Обуке Српски као страни језик у наставној пракси 1 и Српски као страни језик у наставној пракси 2

482

Завод за унапређивање образовања и васпитања, у сарадњи са Министарством просвете, Уницефом и Центром за образовне политике, одржао је две обуке од јавног интереса под називом Српски као страни језик у наставној пракси 1 и Српски као страни језик у наставној пракси 2. Програм је реализиован 8-11. априла 2024. године у хотелу Палас у Београду.

Учесници програма обуке Српски као страни језик у наставној пракси 1 били су  наставници који су претходно похађали основну обуку од јавног интереса Oбука наставника за примену плана и програма наставе и учења и општих стандарда постигнућа за Српски као страни језик. Обука је развијена као одговор на растуће потребе наставне праксе у циљу обезбеђења подршке и стручне помоћи у реализацији наставе српског као страног језика. Усмерена је на развијање дидактичко-методичких компетенција наставника, односно обухватила је продубљене функционалне аспекте образовно-васпитног рада у раду са ученицима који не познају језик образовања и ослања се на теорију развијања комуникативне компетенције ученика у настави страних језика, предвиђајући могуће изазове наставне праксе и нудећи практична решења за њихово превазилажење.

Програм обуке запослених у образовноваспитним установама Српски као страни језик у наставној пракси 2 обратио се наставницима, стручним сарадницима и директорима установа (школским тимовима), у којима  се школују ученици који не познају језик наставе.  Примарна улога обуке јесте да обезбеди подршку школским тимовима у погледу бројних садржајних, методичких, организационих и других важних питања везаних за начине и поступке рада, ради обезбеђивања квалитетнe праксе у којој настава српског као страног језика осигурава примену демократског приступа образовању и васпитању у пружању одговарајуће образовне и емоционалне подршке ученицима из осетљивих група.

Обуке су се организовале кроз смену разноврсних активности – предавања, објашњења кључних теоријских концепата, радионице, размену идеја и искустава, анализу садржаја, дискусије, рефлексију и интерпретацију, примену знања итд. Учесници и једне и друге обуке су их оценили као веома важне, корисне и применљиве, а садржаје програма релевантне у односу на контекстуалне чиниоце у којима се одвија образовно-васпитни процес.

Основна вредност реализованих програма лежи у јачању тимског рада, у циљу интегрисања знања и искуства свих учесника процеса при решавању сложених професионалних задатака какав је обезбеђивање квалитетнe праксе, у којој настава српског као страног језика осигурава активну инклузију ученика који не познају језик образовања (мигранти / повратници по реадмисији / избеглице / тражиоци азила / страни држављани који привремено или трајно бораве на територији Републике Србије) и остваривање њихових оптималних постигнућа.

Водитељке обуке су биле Дејана Милијић Субић, Виолета Влајковић Бојић и Љиљана Пањковић.