Од 10. до 12. августа 2026. године у Београду је одржана тродневна Обука наставника који остварују образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству, усмерена на унапређивање методичко-дидактичких компетенција, размену искустава и развијање приступа који наставницима помажу да одговоре на специфичне изазове рада у различитим језичким, културним и образовним срединама.
Програм су отворили др Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања и Иван Ћилерџић, помоћник министра за предшколско и основно образовање и васпитање, који су наставницима упутили искрену захвалност и снажно охрабрење да у свом раду наставе да буду мостови између деце и њиховог језичког и културног наслеђа.
Током првог дана учесници су разматрали питања организације образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству и могуће одговоре на изазове са којима се наставници сусрећу у свакодневној пракси. Посебна пажња била је посвећена раду са ученицима различитог узраста и нивоа знања, креирању наставних материјала по мери ученика, као и могућностима коришћења алата вештачке интелигенције у изради интерактивних радних листова. Представљена су и искуства из непосредне наставне праксе, као важан простор за размену идеја и решења која су се показала применљивим у контексту ове наставе.
Други дан обуке окупио је теме из области језика, књижевности, културе и идентитета – од српске усмене епике и идентитетских обележја српске књижевности, до актуелних питања правописа и усвајања акценатског система стандардног српског језика у настави у иностранству. Пажња је била усмерена и на интеркултурни приступ у настави, а разматрани су фактори који утичу на редовно учешће ученика у настави, значај смислених и узрасту примерених активности, као и улога наставника и породице у стварању услова да српски језик постане и остане део свакодневног живота ученика.
Трећег дана учесници су разматрали начине богаћења речника путем музике, покрета и игре, као и поступно развијање вештине писања – од вођеног до самосталног писања. Представљени су примери планирања часа, искуства наставника из праксе и креативне идеје које се могу прилагодити различитим групама ученика и условима рада, док је завршни део програма био усмерен на представљање концепта и планирање израде дидактичког материјала за рад са ученицима.
Реализатори догађаја били су стручњаци из академске заједнице, образовне праксе, Министарства просвете и Завода. Програм носи 24 сата стручног усавршавања, бесплатан је за учеснике, а обезбеђено је и онлајн праћење садржаја за колегинице и колеге који нису били у могућности да похађају његову непосредну реализацију.
Обука је је још једном показала колико је важна улога наставника као језичког, културног и идентитетског посредника, који својим знањем и професионалношћу успоставља трајну везу ученика са отаџбином.
