Поводом обележавања сто година од рођења Душка Радовића, Генерални конзулат Републике Србије у Штутгарту је 11. децембра 2022, отворио своја врата ученицима допунске школе на српском језику из Штутгарта и околине, који су у част овом великом песнику, писцу, новинару, афористичару приредили свечану приредбу са својим наставницама под називом „Све што расте хтело би да расте”. Весели дух Србије и српског народа преплавио је салу испуњену децом и њиховим родитељима, који су били и подршка, али и веома задовољна публика.
Присутнима се најпре обратила координаторка Српске допунске школе, Татјана Поповић. Том приликом се захвалила свима у сали и још једном истакла и указала на значај сарадње која постоји између родитеља и школе. Обративши се деци, са чувеним ,,Поштована децо“, похвалила је њихово залагање и труд и захвалила ученицима који су били спремни да овај дан посвете великом ,,лафу“. Координаторка се осврнула и на одличну сарадњу између Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту и Српске допунске школе у покрајини Баден-Виртемберг, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије.
Ученици су имали прилику да присутнима представе и пренесу стваралаштво које нам је подарио Душко Радовић. Песме, стихови уз које су одрастали управо и њихови родитељи, вратиле су присутне у детињство, подсетили на корене, вредности на којима су они стасавали. Имали смо могућност да уживамо у звуцима најлепших дечјих песама Душка Радовића – ,,Здравица“, ,,Најлепша мама на свету“, које је изводио хор, а низале су се и рецитације ,,Освајење среће“, ,,Страшан лав“, ,,Да ли ми верујете“, ,,Плави зец“…Некада су нас афоризми Душка Радовића поздрављали са радија, а данас су афоризми које су изводила деца допринела добром и веселом расположењу. Да Душко Радовић није писао само песме, већ и драмске текстове, подсетили су нас ђаци, који су драмски текст,,Тужибаба“ извели као прави професионалци. За припрему ученика заслужне су биле учитељице: Славица Симић, Маријана Тодоровић, Валентина Дамјановић, Јована Кнежевић и Татјана Поповић. Поред извођења песама ученици из Штутгарта и околине, заједно са својим другарима из осталог дела покрајине Баден-Виртемберг направили су мношто обележивача за књиге са елементима на тему Душко Радовић и исте су након приредбе поклањали свим присутнима.
Колико значе овакви догађаји и какав понос изазивају, показују и утисци неких од родитеља. Мирјана Гајић, мама Тодора Гајића из Корнвестхајма, поделила је своје утиске са нама: ,,Данас смо били на приредби поводом обележавања сто година од рођења Душка Радовића. Било нам је прелепо и предивно, као и сваки пут. Обожавамо овакве приредбе зато што видимо шта су наша деца научила, како причају српски, како рецитују, иако су овде углавном сви рођени и живе у дијаспори. Није мала ствар тако нешто научити и знати. Много сам поносна и данас сам морала да задржим сузице када су певали песму о мами. И даље ћу своје дете, кад год будемо били у могићности, доводити на овакве приредбе, јер су предивни утисци,предиван доживљај и тако ми и дете то доживљава. Тодор обожава сваку овакву приредбу, радо иде у српску школу и поносан је на то што је српско дете и што прича српски језик.“
Приредба је завршена стиховима ,,Шта је на крају“, а на крају наше приредбе уследио је громогласан аплауз којим су ученици заслужено награђени. Ни овога пута није изостала слатка награда у виду посластица и сокића, којима је Генерални конзулат у Штутгарту почастио све ђаке.Како код Душка Радовића, тако и код нас, крај једне приредбе увек најављује неку нову , па ћемо, надамо се, ускоро опет уживату у надахнутом извођењу песама, стихова наше деце из Баден-Виртемберга.
Текст написала Маријана Тодоровић
