Uspostavljanje i negovanje bezbednog okruženja predstavlja osnovnu odgovornost svake obrazovno-vaspitne ustanove. Savremeni izazovi, od prirodnih nepogoda do tehnoloških i društvenih rizika, zahtevaju sistemsko, preventivno i pedagoški utemeljeno delovanje.
OBRAZOVANjA I VASPITANjA
RAZVOJ KULTURE BEZBEDNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNIM USTANOVAMA
Razvijanje bezbednosne kulture kod učenika i zaposlenih podstiče se kroz kontinuiranu edukaciju, usvajanje standardizovanih procedura i razvoj kompetencija za prepoznavanje opasnosti, odgovorno reagovanje i međusobnu solidarnost.
Ova sekcija NOP-a predstavlja osnovne smernice, sadržaje i preporuke u vezi sa postupanjem u vanrednim situacijama, u skladu sa Priručnikom koji je deo šire strategije jačanja otpornosti u sistemu obrazovanja.
PRIRUČNIK
za postupanje u vanrednim situacijama u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Republici Srbiji
Kao polazna podrška nastavi, Priručnik nudi konkretne pristupe za obradu teme bezbednosti u nastavnim i vannastavnim aktivnostima.Sadržaji i očekivani ishodi definisani u Priručniku usklađeni su sa programima nastave i učenja, i mogu se koristiti za proširivanje, produbljivanje i funkcionalnu primenu znanja, veština i stavova, sa ciljem razvoja bezbednosne kulture u školskom okruženju.
Priručnik je namenjen je svim zaposlenima u školama – direktorima, nastavnicima i stručnim saradnicima – a može biti od značaja i roditeljima, kao i samim učenicima.
MATERIJALI I RESURSI
Materijali i resursi za nastavu i učenje.
REČNIK POJMOVA
Pojmovi vezani za vanredne situacije, a koji su definisani Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama
Elementarna nepogoda
Elementarna nepogoda je pojava hidrološkog, meteorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovana delovanjem prirodnih sila kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jaka kiša, atmosferska pražnjenja, grad, suša, odronjavanja ili klizanja zemljišta, snežni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanja leda na vodotoku, pandemija, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu
Tehničko-tehnološka nesreća
Tehničko-tehnološka nesreća je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su: požar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, železničkom i vazdušnom saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada žičara za transport ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama, teško zagađenje zemljišta, vode i vazduha, posledice ratnog razaranja i terorizma, a čije posledice mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu.
Katastrofa
Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu ili tehničko-tehnološku nesreću čije posledice ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi.
Vanredna situacija
Vanredna situacija je stanje koje nastaje proglašenjem od strane nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastana k ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.
Otpornost
Otpornost je sposobnost zajednice izložene opasnostima da odgovori na njih i oporavi se od posledica katastrofa blagovremeno i na efikasan način, što podrazumeva i očuvanje i povraćaj osnovnih funkcija.
Opasnost
Opasnost je potencijalno štetan fizički događaj, fenomen ili ljudska aktivnost koja može prouzrokovati ugrožavanje života i zdravlja ljudi, oštećenje materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine ili društvene i ekonomske poremećaje
Neposredna opasnost
Neposredna opasnost predstavlja stanje u kome postoji ozbiljna pretnja po život i zdravlje ljudi, materijalna i kulturna dob ra ili životnu sredinu i ima karakteristike izvesnosti. Neposredna opasnost se najavljuje od strane organa koji je nadležan za odgovarajuću opasnost i najčešće prethodi proglašenju vanredne situacije.
Rizik
Rizik označava kombinaciju verovatnoće da će se katastrofa desiti u određenom vremenskom razdoblju i sa određenim negativnim posledicama.
Eksplozivni ostaci rata
Eksplozivni ostaci rata su eksplozivna sredstva i neeksplodirana ubojna sredstva, sa ili bez upaljača, pripremljena za upotrebu ili upotrebljena, odnosno ispaljena, lansirana, izbačena, porinuta ili postavljena, a nisu izvršila svoju funkciju, tj. nisu eksplodirala, napuštena ubojna sredstva koja su ostavljena ili odbačena i sredstva zaostala posle eksplozije skladišta ubojnih sredstava, odnosno u procesu proizvodnje ubojnih sredstava
Vanredni događaj
Vanredni događaj je nesreća izazvana dejstvom katastrofe koji može da ugrozi život i zdravlje ljudi, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu, a čije posledice je moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnog organa ili službi.
Pripremljenost
Pripremljenost podrazumeva znanje i kapacitete koji se razvijaju za efikasan odgovor i obnovu od katastrofa
Udes
Udes je događaj kao što je emisija, požar ili eksplozija koji nastane kao rezultat nekontrolisanog razvoja događaja tokom rada privrednog društva i drugog pravnog lica koji dovodi do ozbiljne opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, odmah ili odloženo, unutar ili izvan privrednog društva i drugog pravnog lica, a koji uključuje jednu ili više opasnih supstanci.
REALIZATORI PROJEKTA
Projekat unapređivanja opšte bezbednosti u ustanovama obrazovanja i vaspitanja zajednički sprovode Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost (INIS) i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
O Institutu za nacionalnu i međunarodnu bezbednost
Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost – INIS jedna je od vodećih i najbrže rastućih naučnih akademskih institucija u oblasti nauke o bezbednosti u Evropi.
Institut, trenutno, broji preko 120 članova, eminentnih stručnjaka, različitih profila iz više od 39 zemalja sveta koji svoje kompetencije integrišu u vidu znanja, stavova, veština i iskustva u sledećim oblastima: bezbednost, teorija sukoba i geopolitika, obaveštajne i kontraobaveštajne službe, hibridni rat, radikalizacija i deradikalizacija, nuklearna bezbednost, kritična infrastruktura, sajber bezbednost (duboka internet pretraga), softver za detekciju objekata i lica, softver za bezbednu komunikaciju, itd.
Institut je naučno društvo sa ciljem unapređenja nauke o bezbednosti i kao takvog priznala ga je Vlada Republike Srbije, dopisom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zavodni broj: 451-03.2481/2019-14. Pored navedenog, Institut ima ekskluzivni ugovor sa Ministarstvom spoljnih poslova Vlade Republike Srbije o širenju „naučne diplomatije“. Istitut uzima i učešće u Erazmus+ projektima i njegov jedinstveni identifikacioni broj (OID) je: E10352545.
Institut je ko-izdavač “SECURITY SCIENCE JOURNAL”, međunarodni recenzirani interdisciplinarni i multidisciplinarni časopis, otvorenog pristupa koji izdaju Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Srbije, „Institut za Evropu“ – Univerzitet Bar-Ilan iz Izraela, Istraživački institut za evropske i američke studije – “RIEAS” iz Grčke i Udruženje Sveti Đorđe – Nacionalna bezbednost i budućnost iz Hrvatske. Časopis je prvi te vrste u svetu sa ciljem da promoviše nauku bezbednosti. Časopis je kategorisan sa M-23.
