4. Првенство просветних радника Србије у шаху „Проф. др Љубомир Љуба Протић 2025“
Завод за унапређивање образовања и васпитања је наставио да негује традицију организације првенства просветних радника Србије у шаху и сећања на свог некадашњег директора проф. Љубу Протића. Као и прошле године, Централна читаоница Дома културе „Студентски град“ је 15. јануара 2025. године је била домаћин 4. Првенства просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић 2025“.
У конкуренцији 38 просветних радника из целе Србије, после седам одиграних кола титулу просветног првака Србије за 2025. годину освојио је интернационални мајтор Синиша Шарић, професор из Новог Сада (предаје у неколико школа у Новом Саду и Врбасу). Турнир је завршио са 6 освојених поена и заслужено тријумфовао испред двоструког победника ФИДЕ мајстора Драшка Бегуша (ОШ „Ната Јеличић“ – Шабац) и ФИДЕ мајстора Горана Јелића (Филолошка гимназија Београд), који су освојили пола поена мање.
Пре почетка учеснике су у име Завода поздравили Татјана Мишовић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника и Небојша Баралић, организатор турнира. Душан Протић, син Љубин, се захвалио у име породице свима који учествују у организацији и помажу турнир. Симболичним повлачењем првог потеза од сране Татјане Мишовић и Душана Протића на првој табли отворено је такмичење.
Играло се 7 кола по швајцарском систему игре са темпом игре од 10 минута плус 5 секунди за сваки одиграни потез. Податак да је турнир регистрован код ФИДЕ (Светска шаховска федерација) довољно говори о жељи организатора да овај догађај буде од престижног значаја за све просветне раднике у Србији. За све учеснике су обезбеђене награде и захвалнице, а најуспешнијима на турниру и у више такмичарских категорија припали су пехари, медаље и специјалне награде.
Свеукупни победник турнира Синиша Шарић је уједно најуспешнији такмичар у категорији „Основне и средње школе“. Други у овој категорији су такође били другопласирани и трећепласирани у укупном пласману на турниру ФМ Драшко Бегуш и ФМ Горан Јелић.
Награђени по категоријама су:
Најуспешније шахисткиње – Данијела Петровић (Спомен вртић Чуруг), Нинослава Ћиповић (Земунска гимназија) и Марина Анђелковић (ОШ „Момчило Живојиновић“ – Младеновац).
Универзитет – ФИДЕ мајстор др Милош Николић (Саобраћајни факултет у Београду), асистент Далибор Даниловић (Математички факултет у Београду) и проф. др Владица Андрејић (Математички факултет у Београду).
Предшколске установе – Данијела Петровић (Спомен вртић Чуруг), Грба Душан (Предшколса установа „Чика Јова Змај“) и Горан Рајковић (Предшколска установа „11. април“ – Нови Београд)..
Просветни пензионери – проф. др Драган Милин (Православни богословски факултет), ФМ Драган Лукић (Ваздухопловна академија) и Рајко Радић (Техничка школа Бања Лука).
Јавна управа и јавна служба – Небојша Баралић, Милан Бошковић и Гордана Митровић (сви Завод за унапређивање образовања и васпитања).
Турнир су успешно судили Јанко Бабић, међународни шаховски судија и Бранислав Јаблановић, национални судија. Технички подршку организацији пружио је Шаховски клуб „Студентски град“.
Резултати и комплетна статистика турнира може се видети на следећој веб адреси:
https://chess-results.com/tnr1096424.aspx?lan=1&art=1&rd=7&turdet=YES
Текст о проф. др Љуби Протићу са Конференције „Реч о Љуби“ одржаној у Заводу 25. јануара 2020. године
КОНФЕРЕНЦИЈА
РЕЧ О ЉУБИ – животна, духовна и душевна димензија
Београд, 25. јануар 2020. године
(Завод за унапређивање образовања и васпитања, ул. Фабрисова 10)
БОРАЦ ЗА МЕСТО ДРЕВНЕ ИГРЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У вечерњим сатима, тог 18. децембра 2016. године, и српски шах је изгубио проф. др Љубомира Љубу Протића, истинског љубитеља и поклоника древне игре.
Данас (25. јануар 2020. године), на дан Љубиног рођења, Љубин Завод, Завод за унапређивање образовања и васпитања исписује нове странице српске шаховско-просветне историје, успоставља традиционално такмичење просветних радника Србије у шаху које ће носити Љубино име. Данас ће се одиграти прво Првенство просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић“.
Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.
Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.
Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009. године, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.
Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.
Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!
