На Универзитету у Лимерику, у Републици Ирској, 28. и 29. маја 2026. године одржана је међународна конференција Challenging Hate: Protecting Human Rights and Strengthening Democracy („Супротстављање мржњи: заштита људских права и јачање демократије”), посвећена савременим изазовима у области људских права, демократије, антидискриминације, образовања и превенције говора мржње.
Догађај су организовали Универзитет у Лимерику, Европски центар за проучавање мржње, Савет Европе, мрежа OCEAN (Отворена академска мрежа Савета Европе) и Стално представништво Ирске при Савету Европе, а окупио је истраживаче, универзитетске професоре, представнике образовних институција и организација цивилног друштва из Европе и света.
На конференцији је представљен заједнички ауторски рад мср Виолете Влајковић Бојић и директора Завода др Златка Грушановића под називом Reclaiming Universal Values: Education for Democratic Culture in the Real, Digital, and AI-Mediated World („Повратак универзалним вредностима: образовање за демократску културу у стварном, дигиталном и свету обликованом вештачком интелигенцијом”). Рад је изложила мср Виолета Влајковић Бојић, а директор Завода се учесницима обратио путем видео-поруке. Током излагања указано је на то да савремени образовни системи, суочени са изазовима дигиталног окружења, друштвеном поларизацијом, инфлацијом информација и све интензивнијом употребом вештачке интелигенције, имају најважнију улогу у повезивању когнитивне, социјалне и етичке димензије учења. У том контексту, образовање за демократску културу препознато је као кључни механизам који омогућава ученицима да демократске вредности не усвајају као апстрактне норме, већ као оријентире за одговорно деловање у свим ситуацијама. Наставник остаје узор и ауторитет највишег реда, модел за професионални и лични развој ученика, али престаје да буде главни извор знања и преузима улогу вештог ментора који ученике оспособљава да уче како да уче, критички промишљају, процењују изворе и разумеју импликације сопствених одлука. Фокус се помера са репродукције садржаја ка развоју метакогнитивних, комуникативних и вредносних компетенција. Промена се огледа и у преласку са садржајно оријентисане наставе на стварање подстицајног окружења за истраживање, сарадњу и дијалог. Наставник постаје дизајнер педагошких ситуација у којима ученици активно конструишу знање, размењују перспективе и развијају способност аргументованог мишљења. Представљени резултати пилот истраживања о ставовима и очекивањима ученика од наставника у школи 21. века потврђују теоретски оквир рада, односно трансформацију његовог професионалног идентитета наставника од трансмисијског ка развојно-педагошком. Излагање је подстакло продуктивну дискусију, будући да се тема природно надовезала на претходна излагања посвећена развоју емпатије и когнитивне флексибилности као важним предусловима за смањење предрасуда, друштвених подела и различитих облика искључивања, а где је образовање кључни простор за развијање демократских вредности, емпатије, одговорности и отпорности на говор мржње.
Током конференције представљене су и публикације Завода настале у сарадњи са Саветом Европе: „Смернице за интеграцију Референтног оквира компетенција за демократску културу у одабране наставне предмете” и „Компетенције за демократску културу кроз међупредметни приступ”. Приручници су наишли на позитиван пријем међу учесницима, а штампани примерци поклоњени су библиотеци Универзитета у Лимерику. Учесницима су такође подељени линкови ка дигиталним издањима публикација како би били доступни широј академској и образовној заједници.
Учешће на овој конференцији представљало је значајну прилику за представљање рада Завода у међународном окружењу, размену искустава са стручњацима из различитих земаља у областима образовања, људских права и демократске културе.
