Да ученици у расејању не желе да забораве старе српске занате, показали су нам недавно и ђаци српске допунске школе у Москви, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије. Они су недавно у оквиру ваннаставних активности научили шта је то пустовање вуне. Ваљање, филцовање или пресовање вуне је стари занат, данас практично заборављен. Али, не у српској школи!
“ Боље једном видети него сто пута чути“, била је изрека са којом су ученици заједно са својом наставницом почели рад са вуницом, а у склопу ваннаставних активности. Дакле, деца су сазнала о техникама пресовања вуне, начинима на који се добијају вунене површине: мокро и суво; причали су и o томе како се пре бојила вуна на природан начин, који одевни предмети су били најраспрострањенији и коришћени, зашто је вуна здрава, препоручљива и дуговечна. Сазнали су током радионице колико је то захтеван и тежак физички посао. И, ту су дошли до изреке “Чега се очи боје, то руке раде“. Размишљајући о смислу ове изреке, прионули су на прављење државних симбола. Неко је правио тробојку, неко грб Србије. За рад им је била потребна дебља кеса на којој су нацртали цртеж, предмет који су планирали да направе. Лагано су извлачили вуну из клупка и слагали попреко и уздуж цртежа, након чега су узели врућу водu и сапун. Пажљиво су трљали сапуницом преко слагане вуне и кроз десетак минута су већ имали први наговештај предмета који су желели да израде. Уз рад певале су се песме посвећене рођендану наше отаџбине, јер уз песму све лакше иде. Деца су добила драгоцено искуство и пример за нов хоби, јер су се сви заинтересовали када ће бити наредна радионица на исту тему. Са собом су кућама понели предмете којe су сами урадили својим вредним ручицама, али и велику жељу да још више сазнају о старим занатима наших бака које су своје знање преносиле са колена на колено.
Текст написала наставница Татјана Берановић
