одељење Библиотеке града Београда поводом Међународног дана књиге за децу и стогодишњице рођења Душана Радовића, ученица петог разреда Милица Петровић, која похађа допунску наставу на српском језику код наставнице Милице Марковић у Менедорфу код града Цириха, освојила је друго место у категорији ученика из дијаспоре од петог до осмог разреда.
На предлог Биљане Букинац, координаторке Допунске наставе на српском језику, а уз претходно одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ученици који похађају наставу на српском језику у иностранству имали су прилику да учествују на традиционалном конкурсу, који сваке године, педесет пет година заредом, расписује Дечје одељење Библиотеке града Београда поводом Међународног дана књиге за децу који се обележава другог априла, на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена. С обзиром на то да се ове године прославља и стогодишњица рођења Душана Радовића, тема овогодишњег конкурса била је „Да ли ми верујете?“. Ликовне и литерарне радове оцењивао је стручни жири у сатаву библиотекара Дечјег одељења, писца за децу Стефана Митића Тићмија и илустратора Косте Миловановића. Награђени су ликовни и литерарни радови у категорији ученика из Србије и ученика из дијаспоре, на два узрасна нивоа: од првог до четвртог разреда и од петог до осмог.
Награђена ученица из Швајцарске Милица Петровић, поносна је на своје досадашње резултате. Она је на недавно расписаном конкурсу „Најлепша бајка“, Културног центра „Чукарица“, одржаног поводом Светског дана читања бајки, похваљена за своју бајку „Топла суза“, заједно са ученицом Леном Барбуловић из Базела наставнице Данијеле Глишић, која је похваљена за бајку „Сова са слике“.
„ Волим да пишем приче, пишем их и на српском и на немачком. Једино што на немачком пишем само реалне приче, док кад пишем на српском, могу да маштам колико хоћу“, открила нам је Милица.
У наставку текста можете прочитати њен награђени литерарни рад који ће објавити дневни лист „Политика“ на страници Политика за децу.
Да ли ми верујете
Замислите, децо, једну кућу и на кући једну планину.
И један крокодил уђе у кућу.
И окупа се у приземљу, у једном бурету.
Да ли ми верујете?
Затим оде на први спрат и поједе једног печеног медведа на тањиру.
Попне се на други спрат и попије пуну каду воде.
На трећем спрату, замислите, нaђе један огроман кревет и преспава цео дан.
Да ли ми верујете?
Пробуди се следећег дана,
попне се на четврти спрат и нађе тамо,
замислите, панталоне, кошуљу, ципеле, кравату и фрак.
Тако одевен, кроз димњак оде даље на брдо.
Попне се чак на врх брда и виде да је брдо од шлага и чоколаде.
Да ли ми верујете?
Онда је, замислите, појео цело брдо
и са огромним стомаком легао на место поједеног брда.
Тад кући припадне мука од оноликог крокодила,
и она брзо скочи на њега, па оста тамо до дан данас.
А оно се брдо сад зове Крокодилски стомак.
Да ли ми верујете?
