На Филолошком факултету у Београду на Научном симпозијуму „Српски језик и књижевности у дијалогу култура”, одржаном у оквиру 57. скупа слависта Србије, изложен истраживачки рад „Српска народна бајка у франкофоној средини”. Истраживање су спровеле Блаженка Тривунчић и Љиљана Симић у српској допунској школи у Париском региону на узорку од 95 ученика. Рад је изложила Невенка Јоксовић, професорка француског језика из ОШ „Бранислав Нушић”.
Резултати истраживања приказују рецепцију српске народне бајке на доминантном и мањинском језику у функцији илустрације односа језика и култура, који су у директној вези са идентитетом народа. Разумевање дела на српском језику ограничено је, не само архаичном лексиком, већ и недостатком основног лексичког фонда.
Поређење разумевања оригинала и превода указује на отежану рецепцију света народне књижевности на српском језику, чија је последица постепени губитак интересовања према упознавању са српским културним наслеђем. Анализа резултата добијених тестирањем показује да од 30 до 50% ученика боље разуме текст на француском језику.
У актуелној језичкој ситуацији, коју одликује недостатак речничког фонда, отежано читање и ограничена комуникација на српском језику (већина ученика српски језик изучава као завичајни/отаџбински; један број као страни) превод може да послужи као интеркултурални трансфер са циљем спречавања потпуне декултурације младих српских нараштаја.
