Допунска школа српског језика у Вићенци
Петнаестог децембарског дана учионица у којој наставу српског језика похађа најмлађа група ученика Допунске школе српског језика “Свети Сава” у Вићенци претворена је у играоницу и маштаоницу.
Радост долазећих божићних и новогодишњих празника и узбуђење због одласка малишана у свој завичај могла се приметити на њиховим лицима.
Радују се сусрету са најмилијима,али их на домовину подсети мирис топлог хлеба,нежног и топлог као веште руке наших мама и бака.
Десет вредних ђака,узраста од 6 до 9 година са неописивом радошћу уживали су у улози пекара.
Час је почео композицијом “Пекарчић”. Кроз игролике активности. Ученици стављају беле пекарске капе које су направиле њихове вредне руке, подстакнути маштом. Разговарамо о томе како је пекар обучен,које је боје његово одело, који алат користи…
Текст “Хлеб”, В. Андрић подстакао је ученике на размишљање о томе колико вредних људи учествује у чаролији која се зове припремање хлеба и да је труд који уложи свако од њих подједнако битан и вредан поштовања.
Затим су открили чаробне састојке који су нам потребни за припремање хлеба.
Машта их је одвела у земљу Хлебију у којој су их дочекали пекари, мноштво славских колча, чесница, младенчића, переце, а пекаре су биле пуне деце. Имали су задатак да пробају што више хлебова и пецива и да запишу рецепте које ће понети најмилијима. Другарима су поклонили по једну папирну оклагију на којој су писали мудре мисли:
- У ратара црне руке,а бела погача.
- Ко тебе каменом, ти њега хлебом.
- Добар као хлеб.
- Хоће хлеба преко погаче.
Из Хлебије су се вратили са прегршт лепих утисака. Вредно се припремамо за предстојеће празнике. Радујемо се одласку у завичај.
Радосни, уз најлепше жеље, час завршавамо стиховима:
Врсте хлеба
Од кукуруза, ражи или пшенице,
Најлепше је његово румено лице.
Додаћемо брашно, воду, квасац и мало соли,
Хлеб се поштује, хлеб се воли.
Када Срби Славу славе,
Славски колач тада праве.
Мами се осмех види на лицу
док за Божић прави чесницу.
Ивана Марјановић
