Faze realizacije projekta:

• 2018. – Pilot projekat 2000 digitalnih učionica (nabavka računarske opreme za 2000 učionica i izgradnja internet infrastrukture, obuka 69 mentora/voditelja i obuka uživo za 2000 nastavnika 1. i 5. razreda osnovnih škola).
• 2019. – Obuka „Digitalna učionica/digitalno kompetentan nastavnik – uvođenje elektronskih udžbenika i digitalnih obrazovnih materijala“ je realizovana uživo i nju je pohađalo 9.492 polaznika (nastavnika, stručnih saradnika i direktora).
• 2020-2024. – Usled pandemije, 2020. godine obuka se premešta u onlajn okruženje. Obuku je 2020. godine završilo 18.720 polaznika, 2021. godine 27.099 polaznika, 2022. godine 7.539 polaznika, 2023. godine 5.216 polaznika, a 2024. godine — polaznika.

Izveštaji o realizaciji obuka:

• Izveštaj za 2024. godinu
• Izveštaj za 2023. godinu
• Izveštaj za 2022. godinu
• Izveštaj za 2021. godinu
• Izveštaj za 2020. godinu
• Izveštaj za 2019. godinu
• Izveštaj za 2018. godinu

Digitalne kompetencije danas su kompetencije od suštinskog značaja za sve zaposlene i građane. Osnovne digitalne kompetencije se razvijaju u sistemu obrazovanja, a nivo posedovanja digitalnih kompetencija učenika, između ostalog, zavisi od nivoa digitalnih kompetencija nastavnika. Stoga se od nastavnika očekuje da poseduju odgovarajući nivo informatičke, informacione, digitalne i medijske pismenosti, kao i da u svojim nastavnim oblastima koriste moderne koncepte, metode i alate koji pretpostavljaju smislenu upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je pokrenulo projekat „Digitalna učionica”.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je zadužen za realizaciju dela navedenog projekta: obuku nastavnika.

Obuka „Digitalna učionica/digitalno kompetentan nastavnik – uvođenje elektronskih udžbenika i digitalnih obrazovnih materijala“ sprovodi se od 2018. godine.

2018. i 2019. godine obuke su realizovane uživo, a od 2020. godine obuka se prebacuje u onlajn okruženje i u potpunosti se realizuje putem interneta.

Cilj obuke je profesionalno osnaživanje nastavnika za korišćenje savremene informaciono-komunikacione tehnologije u svakodnevnoj nastavi, osposobljavanje nastavnika za korišćenje digitalnih udžbenika i otvorenih obrazovnih resursa, kao i korišćenje sistema za upravljanje nastavom i učenjem u digitalnom okruženju i većeg broja alata za samostalno kreiranje obrazovnih resursa.

Specifični ciljevi

• profesionalno osnaživanje nastavnika za korišćenje savremene informaciono-komunikacione tehnologije u svakodnevnoj nastavi;
• upoznavanje sa pedagoškim principima upotrebe savremeni savremene informaciono-komunikacione tehnologije u nastavi;
• korišćenje osnovnih i naprednih postavki grafičkog operativnog sistema; samostalno korišćenje perifernih uređaja računarskog sistema (štampač, skener, projektor, interaktivna tabla);
• praktična primena digitalnih udžbenika u nastavnom procesu koja pruža nastavniku mogućnosti za realizaciju nastave na savremen način uz integrisanje nastavnih sadržaja, a samim tim i racionalnije korišćenje vremena;
• upoznavanje sa savremenim alatima za upravljanje učenjem – LMS platforme; podsticanje nastavnika na dodatnu interakciju sa učenicima primenom tehnologije u nastavi;
• upoznavanje sa setom digitalnih alata za izradu obrazovnih materijala i sadržaja.

Prioritetne oblasti na koje se program odnosi

P1 – Unapređivanje digitalnih kompetencija učenika i nastavnika i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u realizaciji obrazovno-vaspitnog procesa

Kompetencije koje program razvija

Program obuke je kreiran prema programu nastave i učenja orijentisanom na proces i rezultate (ishode) učenja i usmeren je na razvijanje sledećih kompetencija nastavnika:

• (K1) kompetencije za uže stručnu oblast
• (K2) kompetencije za poučavanje i učenje

Zašto Digitalna učionica?

Savremene digitalne tehnologije imaju potencijal da podrže učenje učenika kroz individualizovane metode nastave kako bi se zadovoljile potrebe svakoga od njih, u obimu koji je doskora bio nezamisliv. Informaciona i intelektualna podrška koja je postala dostupna kroz procese digitalizacije obrazovanja pomaže nastavnicima da prilagode svoje aktivnosti potrebama pojedinačnih učenika kako bi dobili odgovarajući savet i bili usmereni u pravo vreme. Digitalna tehnologija se koristi i da bi se prevazišao nedostatak podataka i na globalnom i na nacionalnom nivou. Ona olakšava generisanje informacija u realnom vremenu i prediktivnu analitiku, poboljšavajući na taj način integraciju procesa donošenja odluka i određivanja razvojnih prioriteta. Štaviše, ove tehnologije omogućavaju dragocene povratne informacije ne samo o efikasnosti konkretnog nastavnog procesa, već i o efikasnosti obrazovne politike, čime se podstiče kontinuirano poboljšanje i optimizacija aktivnosti u ovoj oblasti

Trenutno se o obrazovanju praktično i ne govori bez pominjanja veštačke inteligencije koja ima uticaj na sve njegove oblasti – svrhu obrazovanja, nastavne sadržaje i metode, kao i koncept procene učeničkih postignuća. Od 2015. godine broj radova o veštačkoj inteligenciji u obrazovanju raste. Istraživačka pitanja u ovoj oblasti široko se mogu klasifikovati u tri oblasti. Prva je Obrazovanje za razumevanje veštačke inteligencije u okviru koje se razmatra razvijanje sposobnosti razumevanja i rukovanja sistemima veštačke inteligencije. Druga oblast je Obrazovanje pomoću veštačke inteligencije, koja razmatra primenu veštačke inteligencije na efektivnu nastavu i učenje u svakom od školskih predmeta. Treća oblast je Trening stručnjaka za veštačku inteligenciju koja razmatra podršku stručnjacima koji razvijaju veštačku inteligenciju i nastavnike koji podučavaju o veštačkoj inteligenciji.

*tekst preuzet iz dokumenta „Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba 2023“