivnost učenika, povezivanje njihovog školskog i vanškolskog iskustva, učenje putem rešavanja problema, saradnju i timski rad, kao i upotrebu savremenih tehnologija u obrazovne svrhe.

Svaki pojedinačni program SNA sadrži didaktičko-metodičko uputstvo koje, zajedno sa ovim opštim uputstvom, daje kompletnu sliku o prirodi konkretnog programa i njegovom ostvarivanju.

Programi SNA realizuju se kombinovanjem različitih tehnika rada sa učenicima, kao što su: prezentacije, demonstracije, studije slučaja, simulacije, igranje uloga, debate, rad u malim grupama, rad na projektima, gledanje i analiza video priloga, kreativne radionice, rad u grupi na platformama za učenje, povezivanje sa vršnjacima iz drugih škola ili država, gostovanja stručnjaka, učenje u drugim ustanovama, posete raznim dešavanjima, uključivanje u akcije… Potencira se samostalnost učenika u aktivnom načinu učenja, a uloga nastavnika je prevashodno u tome da uvedu učenike u temu, predstave im ključne pojmove sadržaja i podstaknu ih na aktivnost koju zatim usmeravaju, prate i vrednuju. Ukoliko je potrebno može se koristiti modifikovano kratko predavanje koje drži nastavnik ili učenik.

Zbog prirode programa i činjenice da se u svakom razredu pohađa drugi program SNA uvođenje učenika u temu je izuzetno važno. Nastavnik treba kratko da predstavi svaku temu koristeći raznovrsne materijale koje je unapred pripremio (filmovi, slike, priče, novinski tekstovi…), a koji imaju funkciju motivisanja učenika. Izbor podsticaja treba da odgovara ne samo temi već i uzrastu učenika. Dobar uvodni materijal se prepoznaje po tome što je kod učenika izazvao radoznalost, potrebu da o tome razgovaraju, postavljaju pitanja, istražuju, predlažu…

Na primer, za uvođenje u rad na programu Robotika učenici mogu dobiti zadatak da pogledaju film E.T iz 1982. na osnovu koga nastavnik može razviti razgovor u nekoliko pravaca. Npr. može pitati učenike šta misle imali života izvan planete Zemlje, zatim o prirodi odnosa koji se razvio između dečaka Eliota i vanzemaljca, a onda nastaviti o tome šta misle kako je film snimljen, odnosno kako je napravljen robot E.T., koji su korišćeni efekti do toga da li imaju ideje kako bi mogli da naprave film o robotima ili film u kome bi se koristila robotika.

Koncept SNA ne bazira se na korišćenju udžbenika koji su posebno za njih pripremljeni. Naprotiv, učenici se podstiču da koriste što različitije izvore informacija i da prema njima imaju kritički odnos. Cilj je jačati učenike da se oslanjaju na sopstvene snage, da razvijaju kompetencije za rad sa podacima. Iako se očekuje da će se učenici u velikoj meri oslanjati na internet kao brz i lako dostupan izvor informacija, treba ih ohrabrivati da koriste i druge izvore kao što su knjige, stare fotografije, intervju i dr.

Planiranje

Kako su programi SNA orijentisani ka dostizanju ishoda i razvoju kompetencija i planiranje se, kao i kod drugih predmeta, zasniva na njima. To znači, da prilikom planiranja fokus nije na sadržaju i nastavničkim aktivnostima, već na promišljanju kako konkretni sadržaj približiti učenicima i obezbediti da izabrane učeničke aktivnosti vode ka dostizanju ishoda i razvoju kompetencija navedenih u programu. U formulaciji ishoda koriste se različiti glagoli koji ukazuju na to koje aktivnosti treba planirati i na osnovu čega proveravati da li su ishodi dostignuti. Ako želimo, na primer, da osposobimo učenika da rešava probleme neke vrste treba mu obezbediti u toku učenja aktivnosti koje zahtevaju rešavanje takvih problema, a kad želimo da proverimo da li je to dostigao, dajemo mu zadatke koji traže tu veštinu. U nastavku teksta izdvojeni su neki ishodi iz različitih programa SNA kao ilustracija njihove raznovrsnosti i potrebe da se koriste različiti načini rada sa učenicima. Glagoli koji nastavniku daju smernicu za izbor sopstvenih i učeničkih aktivnosti, za praćenje i vrednovanje su podebljani. Kao što se može videti, neki su saznajni, neki emocionalni, a neki voljni.

Izbor primera ishoda.

Na kraju razreda učenik će biti u stanju da:

• jasno izrazi sopstvene misli i osećanja, sa pažnjom sluša sagovornika i komunicira sa drugima na konstruktivan način;
• iskaže afirmativni stav o ljudima koji su aktivisti Crvenog krsta;
• navodi primere manipulacije u medijskim sadržajima kojima se podstiču kupovina i potrošnja, određena osećanja, vrednosti i stavovi potrošača.
• kritički vrednuje ideale fizičkog izgleda koji se nameću kao i načine za njihovo dostizanje;
• čisti radnu površinu, prostor i pribor po završetku svakog rada;
• sarađuje u timu, poštujući razlike u mišljenju i interesima, dajući lični doprinos postizanju zadatog cilja;
• koristi IKT za komunikaciju, prikupljanje i obradu podataka i predstavljanje rezultata istraživanja;
• istraži i objasni šta je muzička kritika i koja je njena uloga;
• na deklaraciji pronađe najvažnije informacije o proizvodu i odredi odnos cene i kvaliteta;
• pravilno i bezbedno koristi uređaje za zagrevanje i klimatizaciju prostora;
• posmatra zanimanja iz perspektive nekad i sad i predvidi mogućnosti njihovog razvoja u budućnosti;
• navede ko je nadležan za određene vanredne situacije i simulira poziv hitnim službama.

Da bi se dostigli ovako raznovrsni ishodi iz programa, od kojih su mnogi na nivou veština, odnosno primene naučenog, aktivnosti učenika treba da budu:

• smislene: povezane sa školskim i vanškolskim iskustvom učenika;
• problemske: zahtevaju promišljanje kako ih rešiti postavljanjem relevantnih pitanja sebi i drugima;
• divergentne: predlaganje novih rešenja, povezivanje sadržaja u nove celine;
• kritičke: poređenje važnosti i tačnosti pojedinih činjenica i podataka; smišljanje argumenata, otkrivanje veza;
• kooperativne: odvijaju se kroz zajednički rad, diskusiju i razmenu mišljenja uvažavajući argumente sagovornika.

Neke od smernica pri planiranju SNA su da se vodi računa o:

• negovanju radoznalosti, održavanju i podsticanju interesovanja učenika za sadržaje konkretnog programa;
• uvažavanju svakodnevnog, vanškolskog iskustva učenika;
• integraciji i primeni naučenog u svakodnevnom životu;
• individualnim razlikama među učenicima;
• sadržajima koji mogu biti osetljivi za rad u grupi zbog ličnog iskustva učenika (npr. osetljive društvene grupe, izbeglice i migranti, osećanja…);
• participativnim i kooperativnim aktivnostima koje omogućavaju saradnju;
• aktivnim i iskustvenim metodama rada;
• materijalima koje treba pripremiti;
• vezi sa drugim predmetima;
• saradnji sa lokalnom zajednicom.

Suštinska razlika u planiranju ostvarivanja programa SNA, u odnosu na druge predmete, jeste u stepenu fleksibilnosti, to jest u potrebi planiranja više mogućih tokova aktivnosti na času, u zavisnosti od učeničkih interesovanja. U uslovima u kojima nema klasičnih predavanja nastavnika i testiranja, dinamika časa u većoj meri zavisi od učenika i njihovih reakcija, što nije uvek moguće u potpunosti predvideti. Ukoliko učenici pokažu posebno interesovanje za neki sadržaj ili aktivnost nastavnik ih svakako neće prekidati kako bi prešao na sledeći sadržaj. To se isto odnosi i na svaku diskusiju u kojoj učenici imaju potrebu da još nešto kažu, iznesu svoje mišljenje, ili se suprotstave tuđem. Podrazumeva se da nastavnik vodi računa o dinamici aktivnosti, ali istovremeno vodi računa da ne ugrozi učešće učenika svojim preterano direktivnim pristupom jer u SNA sam proces učenja direktno je povezan sa dostizanjem ishoda.

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje

U skladu sa članom 61 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (član 7), SNA se opisno ocenjuju (ističe se, dobar i zadovoljava), a ocena ne ulazi u opšti uspeh učenika. To podrazumeva da nastavnik kontinuirano prati aktivnosti učenika i njihov napredak u dostizanju ishoda i razvoju kompetencija.

Imajući u vidu koncept programa SNA, ishode i kompetencije koje treba ostvariti, odnosno razviti, proces praćenja i vrednovanja učeničkih postignuća ostvaruje se na različite načine. Učenici treba unapred da budu upoznati šta će se i na koji način pratiti i vrednovati.

Nastavnici mogu da pripreme materijale koje će koristiti za procenjivanje znanja, veština, stavova, pre i nakon obrade neke tematske celine radi objektivnosti utvrđivanja učeničkog napretka. Mogu se koristiti i prezentacije učenika, produkti njihovog rada, pisanje eseja ili rezultati na tematskim kvizovima.

Tokom školske godine nastavnik pratiti i vrednuje i druge pokazatelje napretka kao što su npr. način na koji učenik učestvuje u aktivnostima, kako prikuplja podatke, kako brani svoje stavove. Posebno pouzdani pokazatelji su kvalitet postavljenih pitanja, sposobnost da se nađe veza među pojavama, navede primer, promeni mišljenje u kontaktu sa argumentima, razlikuju činjenice od interpretacije, izvede zaključak, prihvati drugačije mišljenje, primeni naučeno, predvide posledice, daju kreativna rešenja. Takođe, nastavnik prati i vrednuje kako učenici međusobno sarađuju, kako rešavaju sukobe mišljenja, kako jedni drugima pomažu, da li ispoljavaju inicijativu, kako prevazilaze teškoće, da li pokazuju kritičko mišljenje ili kriticizam, koliko su kreativni.

U obrazovnom sistemu Srbije vannastavne aktivnosti (VA), najčešće nazivane sekcijama, imaju dugu tradiciju. U periodu do raspada Jugoslavije bilo je uobičajeno da svaki učenik bude uključen u rad neke sekcije. Škole su imale raznovrsnu ponudu sekcija koje su kontinuirano radile sa učenicima tokom cele školske godine. Ljudi koji su se tada školovali i posle toliko godina rado govore o svom učešću u foto sekciji, dramskoj, prvoj pomoći, maketarskoj, novinarskoj, likovnoj… Smanjenje vannastavnih aktivnosti u školama poklapa se sa opštim osiromašenjem društva u poslednjoj deceniji 20 veka. Bile su to godine kada se i nastava odvijala u vanrednim okolnostima ili se nije ni odvijala zbog bombardovanja. Iako je od tada prošlo dosta godina praksa pokazuje da se vannastavne aktivnosti nisu vratile u škole na način kako je to nekada bilo. Ima ih manje, ne odvijaju se kontinuirano i, što je najvažnije obuhvat učenika je skroman. U međuvremenu su se desile promene u planovima i programima. Učenici su dobili nove predmete, izborne programe, slobodne nastavne aktivnosti, promenile su se neke stvari (najviše u tehnološkom smislu) ali VA su u zakonima i pravilnicima koju uređuju osnovnu i srednju školu sačuvale svoje mesto jer je njihova funkcija, u obrazovnom i vaspitnom smislu, i dalje veoma opravdana. Iako te aktivnosti nisu obavezne, ne ocenjuju se i ne ulaze u školski uspeh one su potrebne učenicima i dovode se u vezu sa ostvarivanjem ciljeva obrazovanja i vaspitanja kao i sa razvojem međupredmetnih kompetencija.

U Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2030. godine već u uvodnom delu se navodi da vrednovanje rada škole obuhvata i vannastavne programe što nedvosmisleno ukazuje da se vannastavne aktivnosti dovode u vezu sa kvalitetom rada ustanove. To se prepoznaje i u činjenici da Strategija ne izdvaja obrazovanje nacionalnih manjina već predviđa da se razvoj interkulturalnog obrazovanja odvija „putem primene međupredmetnog pristupa u redovnoj nastavi i u vannastavnim aktivnostima“.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 14) navodi se da se obrazovanje i vaspitanje ostvaruju kroz nastavne i vannastavne aktivnosti. Iz toga proizilazi da sve što se odnosi na obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja odnosi se i na vannastavne aktivnosti. Tu se pre svega misli na opšte principe, ciljeve, ishode i standarde obrazovanja i vaspitanja, kao i na ključne i opšte međupredmetne kompetencije. Vannastavne aktivnosti se prepoznaju već u prvom cilju obrazovanja i vaspitanja u kome se traži obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju učenika, a u delu o ishodima se navodi da ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja se postiže ukupnim obrazovno-vaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, kroz sve oblike, načine i sadržaje rada.

U dokumentu Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja, koji predstavlja osnov za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dece, učenika i odraslih, kao i rada ustanove i celokupnog obrazovnog sistema u Republici Srbiji, daju se smernice za sve obrazovne i vaspitne aktivnosti koje se ostvaruju u ustanovi, odnosno za sve nastavne programe i vannastavne aktivnosti. U njemu se navode vrednosti na kojima počiva sistem kao i karakteristike koje treba da ima (otvorenost, pravičnost, merljivost, efikasnost, efektivnost, regulisanost) kako bi se obezbedio kvalitet. Navedene vrednosti i karakteristike sistema su osnovno polazište pri definisanju i principa vannastavnih aktivnosti.

U pravilnicima koji definišu planove nastave i učenja za  osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje vannastavne aktivnosti su vidljive u tabeli koja se odnosi na ostale oblike obrazovno-vaspitnog rada.  Predviđene su sa fondom od jednog časa nedeljnog i  mogu biti: društvene, umetničke, tehničke, humanitarne, kulturne, kao i druge aktivnosti u skladu sa prostornim i ljudskim resursima škole.

Godišnji plan rada, razvojni plan škole i školski program su zakonom definisana školska dokumenta u kojima vannastavne aktivnosti treba da budu vidljive. One daju doprinos razvoju identiteta škole, nekoj vrsti „lične karte“ ustanove na osnovu koje postaje poznata/prepoznatljiva u okruženju. Uspeh vannastavnih aktivnosti direktno je povezan sa tim koliko su dobro isplanirane, odnosno ugrađene u navedena dokumenta, a istovremeno to je i osnov za njihovo finansiranje. One ne bi smele da budu nevidljive, podrazumevajuće, sporadične, diskontinuirane i rezultat dobre volje motivisanih pojedinaca.

Vannastavne aktivnosti su prepoznate i u pravilnicima koji se odnose na standarde kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove dovodi u vezu vannastavne aktivnosti i kvalitet rada ustanove. To je vidljivo u oblasti 4 (podrška učenicima) u tački 4.2.2. gde se kaže da na osnovu praćenja uključenosti učenika u vannastavne aktivnosti i interesovanja učenika škola utvrđuje ponudu vannastavnih aktivnosti. Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju nastavnika i njihov profesionalni razvoj daje opis kompetencija koje su značajne i za ostvarivanje vannastavnih aktivnosti što je posebno vidljivo u opisu kompetencije za podršku razvoju ličnosti učenika i kompetencije za komunikaciju i saradnju. U Pravilniku o standardima kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja navode se kompetencije koje doprinose i podržavaju vannastavne aktivnosti. Od direktora ustanove se očekuje da u saradnji sa stručnim saradnicima i nastavnicima obezbeđuje da nastava i vannastavne aktivnosti podstiču kreativnost učenika, sticanje funkcionalnih znanja i razvoj njihovih socijalnih veština i zdravih stilova života.

Zakonska regulativa koja uređuje pedagošku normu nastavnika i stručnih saradnika, Pravilnik o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi i Pravilnik o pedagoškoj normi svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika i stručnih saradnika u srednjoj školi, obuhvata sve oblike obrazovno-vaspitnog rada što podrazumeva i vannastavne aktivnosti. Ova dva pravilnika na različiti način definišu normu ali i jedan i drugi vannnastavne aktivnosti prepoznaju u okviru neposrednog rada sa učenicima, odnosno kao deo punog radnog vremena.

Vannastavne aktivnosti su oblik aktivnosti koje škola planira, organizuje, ostvaruje i vrednuje radi dostizanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i razvoja kompetencija, a koje učenici samostalno i dobrovoljno biraju. One su prilika da se učenici, bez pritiska ocena, dodatno obrazuju i razvijaju. Zbog svoje forme one pružaju nastavnicima mogućnost da upoznaju i zadovolje potrebe i interesovanja učenika, ali i više od toga da pobude njihova interesovanja.

Ključni elementi vannastavnih aktivnosti su: bogatstvo ponude (raznovrsnost), sloboda izbora, mogućnost učenika da utiču na njihovo kreiranje i način rada u kome su oni glavni nosioci aktivnosti. Ukoliko postoji bilo kakav pritisak na učenike da se uključe u vannastavne aktivnosti koje ih ne interesuju, ili se one pak ostvaruju na način sličan klasičnoj nastavi gde je nastavnik najaktivniji, ugrožen je njihov smisao i svrha. Učeniku se ne može umanjiti ocena iz obaveznog predmeta zbog odnosa prema vannastavnim aktivnostima. Vannastavne aktivnosti nisu priprema za takmičenje, „produžena ruka“ nekog predmeta, aktivnost koja se organizuje samo nekim povodom (dan škole, školska slava…), kao ni aktivnost koja je namenjena selekcioniranoj grupi učenika (odlični učenici, učenici koji pohađaju muzičku školu ili treniraju sport…). One nisu ni društvenokoristan, humanitarni rad koji se određuje učeniku uz izricanje vaspitno-disciplinske mere, čak i kad su po formi društveno koristan ili humanitaran rad.

Vannastavne aktivnosti su „ogledalo škole“ i pouzdan pokazatelj kvaliteta ustanove. Pri izboru škole roditelji se u velikoj meri rukovode i informacijama koje su dobili o vannastavnim aktivnostima. Oni su zainteresovani da njihova deca što kvalitetnije provode vreme posle nastave u uslovima koji su kontrolisani, bezbedni, bez zahteva za dodatnim putovanjem i troškovima.

Vannastavne aktivnosti, kao i nastava, treba da doprinesu ostvarivanju opštih ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji su Zakonom određeni. One imaju veliki potencijal da doprinesu ostvarivanju ciljeva jer se odvijaju u različitim oblastima, na različitim sadržajima, kroz različite forme rada. Ono što ih čini posebno pogodnim i što definiše njihovu svrhu jeste što obezbeđuju kod učenika:

 razvoj različitih aspekata ličnosti (kognitivni, moralni, estetski, fizički, socijalni, emocionalni…);

 povezivanje, proširivanje i produbljivanje znanja, razvoj veština i navika stečenih u školi i svakodnevnom životu (posebno razvoj opštih i međupredmetnih kompetencija);

 podsticanje profesionalnih interesovanja i olakšavanje donošenje odluka koje se tiču nastavka školovanja;

 bolji odnos prema školi, školskim obavezama, učeničkom kolektivu, nastavnicima;

 bolju uključenost i prihvaćenost učenika;

svrsishodnije korišćenje slobodnog vremena;

podsticanje učeničkih potencijala i zadovoljavanje njihovih interesovanja;

osposobljavanje za komunikaciju, interakciju i saradnju;

participaciju, inicijativnost, preduzimljivost;

prevenciju nepoželjnih oblika ponašanja;

upoznavanje drugih i drugačijih, jačanje tolerancije na različitost.

Glavna posebnost vannastavnih aktivnosti (posmatrano u odnosu na redovnu nastavu), a koja se odražava na njihovu svrhu, jeste izbornost. Imajući u vidu zahteve koji se pred učenike postavljaju po okončanju školovanja potrebno ih je ojačati još dok su u školi da samostalno prave izbore preispitujući sopstvene potrebe, mogućnosti, interesovanja. Obrazovni sistem je krut i često nije „po meri“ učenika. Uključivanjem što većeg broja učenika u aktivnosti koje oni mogu birati, pa i kreirati, sistem postaje fleksibilniji i osetljiviji za razlike koje prirodno postoje među učenicima.

Svrha vannastavnih aktivnosti može se dovesti u vezu i sa pojavom vršnjačke odbačenosti koja je prilično pouzdan prediktor teškoća kao što su ponavljanje razreda, prevremeno napuštanje škole, neopravdano izostajanje, otežano prilagođavanje, problemi u ponašanju. Iskustvo pokazuje da je za odbačene učenike (tu se misli i na darovite učenike koji podbacuju) sigurniji put za uspeh rešiti njihov socijalni status nego im davati dopunsku/dodatnu nastavu ili neki drugi vid pomoći kao što je npr. individualizacija zahteva jer to i dalje „podržava“ odbačenost/neuključenost. U tom smislu, vannastavne aktivnosti imaju mogućnost da se takvim učenicima pruži ono što im je najpotrebnije − da budu uključeni u vršnjačku zajednicu bez pritiska procenjivanja i ocenjivanja i da budu uspešni bez poređenja sa drugim učenicima. Prihvaćenost i ojačano samopouzdanje biće dovoljni da mnogi takvi učenici poprave svoj školski uspeh, ponašanje i ne napuste školovanje.

S obzirom na to, da se vannastavne aktivnosti ostvaruju tokom celokupnog osnovnog i srednjeg školovanja, potrebno je uvažiti razlike koje postoje između učenika različitog uzrasta, njihovih potreba, mogućnosti, znanja, veština, interesovanja, stepena samostalnosti. U nastavku uputstva data su 3 modela vannastavnih aktivnosti za tri obrazovna ciklusa. U njima se izdvajaju najvažniji ciljevi i aktivnosti za određen ciklus, što ne isključuje i neke druge ciljeve i aktivnosti koji su važni za celokupno osnovno i srednje školovanje ali se tu ne navode. Podrazumeva se, na primer, da se tokom celokupnog osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja razvija kritičko mišljenje kod učenika, da već u prvom razredu osnovne škole mogu biti aktivnosti koje su na neki način povezane sa profesionalnim razvojem i da su za svaki uzrast poželjne aktivnosti u kojima se učenici kreativno izražavaju. Tri modela po obrazovnim nivoima data su sa idejom da se ukaže u kom pravcu treba da bude težište, kao i kakva je uloga nastavnika.

Prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja (od I do IV razreda osnovne škole)

Težište je na socijalizaciji, psihomotornom razvoju učenika, upoznavanju sopstvenih misli i osećanja i njihovom izražavanju (posebno kreativnom), upoznavanju okruženja po modelu predmeta Svet oko nas (od poznatog ka manje poznatom, od lokalnog ka globalnom). Dominiraju aktivnosti koje se ostvaruju kroz igru, pokret i kreativne zahteve. Vannastavne aktivnosti se sprovode uz značajnu pomoć i podršku nastavnika.

Drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja (od V do VIII razreda osnovne škole)

Težište je na intelektualnom, emocionalnom, moralnom, fizičkom i socijalnom razvoju učenika posebno kroz druženje, prijateljstvo. Dominiraju zajedničke aktivnosti koje traže saradnju, toleranciju, poštovanje različitosti. Aktivnosti pred učenike postavljaju različite intelektualne zahteve (verbalne, numeričke, spacijalne…), promišljanje i delanje u oblasti održivog razvoja, solidarnosti, interkulturalizma, nacionalne i svetske kulturne baštine i korišćenje IKT-a. Posebno su značajne sve aktivnosti koje doprinose izgradnji nulte tolerancije na svaki vid nasilja. Vannastavne aktivnosti se sprovode uz delimičnu pomoć i podršku nastavnika i potenciranje samostalnosti učenika.

Srednja škola (svi razredi)

Težište je na profesionalnom razvoju, radnom vaspitanju, partnerskim odnosima, životu u demokratskom društvu, zdravim životnim stilovima. Dominiraju aktivnosti koje zahtevaju timski rad, donošenje odluka, pronalaženje podataka i njihovu obradu, rešavanje problema, kritičko mišljenje, planiranje, samovrednovanje, preduzetništvo i korišćenje IKT-a. Vannastavne aktivnosti se sprovode tako da je nastavnik posrednik, fasilitator, a učenici glavni nosioci aktivnosti.

Vannastavne aktivnosti moguće je ostvariti u velikom broju oblasti, praktično u svim onim u kojima postoje učenička interesovanja. U skladu sa Pravilnikom o standardima kvaliteta rada ustanove, škola ima obavezu da prati i identifikuje učenička interesovanja i da na njih “odgovori” osmišljavanjem novi nastavnih aktivnosti. One se često mogu sprovoditi integrisano iz različitih oblasti (npr. humanitarna aktivnost koja se ostvaruje kroz sportski turnir, izložbu crteža učenika i prodaju učeničkih rukotvorina). Aktivnosti mogu biti humanitarne, kreativne, sportske, kulturne i interkulturne, u oblasti tehnike, nauke, preduzetništva, profesionalnog razvoja…

Pri organizovanju vannastavnih aktivnosti u oblasti preduzetništva treba imati u vidu da škola, u skladu sa zakonom, može da osnuje učeničku zadrugu u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti i preduzetničkog duha učenika. Međutim, učenici mlađi od 15 godina ne mogu da se angažuju u proširenoj delatnosti ustanove, a učenici stariji od 15 i mlađi od 18 godina mogu se angažovati u skladu sa propisima u oblasti rada. Cilj ovih aktivnosti je podsticanje pozitivnog odnosa prema radu, profesionalne orijentacije, razvijanja svesti o odgovornosti za preuzete obaveze, razvoj preduzimljivosti i orijentacije ka preduzetništvu, odgovoran odnos ka okolini, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu.

Kao što su brojne oblasti u kojima se mogu ostvarivati vannastavne aktivnosti još više je mogućih formi rada. Najčešće se vannastavne aktivnosti ostvaruju u formi: predstave, kviza, izložbe, turnira, pravljenja rukotvorina, sajma, pripreme školskog časopisa, takmičenja, poseta, sređivanja škole, snimanja filma, projekta, učenja nekih veština, saradnje sa drugim školama, saradnje sa institucijama, učeničke zadruge….

Kao što vannastavne aktivnosti mogu biti istovremeno u više oblasti, one mogu biti ostvarene i kroz više različitih formi koje se mogu kombinovati. Bogatstvo forme može se videti u Bazi uspešnih primera vannastavnih aktivnosti koja je nastala kao rezultat konkursa koji je Zavod raspisao.

Imenovanje vannastavnih aktivnosti ostavljeno je školama. Iako je uobičajeno da se  koriste izrazi kao što su dramska, recitatorska ili sportska sekcija, škole imaju mogućnost da svoje vannastavne aktivnosti nazivaju i drugačijim imenom. Učenici vole kada su uključeni u aktivnosti koje imaju neobične nazive kao što su npr. Patuljci u plavim čarapama ili Mali za velike (preuzeti nazivi iz Baze). Bilo bi dobro da u školskim dokumentima vannastavne aktivnosti pored ovakvih naziva imaju dodatno pojašnjenje npr. Mali za velike – humanitarna akcija u kojoj učenici pomažu starijim sugrađanima.

Radi osiguranja kvaliteta vannastavnih aktivnosti potrebno je, prilikom planiranja i ostvarivanja vannastavnih aktivnosti, pridržavati se pravila koja se mogu nazvati i principima. Programi vannastavnih aktivnosti treba da budu:

SVEOBUHVATNI – odnose se na sve učenike nezavisno od uzrasta, školskog uspeha, pola, materijalnog statusa, ocene iz vladanja i treba da doprinesu boljoj uključenosti i prihvaćenosti učenika bez segregacije. Tu se misli i na učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i na darovite učenike.

INTEGRALNI – sastavni su deo školskog života, vidljivi su u školskim dokumentima, rasporedu rada škole, obezbeđeni su prostor i sredstva, ostvaruju se kroz saradnju sa različitim ustanovama.

KONTINUIRANI – u skladu sa brojem časova predviđenim planom (1 ili 2 časa nedeljno) ostvaruju se kontinuirano, a ne samo povodom nekih datuma, jubileja, proslava. To ne znači nužno da će učenici svake nedelje imati čas vannastavnih aktivnosti (pogledati princip fleksibilnost) ali je neophodno obezbediti izvesnu kontinuiranost bez većih pauza.

PARTICIPATIVNI – ostvaruju se kroz participativne načine rada, traže punu aktivnost učenika, kao i drugih učesnika ako ih ima (roditelji, lokalna samouprava, predstavnici ustanova…). Nastavnik je fasilitator, medijator, motivator i kad su u pitanju mlađi učenici pomagač. Učenici učestvuju i u kreiranju sadržaja i načina ostvarivanja vannastavnih aktivnosti.

PLANIRANI – planiraju se na sličan način kao i nastavne aktivnosti ( u prilogu je dat primer) ali su fleksibilniji, posebno u dinamici rada.

DOKUMENTOVANI – u toku ostvarivanja potrebno je beležiti kako se oni odvijaju (najčešće to su fotografije i video snimci). Po njihovom okončanju učenici treba da pripreme izveštaj o tome kako su radili kao i procenu šta je moglo bolje, drugačije. U dokumentovanju težište nije na produktima već na procesu rada i evaluaciji. Neke vannastavne aktivnosti imaju produkte koji se mogu prezentovati (npr. predstava, utakmica, proizvod…), a one koje nemaju (npr. humanitarna aktivnost) zaslužuju da ostave trag u npr. izložbi, prilogu u lokalnim medijima i sl.

TRANSPARENTNI – vidljivi su u životu škole od dokumenata, hola ili sajta škole, u lokalnim medijima. Informacije o svim vannastavnim aktivnostima koje se ostvaruju u školi dostupne su svim učenicima nezavisno od razreda koji pohađaju, kao i njihovim roditeljima ili saradnicima škole.

PRILAGODLjIVI – ne ponavljaju se stalno isti programi, (nisu anahroni), kreiraju se novi koji mogu biti slični ali su prilagođeni novom kontekstu, novim generacijama, novim tehnologijama. Učenici učestvuju u njihovom kreiranju što omogućava da uvek budu prilagođeni njihovim potrebama.

SMISLENI – adekvatan su odgovor na potrebe učenika, roditelja, lokalne sredine, društva i oni ih procenjuju kao atraktivne.

RAZNOVRSNI – zadovoljavaju različite potrebe i interesovanja učenika. Raznovrsni su po formi, sadržaju i načinu ostvarivanja.

FLEKSIBILNI – što se prepoznaje u različitim segmentima kao što su: dinamika rada jer ne mora da bude svake nedelje jednak broj časova; broj nastavnika jer neku vannastavnu aktivnost mogu da ostvaruju dva ili više nastavnika (na primer, nastavnici muzičke i likovne kulture i srpskog jezika u pripremi mjuzikla); mesto ostvarivanja jer može biti u učionici, dvorištu ili negde van škole uz saglasnost roditelja; sastav učenika jer mogu biti učenici jednog odeljenja, razreda, više razreda; spoljni saradnici koji mogu biti roditelji, bake, deke, bivši učenici, ugledni pojedinci, predstavnici institucija.

Uspeh vannastavnih aktivnosti, meren pre svega time koliko je raznovrsna ponuda, koliki je broj učenika uključen i koliko su zadovoljni, direktno je povezan sa tim kako ih ustanova planira, organizuje, ostvaruje, podržava, evidentira, evaluira.

Planiranje

Kao i kod obaveznih predmeta proces planiranja predstavlja važnu stavku u uspehu vannastavnih aktivnosti. Može se reći da je njihovo planiranje zahtevnije jer ne postoji unapred pripremljen program po kome se radi, ne postoje unapred definisani standardi ni ishodi, niti udžbenici i nastavna sredstva. Zbog svega toga i specifičnosti forme rada, planiranje vannastavnih aktivnosti zahteva fleksibilnost ali sa jasnom svešću koje krupne aktivnosti treba sprovesti, kojom dinamikom i sa kojim očekivanim ishodima. Ostvarivati vannastavne aktivnosti bez plana koji ima navedene elemente nije profesionalno opravdano i svodi se na improvizaciju.

U procesu planiranja prvi korak je definisanje cilja vannastavne aktivnosti i ishoda koje treba dostići. Cilj ukazuje šta treba da bude konačan rezultat. On obično sadrži informaciju šta treba razvijati kod učenika (npr. kreativnost, preduzetništvo…) i glavnu aktivnost (npr. priprema predstave, novogodišnjeg vašara, školskog časopisa…). Za razliku od cilja, ishodi su iskazi koji govore šta će učenici znati, umeti kad završe tu vannastavnu aktivnost. Njihov broj ne treba da bude veliki ali ishodi moraju biti realistični (odgovaraju uzrastu učenika, uslovima, resursima, planiranoj aktivnosti…) i moraju biti merljivi ili bar proverljivi. Oni mogu biti na različitim nivoima ali je za vannastavne aktivnosti najprirodnije da budu na nivou primene. Na primer, ako je vannastavna aktivnost priprema školskog časopisa ishodi mogu biti sledeći.

Učenik će na kraju vannastavne aktivnosti biti u stanju da:

− predloži temu i sadržaj teksta za časopis;

− napiše kratak izveštaj sa događaja po izboru;

− pronađe odgovarajuću ilustraciju za tekst;

− napravi intervju sa osobom po izboru;

− ispravi pravopisne i gramatičke greške u tekstu;

− predloži pravila rada grupe i pridržava ih se;

− proceni rad grupe; diskutuje argumentima.

Sa ovim ishodima treba da bude unapred upoznat svaki učenik koji odabere tu vannastavnu aktivnost. Ishodi su važni jer su osnov za dalje planiranje (kasnije i za praćenje i vrednovanje) kao i za procenu da li se vannastavna aktivnost uspešno odvijala. Oni nastavniku omogućavaju da definiše sopstvene i učeničke aktivnosti; da odredi dinamiku rada; da identifikuje sa kim će sarađivati i šta je od materijala potrebno. To su elementi na osnovu koga nastavnik na početku školske godine priprema globalni plan. Iz njega se dalje razvijaju mesečni planovi, s tim što 1 čas nedeljno može se na različite načine ostvariti. Možda će u toku konkretnog meseca biti četiri susreta sa po jednim časom, dva susreta sa po dva časa ili čak jedan kada će učenici biti angažovani sva 4 časa jer je npr. bila proslava Dana škole i bilo je potrebno da prate sve aktivnosti o kojima će pisati u časopisu. Takođe, neophodno je napraviti pripremu i za svaki susret sa učenicima čak i onda kada je aktivnost nastavnika minimalna (npr. učenici se dogovaraju da li će za časopis koristiti crteže učenika ili slike sa interneta, da li će napraviti intervju sa nekim ko radi u školi ili sa roditeljem, stručnjakom u nekoj oblasti i sl.). Po pravilu, mnoge vannastavne aktivnosti podrazumevaju da učenici i van škole moraju nešto obaviti (npr. intervju sa osobom koja je najstariji živi učenik škole ali je osoba u godinama i ne izlazi iz kuće ili fotografisanje ulice u blizini škole gde učenici zbog parkiranih automobila moraju koristiti kolovoz i sl.). Te aktivnosti se mogu učenicima računati kao čas iako se nije održao u školi jer postoje rezultati njihovog rada. U nastavku je dat primer globalnog plana i pripreme za čas jedne vannastavne aktivnosti inspirisane radom koji se nalazi u Bazi primera uspešnih vannastavnih aktivnosti. Vannastavna aktivnost je dobila naziv Na dva točka – bezbedno ponašanje biciklista. Fond časova je 36. Vannastavna aktivnost je namenjena učenicima 5., 6., 7. i 8. razreda osnovne škole.

Globalni plan

Cilj: bezbedno učešće učenika vozača bicikla u saobraćaju.

Glavne aktivnosti: organizacija i realizacija dva jednodnevna izleta korišćenjem bicikla sa pratećim aktivnostima – pravila bezbednog učešća biciklista u saobraćaju, poseta istorijskim spomenicima, popravka manjih kvarova na biciklu, prva pomoć kod manjih povreda biciklista, orijentacija u prostoru na osnovu elemenata datih u prirodi.

Dinamika: u svakom polugodištu (18 časova) postoje tri grupe aktivnosti. Po šest časova radi se priprema za izlet, realizacija izleta, analiza izleta. Priprema za izlet sadrži: upoznavanje sa pravilnim kretanjem biciklista; sa pravilima prve pomoći, sa najčešćim kvarovima na biciklima i kako ih popraviti, identifikovanje rute izleta, aktivnosti koje će se dešavati, šta će se posetiti… Sledećih 6 časova čini izlet koji se ostvaruje u oktobru, odnosno aprilu u toku subote ili nedelje. I poslednjih 6 časova radi se analiza sprovedenog izleta i promocija aktivnosti (šta smo dobro uradili a šta je moglo bolje, priprema izložbe fotografija sa izleta, priprema teksta o izletu za školski časopis, gostovanje na lokalnom radiju/televiziji…).

Očekivani ishodi

Na kraju vannastavne aktivnosti učenik će biti u stanju da:

 se pravilno kreće putem kao biciklista u koloni;

 pravilno pokaže nameru kretanja kao biciklista;

 pravilno koristi zaštitnu opremu kao biciklista;

 pravilno upotrebljava zvučnu i svetlosnu signalizaciju bicikla;

 odredi strane sveta na osnovu pokazatelja koje ima u prirodi;

 popravni lanac na biciklu kada spadne;

 pruži prvu pomoć sebi ili drugome ko se ogrebao ili posekao;

 pronađe na mapi traženi pojam;

 izračuna koliko mu je vremena potrebno da pređe određeno rastojanje kao biciklista;

 odabere adekvatnu hranu za izlet i unosi dovoljno tečnosti dok vozi bicikl;

 opiše kulturno-umetničke spomenike koje je video na izletu;

 predloži pravila ponašanja u grupi i ponaša se u skladu sa njima;  se ponaša u skladu sa uputstvima koje daje vođa puta;

 napravi fotografije koje ilustruju tok izleta;

 pokaže strpljenje i toleranciju za bicikliste koji od njega voze bolje i slabije.

Potreban materijal: za svakog učenika odštampana mapa sa ucrtanom rutom i kilometražom; za grupu pribor za prvu pomoć i alat za popravku bicikla.

Dodatni učesnici izleta: zainteresovani radnici škole, zainteresovani bivši učenici i roditelji, lekar iz Doma zdravlja, predstavnik lokalne turističke organizacije.

Primer priprema za jedan  čas

Tema časa: Izbor rute izleta

Cilj časa: Osposobljavanje učenika da koristeći mapu i informacije o istorijskim spomenicima u okruženju koje vredi posetiti pripreme nekoliko mogućih ruta izleta u okruženju škole i u trajanju od 6 sati i izaberu najoptimalniju.

Očekivani ishodi

Učenik će na kraju časa biti u stanju da:

 koristeći različite karte i izvore informacija pronađe interesantna mesta u okruženje škole za posetu;

 izračuna razdaljinu između izabranih mesta u kilometrima,

 pronađe informacije o istorijskim spomenicima u okruženju,

 predloži rutu koja odgovara izletu u trajanju od 6 sati,  argumentovano diskutuje o tuđim predlozima,

 glasa za najbolji predlog.

Metode rada: istraživačka, dijaloška, ilustrativno-demonstrativna metoda i rad na tekstu.

Oblik rada: grupni.

Aktivnosti nastavnika: formira grupe od 3 učenika, deli mape svakoj grupi, daje nalog da prouče mapu i predlože rutu izleta u trajanju od 6 sati i koje istorijske spomenike posetiti, učestvuje u diskusiji oko predloženih ruta, daje argumente za i protiv predloženih ruta, glasa za najbolju rutu.

Aktivnosti učenika: proučavaju mapu, računaju razdaljinu između mesta, izračunavaju koliko vremena je potrebno vožnjom na biciklu da se pređe određena razdaljina, identifikuju koje istorijske spomenike oko tih mesta vredi posetiti, određuju kada i gde praviti pauzu i koliko ona treba da traje, predlaže rutu izleta, učestvuje u diskusiji oko predloženih ruta, daje argumente za i protiv predloženih ruta, glasa za najbolju rutu.

Napomena: ukoliko je potrebno aktivnost može da traje i više od jednog časa.

Organizacija

Pri osmišljavanju ponude vannastavnih aktivnosti škola vodi računa o uzrasnim karakteristikama učenika, njihovim interesovanjima, resursima škole i lokalne zajednice, aktuelnim događajima na lokalnom i globalnom nivou (obeležavanje važnih događaja i sl.). Učenici su upoznati da mogu učestvovati u predlaganju i kreiranju vannastavnih aktivnosti. Škola preduzima aktivnosti kojima motiviše učenike da se u što većem broju uključe u vannastavne aktivnosti i iskoriste svoje pravo na izbor. Potrebno je više različitih akcija i u dužem vremenskom periodu kako bi svi učenici bili informisani, posebno oni koji iz nekog razloga ne prepoznaju dobiti od učestvovanja u vannastavnim aktivnostima. Škola informiše učenike kao i njihove roditelje o ponudi vannastavnih aktivnosti i na različite načine ih promoviše (čas odeljenskog starešine, roditeljski sastanak, sajt škole, lokalna televizija, sajmovi, izložbe…).U cilju predstavljanja vannastavnih aktivnosti posebno je dobro da to rade učenici za učenike i roditelji za roditelje. U situaciji kada neki učenik iskazuje želju (stvarnu ili pod pritiskom npr. nastavnika) da učestvuje u više vannastavnih aktivnosti preti opasnost da se preoptereti, da one postanu obaveza što ugrožava njihovu svrhu i smisao. Tada je potrebno pružiti pomoć učeniku da napravi izbor i posveti se jednoj vannastavnoj aktivnosti koja mu u tom trenutku najviše odgovara.

Za školu i nastavnike organizacija vannastavnih aktivnosti često jeste izazov jer, za razliku od redovne nastave, okuplja učenike različitih odeljenja, a često i razreda. Osim toga, dinamika rada ne mora uvek da bude 1 čas nedeljno i jednu vannastavnu aktivnost mogu voditi više nastavnika što dodatno komplikuje raspored. Zato je potrebna posebna pažnja da se napravi organizacija koja odgovara učenicima, školskom kadru, resursima. Vannastavne aktivnosti svakako ne treba da ugroze nastavu obaveznih predmeta ali ni obrnuto jer tek združeno obezbeđuju kvalitet obrazovno vaspitnog procesa. Raspored ostvarivanja vannastavnih aktivnosti mora biti unapred pripremljen i svima poznat (nastavnicima, učenicima, njihovim roditeljima, spoljnim saradnicima…) kako ne bi došlo do preklapanja. Organizacija podrazumeva da škola vodi računa da se obezbedi adekvatan prostor i sredstva za ostvarivanje vannastavnih aktivnosti isto kao što se to radi za redovnu nastavu. Upravo zbog ovih razloga  Ministarstvo prosvete ulaže napore da što više osnovnih škola pređe na jednosmenski rad kako bi se vannastavne aktivnosti neometano odvijale. Pilot-projekat Obogaćeni jednosmenski rad škola pokazao je da se učenici rado vraćaju u školu posle prepodnevne nastave ukoliko se tamo dešavaju zanimljive aktivnosti.

Evidencija

U ustanovi se vodi odgovarajuća evidencija o vannastavnim aktivnostima. Elektronski dnevnik pruža mogućnosti da se vodi evidencija o svakom pojedinačnom učeniku i  učešću u vannastavnim aktivnostima, odnosno napredovanju kao i da se vidi „lična karta“ vannastavnih aktivnosti škole, kakva je ponuda i koliki je broj učenika uključen. Ukoliko se iz evidencije vidi da je mali broj učenika uključen u vannastavne aktivnosti ili da su uglavnom uključeni učenici čiji je školski uspeh odličan ili da je osipanje učenika tokom školske godine veliko to je znak da škola treba drugačije da osmišljava, planira, ostvaruje, promoviše vannastavne aktivnosti.

Praćenje i vrednovanje

Praćenje i vrednovanje efekata vannastavnih aktivnosti odvija se na dva nivoa. Jedan se odnosi na konkretnog učenika i grupu, a drugi na školu i deo je samovrednovanja ustanove. Iako vannastavne aktivnosti nisu obavezne, ne ocenjuju se i ne ulaze u školski uspeh, važno je da postoji trag o tome kakvo je bilo učešće učenika i da li su postignuti očekivani ishodi. To bi trebao da bude opis u kome se navodi u čemu je učenik bio uspešan, kakva su interesovanja, kako sarađuje sa drugim učenicima, da li ima inicijativu, da li pokazuje preduzetničke ideje, da li se nameće kao lider, koliko je istrajan, kreativan… Takve informacije mogu biti od koristi za učenike i njihove roditelje, posebno u situaciji donošenja odluke o nastavku školovanja. U praksi nekih zemalja je da pri upisu na fakultet, pored ocena i intervjua koji se obavlja sa učenikom, uzima se u obzir i opis koji daje škola o angažovanosti u vannastavnim aktivnostima jer to mnogo govori o profesionalnim interesovanjima tog učenika.

U procesu praćenja i vrednovanja učešća učenika u vannastavnim aktivnostima glavni oslonac su ishodi koji su unapred definisani i učenicima poznati. U pitanju je proces koji sprovodi nastavnik ali je važno da se tokom vannastavnih aktivnosti učenici osposobe da i sami prate i vrednuju i to ne samo sopstveno učešće već i cele grupe. Postoje brojni pokazatelji preko kojih se može procenjivati kvalitet učešća u vannastavnim aktivnostima uvažavajući razlike koje prirodno postoje u zavisnosti od toga u kojoj su oblasti i u kojoj formi se ostvaruju. Bilo bi dobro da nastavnik unapred i zajedno sa učenicima napravi neke vrste evaluacionih listi kako bi se taj proces odvijao kontinuirano, a ne samo na kraju vannastavne aktivnosti.

Praćenje i vrednovanje je važno i zbog planiranja sledećih vannastavnih aktivnosti i jačanja učenika da u što većoj meri doprinesu njihovom kreiranju. U vannastavnim aktivnostima moguće je pratiti i vrednovati produkte aktivnosti (predstava, izložba, sajam, akcija, časopis, sportski događaj…), ali i procese koji vode do njih. Tu se mogu pratiti pokazatelji kao što su na primer: da li učenik koristi različite izvore informacija; da li dovodi u vezu izbor aktivnosti sa ciljem aktivnosti; da li pokazuje kreativnost u osmišljavanju aktivnosti; koliko pažljivo prikuplja podatke; da li se pridržava procedura; da li pravilno obrađuje podatke; da li dovoljno vežba, da li je motivisan za učešće… Kada se govori o produktima treba imati u vidu da su od njih važniji procesi. Učenici ne bi trebali da se osećaju loše ukoliko se nešto iskomplikuje, a dešava se, u realizaciji vannastavne aktivnosti (npr. pokvarila se scenografija za predstavu, zbog oluje nije održana utakmica, glavna „glumica“ se razbolela, tehnika se pokvarila…) ukoliko su se u toku rada svi trudili, dobro sarađivali i uživali. Zato se može reći da je važnije pratiti i vrednovati kako su učenici u tom procesu učestvovali i sarađivali. To je važno za razvoj međupredmetnih kompetencija i ima veliku transfernu vrednost jer se može upotrebiti i u drugim aktivnostima kao što su redovna nastava i svakodnevni život. Tu se može prati kako učenici međusobno sarađuju, kako rešavaju sukobe mišljenja, kako jedni drugima pomažu, da li ispoljavaju inicijativu, kako prevazilaze teškoće, da li pokazuju kritičko mišljenje ili kriticizam, koliko su kreativni… Kao pomoć učenicima u procenjivanju rada grupe nastavnik može da pripremi upitnik, a neka od pitanja u njemu mogu biti: ukratko napiši šta ti je bilo najzanimljivije, šta je bilo najteže, šta si naučio, koje si veštine stekao, kada bi ponovo radio da li bi nešto promenio, da li si zadovoljan/a kako si sarađivao/la sa ostalim članovima grupe i dr.

Što se tiče škole ona prati i vrednuje ukupne efekte u ovoj oblasti kao deo samoevaluacije. Glavni pokazatelji kvaliteta vannastavnih aktivnosti su raznovrsnost ponude, broj učenika koji je uključen. Nastavnici pripremaju pojedinačne izveštaje o svom radu u vannastavnim aktivnostima na osnovu čega se priprema izveštaj na nivou škole. On je sastavni deo godišnjeg izveštaja škole koji sadrži relevantne informacije o ostvarenosti vannastavnih aktivnosti u odnosu na godišnji plan rada. Te informacije su osnov za unapređivanje budućeg rada u ovoj oblasti.

Baza uspešnih primera vannastavnih aktivnosti nastala je na osnovu izabranih radova koje su škole i domovi učenika iz cele Srbije predali na Konkurs Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji je bio otvoren od oktobra 2017. do kraja januara 2018. godine. Konkurs nije bio takmičarski, ali stimulacija za učesnike je bila mogućnost da njihovi radovi budu uvršteni u Bazu dostupnu na sajtu ZUOV-a čime se dodatno afirmiše rad njihovih ustanova.

Konkurs je deo trogodišnjeg projekta Jačanje vaspitne uloge škole koji Zavod sprovodi na osnovu Strategije razvoja obrazovanja do 2020. u Republici Srbiji i pratećeg Akcionog plana. Konkurs je imao za cilj da afirmiše škole i domove učenika koji uspešno ostvaruju različite vannastavne aktivnosti radi ostvarivanja vaspitne uloge, kao i da obezbedi bazu primera dobre prakse.

Uslovi Konkursa bili su takvi da su škole i domovi učenika mogli da prijave različite aspekte školskog života, odnosno života u domu učenika, a koji nisu deo redovne nastave, odnosno vaspitnog rada, kao što su: društvene, umetničke, tehničke,  humanitarne, kulturne, sportske i druge aktivnosti (uključujući učeničke zadruge, proširenu delatnost škole…); izleti, ekskurzije, nastava u prirodi, letnje škole, istraživački kampovi; aktivnosti u funkciji podrške osetljivim grupama učenika (manjinske grupe, učenici kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška, migranti, deca koja žive u domovima, deca koja menjaju školu…); aktivnosti u okviru odeljenske zajednice i drugo.

Na Konkurs su stigla 364 rada iz 179 ustanova. Najveći broj ustanova (njih 101), poslalo je po jedan rad,  38  je poslalo dva rada, 20 ustanova po tri rada, a 20 ustanova  četiri ili više radova. Komisija sastavljena od savetnika Zavoda pregledala je sve pristigle radove i izabrala one koji po svom kvalitetu i inspirativnosti treba da budu u bazi primera uspešnih vannastavnih aktivnosti. U njoj se nalaze radovi malih i velikih, gradskih, prigradskih i seoskih, opšteobrazovnih i stručnih ustanova, a koji se  razlikuju po obimu, formi, trajanju, temi i sadržaju. Zbog ovakve raznovrsnosti radova u Bazi postignuto je da ona bude podstrek za  pokretanje novih vannastavnih aktivnosti u školama i domovima učenika.

Kako je kvalitet izabranih radova bio izuzetan Zavod je, u oktobru 2018, organizovao Javno predstavljanje odabranih radova sa Konkursa, na kojem je tridesetak  škola i domova učenika imalo prilike da na različite načine predstave svoje vannastavne aktivnosti i njihove produkte.