Да је српска дијаспора кадра да изнедри појединце који у најразличитијим областима властитих делатности својој матици подарују дела својих талената, то није непознато у културној историји Срба. Основ, међутим, свих животних прегнућа духа налази се у младима. У онима који тек закорачују на животну позорницу. Једна од оних, која својим талентом служи просвети властитог народа је и Тамара Брус, ученица седмог разреда допунске школе на српском језику у Штутгарту.
У области казивања и рецитовања може се поредити само са најизврснијима. Акценту српског језика, дикцији и умерености у изражавању могу од Тамаре учити сви којима је реч насушна, а казивање не тек пука комуникација. Скромност њеног духа, проткана вискоком професионалном свешћу, права је реткост у нашим техничким временима. Њена наставница Татјана Поповић, која је пре две године и открила Тамарин таленат, истиче да је мисија наставника да пронађе у сваком детету ону јединствену искру, која ће дете да уздигне у његовом усавршавању.
„И изнова сам себи доказала, што ме посебно радује, да врхунски таленат немају само разборита деца, деца пуна самопоуздања, већ и мање упадљиваа на први поглед, деца која једноставно не желе да се истичу. Али, то не значи да им не прија када их њихов учитељ примети. Зато треба свако дете ослушкивати и дати му прилику да покаже да вреди“, рекла је Татјана.
Грађани Србије и сви расејани наши сународници могли су се уверити у Тамарин таленат нa централној Светосавској аккадемији Републике Србије која се, у Народном позоришту у Београду, ове године одржала. Тамара је узела реч, пустивши своју реч у готово побожну тишину велелепне дворане српског театра. И говорила не било коју реч, већ реч владике Николаја Велимировића, артикулисану питањем: „Чији си ти, мали народе српски?“ Говорила је она, без патетике али самоуверено, свесна истинитости речи које су је носиле, и све то у достојанственом ставу достојном дивљења. Естетика њеног казивања носила је дух смерности, оне женске, дух лепоте али и истинитог пророчког буђења успаваних савести. Није ли ова ученица из Штутгарта пример за угледање? Није ли њен таленат искључиво у служби једне племените вештине казивања – заната старог, филозофског, уздигнутог у антици на највиши пијадестал? Да, све ово стекло се у њеној личности, без тензије, без конфликта.
Препознат таленат Тамаре Брус доносиће – у то нема никакве сумње – велике стваралачке плодове. На нама је да речју похвалимо и предочимо значај њеног прегнућа, што овим кратким записом и чинимо, посвећујући га дивној Тамари, младом прегаоцу српске културе у дијаспори.
