Od 10. do 12. avgusta 2026. godine u Beogradu je održana trodnevna Obuka nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu, usmerena na unapređivanje metodičko-didaktičkih kompetencija, razmenu iskustava i razvijanje pristupa koji nastavnicima pomažu da odgovore na specifične izazove rada u različitim jezičkim, kulturnim i obrazovnim sredinama.
Program su otvorili dr Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Ivan Ćilerdžić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, koji su nastavnicima uputili iskrenu zahvalnost i snažno ohrabrenje da u svom radu nastave da budu mostovi između dece i njihovog jezičkog i kulturnog nasleđa.
Tokom prvog dana učesnici su razmatrali pitanja organizacije obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu i moguće odgovore na izazove sa kojima se nastavnici susreću u svakodnevnoj praksi. Posebna pažnja bila je posvećena radu sa učenicima različitog uzrasta i nivoa znanja, kreiranju nastavnih materijala po meri učenika, kao i mogućnostima korišćenja alata veštačke inteligencije u izradi interaktivnih radnih listova. Predstavljena su i iskustva iz neposredne nastavne prakse, kao važan prostor za razmenu ideja i rešenja koja su se pokazala primenljivim u kontekstu ove nastave.
Drugi dan obuke okupio je teme iz oblasti jezika, književnosti, kulture i identiteta – od srpske usmene epike i identitetskih obeležja srpske književnosti, do aktuelnih pitanja pravopisa i usvajanja akcenatskog sistema standardnog srpskog jezika u nastavi u inostranstvu. Pažnja je bila usmerena i na interkulturni pristup u nastavi, a razmatrani su faktori koji utiču na redovno učešće učenika u nastavi, značaj smislenih i uzrastu primerenih aktivnosti, kao i uloga nastavnika i porodice u stvaranju uslova da srpski jezik postane i ostane deo svakodnevnog života učenika.
Trećeg dana učesnici su razmatrali načine bogaćenja rečnika putem muzike, pokreta i igre, kao i postupno razvijanje veštine pisanja – od vođenog do samostalnog pisanja. Predstavljeni su primeri planiranja časa, iskustva nastavnika iz prakse i kreativne ideje koje se mogu prilagoditi različitim grupama učenika i uslovima rada, dok je završni deo programa bio usmeren na predstavljanje koncepta i planiranje izrade didaktičkog materijala za rad sa učenicima.
Realizatori događaja bili su stručnjaci iz akademske zajednice, obrazovne prakse, Ministarstva prosvete i Zavoda. Program nosi 24 sata stručnog usavršavanja, besplatan je za učesnike, a obezbeđeno je i onlajn praćenje sadržaja za koleginice i kolege koji nisu bili u mogućnosti da pohađaju njegovu neposrednu realizaciju.
Obuka je je još jednom pokazala koliko je važna uloga nastavnika kao jezičkog, kulturnog i identitetskog posrednika, koji svojim znanjem i profesionalnošću uspostavlja trajnu vezu učenika sa otadžbinom.
