Најмлађе генерације српске дијаспоре у Француској се, уз учење српског језика и ћирилице на часовима које организује Министарство просвете Републике Србије, упознају и са културно-историјским и духовним наслеђем. Кроз прилагођене наставне и слободне школске активности деца која су рођена и одрастају ван Србије уочавају и разумеју значај предачке, али и актуелне улоге завичајног, чиме се негује и развија осећај поноса, љубави и припадности. Обележавањем Дана примирја са тематском наставом, обиласком Унеска, културно-традиционалним окупљањем у Милузу и интернационалном приредбом у Париском региону остварени су током новембра образовни, васпитни и функционални циљеви наставе на српском језику у иностранству.
„Тамо далеко“– сетна емоција у речитој тишини
У церемонији одавања поште српским и француским јунацима 11. и 12. новембра учешће су узели ученици на три места у Француској – на гробљу Сен Жени Лавал у близини Лиона са учитељицом Александром Добранић Бурсаћ, Савезом Срба југа Француске и Српском православном парохијом Св. Кирила и Методија; у Саланшу са Удружењем „9 Југовића” и учитељицом Јасмином Милић, која је иницирала свечаност код споменика српским јунацима; на српском војничком гробљу у Тијеу на ободу Париза са представницима српске заједнице у Париском региону и координаторком Блаженком Тривунчић. Парастос на истоку и североистоку Француске служио је свештеник Горан Илић Бенке, који је позвао Србе широм региона на заједништво у вери и истрајности. Сетна емоција преносила се у речитој тишини са ђачким рецитацијама и химном предака из Великог рата, док је претходно преко 800 ученика из свих наставних места широм Француске на тематским часовима разумело значење Наталијине рамонде.
Посета матураната Унеску
Матуранти Српске допунске школе у Париском региону посетили су 16. новембра Унеско, где их је примила амбасадорка Републике Србије у Унеску Њ. Е. гђа Тамара Ристовац Сиамашвили. Конзулка Бранислава Бечановић је у јединственом амбијенту извршне сале доделила матурантима књиге, које је обезбедио Савез Срба Француске.
У непосредном и топлом обраћању амбасадорке ђаци су разумели колики је значај тога што Србија председава Извршним саветом Унеска, а од водича су сазнали основне појединости о раду и улози ове институције.
Неописива је лепота овог величанственог здања, али и тренуци који потврђују да су управо деца, она која знају, негују и воле српски језик, историју и културу, најважнији представници Србије.
Тринаестогодишња Сава Станисавац је амбасадорки поклонила слику, свој рад, који на симболичан начин приказује циљеве образовања на српском језику у иностранству, али и раскошни таленат, љубав, свестраност и посвећеност детета-уметника. Сава је породично стабло насликала за време пандемије јер је, како каже, тада имала времена, а повод је била тематска настава о породици, када се и стичу сазнања о родбинским везама код Срба. Њој су се веома допали стари родбински називи и одлучила је да истражује, те да своју породицу и претке нацрта. Рад је награђен првом наградом на Међународној смотри „Дани ћирилице“ у Баваништу 2020. године, а изабран је и за насловну страницу школског сајта.
Са ђацима су биле њихове наставнице, Милија Јевремовић, Катарина Страиловић и Љиљана Симић. Обилазак је организовала Стална делегација Републике Србије у Унеску, Ненад Павловић, Данијела Чубрило и Александра Поповић, на иницијативу координаторке Блаженке Тривунчић.
Радост сретања Срба у источној Француској умножена непролазним делима
Његово преосвештенство епископ западноевропски г. Јустин служио је 18. и 19. новембра вечерњу и јутарњу литургију поводом црквене славе и обележавања 30-годишњице Парохије Светог архангела Михајла у Милузу, којом успешно управља отац Максим Илић. Уз благополучну реч о варљивости материјалног наспрам лепоте даривања, љубави и праштања, владика је благословио реновирање просторија Српске православне цркве у Милузу.
Конзулка Републике Србије у Стразбуру гђа Анђелка Шимшић истакла је задовољство услед напретка и заједничког рада целокупне српске заједнице, школе и цркве.
Поетско-музички програм извели су ђаци допунске наставе на српском језику, међу којима је рецитовао Миодраг Братуљевић, унук Марка Марковића, утемељивача парохије. Владика Јустин доделио је постхумно Видовданско одличје и орден оснивачу парохије, а примио га је његов син, Александар. Радмила Марковић, Александрова мајка, Миодрагова бака и супруга оснивача парохије, посвећено је наставила рад на неговању и очувању српске цркве, уједно стварајући иконе и активно учествујући, како некада, тако и данас, у раду на окупљању Срба на овим просторима.
Музичке и поетске интерпретације Симоне, Леонарда, Атанасије и Ђулије Љубоја, Марка и Ане Перић, Софије Крндије, Викторије Илић, Николине Гајић, Александра Јанковића и ученичког хора у дводневним наступима са наставницом Маријом Праизовић изазвале су емоције, громогласан аплауз и похвале свих присутних.
Срби из Белфора, Милуза и Монбелијара су са оцем Максимом и српском школом са неизмерном љубављу дочекали свога владику и угостили пријатеље из Дижона, Стразбура и Цириха. Свечани ручак припремио је црквени одбор са парохијанима и донаторима, а торту поводом јубилеја парохије Западноевропске епархије породица Перић.
Прослави овог великог дана за српску заједницу у источној Француској у радости сретања са свим представницима заједнице и стварања нових путева за очување и неговање српског језика, духовности и културе, присуствовала је координаторка Блаженка Тривунчић, која уз обилазак наставе у Белфору и Милузу, а бележећи текст са својом колегиницом Маријом, издваја стихове из песме „Наслеђе”, Милана Ракића, чију је снажну поруку пренео ученик Миодраг Братуљевић:
„Ја осећам ипак, испод свежих грана
И калема нових да, ко некад јака,
У корену старом струји снажна храна,
Неисцрпна крепкост старинских јунака.”
Сарадња са културним установама у Француској – домаћини очарани лепотом српске речи, културе и традиције
У оквиру Међународне недеље солидарнoсти, а на позив Француског културног центра „Марнод”, ђаци из наставног места Рони су Боа у Париском региону су са учитељицом Љиљаном Симић учествовали 26. новембра на традиционалној манифестацији која окупља људе из целог света. Кроз песму, игру и изложбу фотографија градова, природних лепота и знаменитости наше земље, приближена је Србија свим присутним нацијама. Колико је српски језик милозвучан и привлачан, показује и то да су песму „Другарство” научили и певали и ђаци из француских школа, а АНИП „ОРО” је на позив допунске наставе приказао део српске културне баштине кроз традиционално коло.
