Вештачка интелигенција у образовању: Припрема за час

Планирање сопственог рада је обавезна активност наставника којом показује професионализам и посвећеност послу.

Планирање рада наставника подразумева:

• годишњи, глобални план– план којим наставник планира сопствени рад за школску годину на основу школског програма и програма наставе и учења;
• месечни, оперативни, план– план којим наставник планира рад на месечном нивоу или нивоу теме, а на основу глобалног плана и школског програма;
• припреме за час – план којим наставник планира реализацију часа.

Обавеза припреме наставника дефинисана је у:

• Правилнику о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, стручних сарадника и васпитача у основној школи
• Правилнику о педагошкој норми свих облика образовно – васпитног рада наставника и стручних сарадника у средњој школи

У Правилнику о стандардима компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја велика пажња посвећена је и припремању наставника за реализацију образовно-васпитног процеса. Овај документ, који представља основу за вредновање и усмеравање рада наставника у Републици Србији, прецизно дефинише знања, вештине и ставове које је потребно развијати ради успешног планирања, организовања и извођења наставе. Припремање наставника, у оквиру ових стандарда, обухвата низ активности које су усмерене на прилагођавање наставног процеса различитим потребама и могућностима ученика, доследно поштовање наставних планова и програма, као и иновативно коришћење савремених метода, техника и образовних технологија. Такође, стандарди налажу да наставник континуирано прати и вреднује оствареност циљева и стандарда учења, те унапређује сопствену праксу у складу са актуелним образовним тенденцијама.

У тексту испод издвојене су и детаљније образложене кључне компетенције и активности које чине основу квалитетне припреме наставника за све фазе образовно-васпитног рада, у складу са одредбама наведеног правилника.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА НАСТАВНУ ОБЛАСТ, ПРЕДМЕТ И МЕТОДИКУ НАСТАВЕ
Планирање
– Програм рада припрема тако да уважава: стандардне постигнућа, наставни план и програм
и индивидуалне разлике ученика, водећи рачуна о садржајној и временској усклађености;
– Планира и програмира рад, водећи рачуна да садржај учини доступним ученицима
(пријемчив, разумљив, интересантан);
– Планира примену различитих метода, техника и облика рада и доступних наставних
средстава ради ефикасности и ефективности наставног процеса;
– Планира и програмира садржаје наставе водећи рачуна о корелацији, како хоризонталној,
тако и вертикалној;
– Планира информисање о новим трендовима и примену одговарајућих и доступних
технологија у образовању;
– Планира проверу остварености прописаних образовних стандарда и циљева учења
наставног предмета.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА ПОУЧАВАЊЕ И УЧЕЊЕ
Планирање
– Планира активности полазећи од знања и искустава којима ученици располажу,
индивидуалних карактеристика и потреба ученика, постављених циљева, исхода, садржаја и
карактеристика контекста у којем ради;
– Планира активности којима се развијају научни појмови код ученика;
– Планира подстицање критичког, аналитичког и дивергентног мишљења;
– Планира различите начине праћења и вредновања рада и напредовања ученика.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА ПОДРШКУ РАЗВОЈУ ЛИЧНОСТИ УЧЕНИКА
Планирање
– Планира различите активности којима ангажује све ученике, уважавајући њихове
индивидуалне разлике у социјалном и емоционалном развоју;
– Планира и усклађује свој рад са психофизичким и развојним карактеристикама ученика,
прихватајући ученика као личност у развоју;
– Планира начине и поступке подстицања самопоуздања и самопоштовања код ученика:
– Планира интеракцију свих учесника у образовно-васпитном раду, засновану на поштовању
различитости и уважавању потреба;
– Планира различите активности којима подстиче креативност и иницијативу ученика.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ И САРАДЊУ
Планирање
– Планира систематску сарадњу са родитељима/старатељима и другим партнерима у
образовно-васпитном раду на основу анализе мреже могућих партнера и доступне ресурсе;
– Планира различите облике мотивисања за сарадњу;
– Осмишљава ситуације и активности у којима се пружа могућност за примену
комуникацијских вештина.

У Правилнику о стандардима квалитета рада установе, једна од кључних области квалитета односи се на програмирање, планирање и извештавање. Ова област обухвата стандарде који истичу значај свестраног и усмереног планирања образовно-васпитног рада у школи, са циљем остваривања образовних циљева, стандарда постигнућа и развоја компетенција код ученика:

II. СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛЕ
ОБЛАСТ КВАЛИТЕТА 1: ПРОГРАМИРАЊЕ, ПЛАНИРАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ

• 1.3. Планирање образовно-васпитног рада усмерено је на развој и остваривање циљева образовања и васпитања, стандарда постигнућа/исхода у наставним предметима и општих међупредметих и предметних компетенција.
  • 1.3.1. Наставници користе међупредметне и предметне компетенције и стандарде за глобално планирање наставе и исходе постигнућа за оперативно планирање наставе.
  • 1.3.2. У оперативним плановима наставника и у њиховим дневним припремама видљиве су методе и технике којима је планирано активно учешће ученика на часу.
  • 1.3.3. Планирање допунске наставе и додатног рада је функционално и засновано је на праћењу постигнућа ученика.
  • 1.3.4. У планирању слободних активности уважавају се резултати испитивања интересовања ученика.
  • 1.3.5. Планирање васпитног рада са ученицима засновано је на аналитичко-истраживачким подацима, специфичним потребама ученика и условима непосредног окружења.
  • 1.3.6. Припреме за наставни рад садрже самовредновање рада наставника и/или напомене о реализацији планираних активности.

У Правилницима о плану и програму наставе и учења, у упутствима за дидактичко – методичко остваривање програма, дају се препоруке за планирање наставе и учења (структура текста који следи није иста у свим плановима и програмима за различите предмете, тј. дате су смернице само из неких од програма наставе и учења. Конкретне смернице за ваш предмет потражите у плану и програму наставе и учења вашег предмета.):

*****

I. Препоруке за планирање наставе и учења

Полазећи од датих исхода учења и кључних појмова садржаја, од наставника се очекује да дати програм контекстуализује, односно да испланира наставу и учење према потребама одељења имајући у виду карактеристике ученика, наставне материјале које ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и друге ресурсе школе и локалне средине.

Приликом планирања наставе и учења потребно је руководити се:

• индивидуалним разликама међу ученицима у погледу начина учења, темпа учења и брзине напредовања;
• интегрисаним приступом у којем постоји хоризонтална и вертикална повезаност унутар истог предмета и различитих наставних предмета;
• партиципативним и кооперативним активностима које омогућавају сарадњу; – активним и искуственим методама наставе и учења;
• уважавањем свакодневног искуства и знања које је ученик изградио ван школе, повезивањем активности и садржаја учења са животним искуствима ученика и подстицањем примене наученог и свакодневном животу;
• неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем интересовања за учење и континуирано сазнавање;
• редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних података о напредовању ученика, остваривању исхода учења и постигнутом степену развоја компетенција ученика.

Како су исходи дефинисани за крај наставне године, наставник треба да их операционализује прво у оперативним плановима, а потом и на нивоу конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за час који воде ка остваривању исхода прописаних програмом.

При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују. Неки се лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.

Посебну пажњу током непосредне припреме за наставу треба посветити планирању и избору метода и техника, као и облика рада. Њихов избор је у вези са исходима учења и компетенцијама које се желе развити, а одговара природи предмета, конкретним садржајима и карактеристикама ученика. У том смислу на наставнику је да осмишљава разноврсне активности, како своје, тако и активности ученика. Очекује се да ученици у добро осмишљеним и разноврсним активностима наставе развијају своје компетенције целоживотног учења кроз самостално проналажење информација, критичко разматрање, обраду података на различите начине, презентацију, аргументовану дискусију, показивање иницијативе и спремности на акцију.

Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује свој рад и по потреби изврши корекције у свом даљем планирању. Треба имати у виду да се неке планиране активности у пракси могу показати као неодговарајуће зато што су, на пример, испод или изнад могућности ученика, не обезбеђују остваривање исхода учења, не доприносе развоју компетенција, не одговарају садржају итд. Кључно питање у избору метода, техника, облика рада, активности ученика и наставника јесте да ли је нешто релевантно, чему то служи, које когнитивне процесе код ученика подстиче (са фокусом на подстицање когнитивних процеса мишљења, учења, памћења), којим исходима и компетенцијама води.

*****

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Већина предметних исхода постиже се кроз непосредну истраживачку активност ученика, а уз подстицај и подршку наставника. Најефикасније методе наставе и учења јесу оне које ученика стављају у адекватну активну позицију у процесу развијања знања и вештина. При остваривању циља предмета и достизању исхода мора се имати у виду да су садржаји, методе наставе и учења и активности ученика неодвојиви у наставном процесу. Да би сви ученици достигли предвиђене исходе и да би се остварио циљ наставе историје, потребно је да наставник упозна специфичности начина учења својих ученика и да према њима планира и прилагођава активности. Наставник има слободу да сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему, уважавајући циљ предмета и дефинисане исходе. Редослед исхода не исказује њихову важност јер су сви од значаја за постизање циља предмета. Између исхода постоји повезаност и остваривање једног исхода доприноси остваривању других исхода.

Програм оријентисан на процес и исходе учења наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења. Улога наставника је да контекстуализује дати програм потребама конкретног одељења имајући у виду: састав одељења и карактеристике ученика; уџбенике и друге наставне материјале које ће користити; техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже; ресурсе, могућности, као и потребе локалне средине у којој се школа налази.

Полазећи од датих исхода и садржаја, наставник најпре креира свој годишњи план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Од њега се очекује и да, у фази планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за сваку наставну јединицу. При планирању треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности. Наставник за сваки час планира и припрема средства и начине провере остварености пројектованих исхода. У планирању и припремању наставе и учења, наставник планира не само своје, већ и активности ученика на часу. Поред уџбеника, као једног од извора знања, на наставнику је да ученицима омогући увид и искуство коришћења и других извора сазнавања.

Добро осмишљена питања наставника имају подстицајну функцију за развој историјског мишљења и критичке свести, не само у фази утврђивања и систематизације градива, већ и у самој обради наставних садржаја. У зависности од циља који наставник жели да оствари, питања могу имати различите функције, као што су: фокусирање пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за објашњењем. Одговарајућа питања могу да послуже и као подстицај за елементарна историјска истраживања, прилагођена узрасту и могућностима ученика, што доприноси достизању прописаних стандарда постигнућа.

Настава би требало да помогне ученицима у стварању што јасније представе не само о томе „како је уистину било”, већ и зашто се нешто десило и какве су последице из тога проистекле. Треба искористити и утицај наставе и учења историје на неговање језичке и говорне културе (вештине беседништва и дебате), као и на развијање културе сећања и свести о друштвеној одговорности и људским правима.

*****

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Потребно је да наставник за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и у сарадњи са колегама због успостављања корелација са предметима. У фази планирања наставе и учења треба имати у виду да је уџбеник наставно средство и да он не одређује садржаје предмета.