Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Unicefom i Centrom za obrazovne politike, održao je dve obuke od javnog interesa pod nazivom Srpski kao strani jezik u nastavnoj praksi 1 i Srpski kao strani jezik u nastavnoj praksi 2. Program je realiziovan 8-11. aprila 2024. godine u hotelu Palas u Beogradu.
Učesnici programa obuke Srpski kao strani jezik u nastavnoj praksi 1 bili su nastavnici koji su prethodno pohađali osnovnu obuku od javnog interesa Obuka nastavnika za primenu plana i programa nastave i učenja i opštih standarda postignuća za Srpski kao strani jezik. Obuka je razvijena kao odgovor na rastuće potrebe nastavne prakse u cilju obezbeđenja podrške i stručne pomoći u realizaciji nastave srpskog kao stranog jezika. Usmerena je na razvijanje didaktičko-metodičkih kompetencija nastavnika, odnosno obuhvatila je produbljene funkcionalne aspekte obrazovno-vaspitnog rada u radu sa učenicima koji ne poznaju jezik obrazovanja i oslanja se na teoriju razvijanja komunikativne kompetencije učenika u nastavi stranih jezika, predviđajući moguće izazove nastavne prakse i nudeći praktična rešenja za njihovo prevazilaženje.
Program obuke zaposlenih u obrazovnovaspitnim ustanovama Srpski kao strani jezik u nastavnoj praksi 2 obratio se nastavnicima, stručnim saradnicima i direktorima ustanova (školskim timovima), u kojima se školuju učenici koji ne poznaju jezik nastave. Primarna uloga obuke jeste da obezbedi podršku školskim timovima u pogledu brojnih sadržajnih, metodičkih, organizacionih i drugih važnih pitanja vezanih za načine i postupke rada, radi obezbeđivanja kvalitetne prakse u kojoj nastava srpskog kao stranog jezika osigurava primenu demokratskog pristupa obrazovanju i vaspitanju u pružanju odgovarajuće obrazovne i emocionalne podrške učenicima iz osetljivih grupa.
Obuke su se organizovale kroz smenu raznovrsnih aktivnosti – predavanja, objašnjenja ključnih teorijskih koncepata, radionice, razmenu ideja i iskustava, analizu sadržaja, diskusije, refleksiju i interpretaciju, primenu znanja itd. Učesnici i jedne i druge obuke su ih ocenili kao veoma važne, korisne i primenljive, a sadržaje programa relevantne u odnosu na kontekstualne činioce u kojima se odvija obrazovno-vaspitni proces.
Osnovna vrednost realizovanih programa leži u jačanju timskog rada, u cilju integrisanja znanja i iskustva svih učesnika procesa pri rešavanju složenih profesionalnih zadataka kakav je obezbeđivanje kvalitetne prakse, u kojoj nastava srpskog kao stranog jezika osigurava aktivnu inkluziju učenika koji ne poznaju jezik obrazovanja (migranti / povratnici po readmisiji / izbeglice / tražioci azila / strani državljani koji privremeno ili trajno borave na teritoriji Republike Srbije) i ostvarivanje njihovih optimalnih postignuća.
Voditeljke obuke su bile Dejana Milijić Subić, Violeta Vlajković Bojić i Ljiljana Panjković.
