Veštačka inteligencija u obrazovanju: Priprema za čas

Planiranje sopstvenog rada je obavezna aktivnost nastavnika kojom pokazuje profesionalizam i posvećenost poslu.

Planiranje rada nastavnika podrazumeva:

• godišnji, globalni plan– plan kojim nastavnik planira sopstveni rad za školsku godinu na osnovu školskog programa i programa nastave i učenja;
• mesečni, operativni, plan– plan kojim nastavnik planira rad na mesečnom nivou ili nivou teme, a na osnovu globalnog plana i školskog programa;
• pripreme za čas – plan kojim nastavnik planira realizaciju časa.

Obaveza pripreme nastavnika definisana je u:

• Pravilniku o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi
• Pravilniku o pedagoškoj normi svih oblika obrazovno – vaspitnog rada nastavnika i stručnih saradnika u srednjoj školi

U Pravilniku o standardima kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja velika pažnja posvećena je i pripremanju nastavnika za realizaciju obrazovno-vaspitnog procesa. Ovaj dokument, koji predstavlja osnovu za vrednovanje i usmeravanje rada nastavnika u Republici Srbiji, precizno definiše znanja, veštine i stavove koje je potrebno razvijati radi uspešnog planiranja, organizovanja i izvođenja nastave. Pripremanje nastavnika, u okviru ovih standarda, obuhvata niz aktivnosti koje su usmerene na prilagođavanje nastavnog procesa različitim potrebama i mogućnostima učenika, dosledno poštovanje nastavnih planova i programa, kao i inovativno korišćenje savremenih metoda, tehnika i obrazovnih tehnologija. Takođe, standardi nalažu da nastavnik kontinuirano prati i vrednuje ostvarenost ciljeva i standarda učenja, te unapređuje sopstvenu praksu u skladu sa aktuelnim obrazovnim tendencijama.

U tekstu ispod izdvojene su i detaljnije obrazložene ključne kompetencije i aktivnosti koje čine osnovu kvalitetne pripreme nastavnika za sve faze obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa odredbama navedenog pravilnika.

KOMPETENCIJE ZA NASTAVNU OBLAST, PREDMET I METODIKU NASTAVE
Planiranje
– Program rada priprema tako da uvažava: standardne postignuća, nastavni plan i program
i individualne razlike učenika, vodeći računa o sadržajnoj i vremenskoj usklađenosti;
– Planira i programira rad, vodeći računa da sadržaj učini dostupnim učenicima
(prijemčiv, razumljiv, interesantan);
– Planira primenu različitih metoda, tehnika i oblika rada i dostupnih nastavnih
sredstava radi efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa;
– Planira i programira sadržaje nastave vodeći računa o korelaciji, kako horizontalnoj,
tako i vertikalnoj;
– Planira informisanje o novim trendovima i primenu odgovarajućih i dostupnih
tehnologija u obrazovanju;
– Planira proveru ostvarenosti propisanih obrazovnih standarda i ciljeva učenja
nastavnog predmeta.

KOMPETENCIJE ZA POUČAVANjE I UČENjE
Planiranje
– Planira aktivnosti polazeći od znanja i iskustava kojima učenici raspolažu,
individualnih karakteristika i potreba učenika, postavljenih ciljeva, ishoda, sadržaja i
karakteristika konteksta u kojem radi;
– Planira aktivnosti kojima se razvijaju naučni pojmovi kod učenika;
– Planira podsticanje kritičkog, analitičkog i divergentnog mišljenja;
– Planira različite načine praćenja i vrednovanja rada i napredovanja učenika.

KOMPETENCIJE ZA PODRŠKU RAZVOJU LIČNOSTI UČENIKA
Planiranje
– Planira različite aktivnosti kojima angažuje sve učenike, uvažavajući njihove
individualne razlike u socijalnom i emocionalnom razvoju;
– Planira i usklađuje svoj rad sa psihofizičkim i razvojnim karakteristikama učenika,
prihvatajući učenika kao ličnost u razvoju;
– Planira načine i postupke podsticanja samopouzdanja i samopoštovanja kod učenika:
– Planira interakciju svih učesnika u obrazovno-vaspitnom radu, zasnovanu na poštovanju
različitosti i uvažavanju potreba;
– Planira različite aktivnosti kojima podstiče kreativnost i inicijativu učenika.

KOMPETENCIJE ZA KOMUNIKACIJU I SARADNjU
Planiranje
– Planira sistematsku saradnju sa roditeljima/starateljima i drugim partnerima u
obrazovno-vaspitnom radu na osnovu analize mreže mogućih partnera i dostupne resurse;
– Planira različite oblike motivisanja za saradnju;
– Osmišljava situacije i aktivnosti u kojima se pruža mogućnost za primenu
komunikacijskih veština.

U Pravilniku o standardima kvaliteta rada ustanove, jedna od ključnih oblasti kvaliteta odnosi se na programiranje, planiranje i izveštavanje. Ova oblast obuhvata standarde koji ističu značaj svestranog i usmerenog planiranja obrazovno-vaspitnog rada u školi, sa ciljem ostvarivanja obrazovnih ciljeva, standarda postignuća i razvoja kompetencija kod učenika:

II. STANDARDI KVALITETA RADA ŠKOLE
OBLAST KVALITETA 1: PROGRAMIRANjE, PLANIRANjE I IZVEŠTAVANjE

• 1.3. Planiranje obrazovno-vaspitnog rada usmereno je na razvoj i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja, standarda postignuća/ishoda u nastavnim predmetima i opštih međupredmetih i predmetnih kompetencija.
  • 1.3.1. Nastavnici koriste međupredmetne i predmetne kompetencije i standarde za globalno planiranje nastave i ishode postignuća za operativno planiranje nastave.
  • 1.3.2. U operativnim planovima nastavnika i u njihovim dnevnim pripremama vidljive su metode i tehnike kojima je planirano aktivno učešće učenika na času.
  • 1.3.3. Planiranje dopunske nastave i dodatnog rada je funkcionalno i zasnovano je na praćenju postignuća učenika.
  • 1.3.4. U planiranju slobodnih aktivnosti uvažavaju se rezultati ispitivanja interesovanja učenika.
  • 1.3.5. Planiranje vaspitnog rada sa učenicima zasnovano je na analitičko-istraživačkim podacima, specifičnim potrebama učenika i uslovima neposrednog okruženja.
  • 1.3.6. Pripreme za nastavni rad sadrže samovrednovanje rada nastavnika i/ili napomene o realizaciji planiranih aktivnosti.

U Pravilnicima o planu i programu nastave i učenja, u uputstvima za didaktičko – metodičko ostvarivanje programa, daju se preporuke za planiranje nastave i učenja (struktura teksta koji sledi nije ista u svim planovima i programima za različite predmete, tj. date su smernice samo iz nekih od programa nastave i učenja. Konkretne smernice za vaš predmet potražite u planu i programu nastave i učenja vašeg predmeta.):

*****

I. Preporuke za planiranje nastave i učenja

Polazeći od datih ishoda učenja i ključnih pojmova sadržaja, od nastavnika se očekuje da dati program kontekstualizuje, odnosno da isplanira nastavu i učenje prema potrebama odeljenja imajući u vidu karakteristike učenika, nastavne materijale koje će koristiti, tehničke uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolaže, kao i druge resurse škole i lokalne sredine.

Prilikom planiranja nastave i učenja potrebno je rukovoditi se:

• individualnim razlikama među učenicima u pogledu načina učenja, tempa učenja i brzine napredovanja;
• integrisanim pristupom u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost unutar istog predmeta i različitih nastavnih predmeta;
• participativnim i kooperativnim aktivnostima koje omogućavaju saradnju; – aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja;
• uvažavanjem svakodnevnog iskustva i znanja koje je učenik izgradio van škole, povezivanjem aktivnosti i sadržaja učenja sa životnim iskustvima učenika i podsticanjem primene naučenog i svakodnevnom životu;
• negovanjem radoznalosti, održavanjem i podsticanjem interesovanja za učenje i kontinuirano saznavanje;
• redovnim i osmišljenim prikupljanjem relevantnih podataka o napredovanju učenika, ostvarivanju ishoda učenja i postignutom stepenu razvoja kompetencija učenika.

Kako su ishodi definisani za kraj nastavne godine, nastavnik treba da ih operacionalizuje prvo u operativnim planovima, a potom i na nivou konkretne nastavne jedinice. Od njega se očekuje da za svaku nastavnu jedinicu, u fazi planiranja i pisanja pripreme za čas, definiše ishode za čas koji vode ka ostvarivanju ishoda propisanih programom.

Pri planiranju treba, takođe, imati u vidu da se ishodi razlikuju. Neki se lakše i brže mogu ostvariti, ali je za većinu ishoda potrebno više vremena i više različitih aktivnosti.

Posebnu pažnju tokom neposredne pripreme za nastavu treba posvetiti planiranju i izboru metoda i tehnika, kao i oblika rada. Njihov izbor je u vezi sa ishodima učenja i kompetencijama koje se žele razviti, a odgovara prirodi predmeta, konkretnim sadržajima i karakteristikama učenika. U tom smislu na nastavniku je da osmišljava raznovrsne aktivnosti, kako svoje, tako i aktivnosti učenika. Očekuje se da učenici u dobro osmišljenim i raznovrsnim aktivnostima nastave razvijaju svoje kompetencije celoživotnog učenja kroz samostalno pronalaženje informacija, kritičko razmatranje, obradu podataka na različite načine, prezentaciju, argumentovanu diskusiju, pokazivanje inicijative i spremnosti na akciju.

Od nastavnika se očekuje da kontinuirano prati i vrednuje svoj rad i po potrebi izvrši korekcije u svom daljem planiranju. Treba imati u vidu da se neke planirane aktivnosti u praksi mogu pokazati kao neodgovarajuće zato što su, na primer, ispod ili iznad mogućnosti učenika, ne obezbeđuju ostvarivanje ishoda učenja, ne doprinose razvoju kompetencija, ne odgovaraju sadržaju itd. Ključno pitanje u izboru metoda, tehnika, oblika rada, aktivnosti učenika i nastavnika jeste da li je nešto relevantno, čemu to služi, koje kognitivne procese kod učenika podstiče (sa fokusom na podsticanje kognitivnih procesa mišljenja, učenja, pamćenja), kojim ishodima i kompetencijama vodi.

*****

UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANjE PROGRAMA

I. PLANIRANjE NASTAVE I UČENjA

Većina predmetnih ishoda postiže se kroz neposrednu istraživačku aktivnost učenika, a uz podsticaj i podršku nastavnika. Najefikasnije metode nastave i učenja jesu one koje učenika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu razvijanja znanja i veština. Pri ostvarivanju cilja predmeta i dostizanju ishoda mora se imati u vidu da su sadržaji, metode nastave i učenja i aktivnosti učenika neodvojivi u nastavnom procesu. Da bi svi učenici dostigli predviđene ishode i da bi se ostvario cilj nastave istorije, potrebno je da nastavnik upozna specifičnosti načina učenja svojih učenika i da prema njima planira i prilagođava aktivnosti. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući cilj predmeta i definisane ishode. Redosled ishoda ne iskazuje njihovu važnost jer su svi od značaja za postizanje cilja predmeta. Između ishoda postoji povezanost i ostvarivanje jednog ishoda doprinosi ostvarivanju drugih ishoda.

Program orijentisan na proces i ishode učenja nastavniku daje veću slobodu u kreiranju i osmišljavanju nastave i učenja. Uloga nastavnika je da kontekstualizuje dati program potrebama konkretnog odeljenja imajući u vidu: sastav odeljenja i karakteristike učenika; udžbenike i druge nastavne materijale koje će koristiti; tehničke uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolaže; resurse, mogućnosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj se škola nalazi.

Polazeći od datih ishoda i sadržaja, nastavnik najpre kreira svoj godišnji plan rada iz koga će kasnije razvijati svoje operativne planove. Od njega se očekuje i da, u fazi planiranja i pisanja pripreme za čas, definiše ishode za svaku nastavnu jedinicu. Pri planiranju treba imati u vidu da se ishodi razlikuju, da se neki lakše i brže mogu ostvariti, ali je za većinu ishoda potrebno više vremena i više različitih aktivnosti. Nastavnik za svaki čas planira i priprema sredstva i načine provere ostvarenosti projektovanih ishoda. U planiranju i pripremanju nastave i učenja, nastavnik planira ne samo svoje, već i aktivnosti učenika na času. Pored udžbenika, kao jednog od izvora znanja, na nastavniku je da učenicima omogući uvid i iskustvo korišćenja i drugih izvora saznavanja.

Dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja. U zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za objašnjenjem. Odgovarajuća pitanja mogu da posluže i kao podsticaj za elementarna istorijska istraživanja, prilagođena uzrastu i mogućnostima učenika, što doprinosi dostizanju propisanih standarda postignuća.

Nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome „kako je uistinu bilo”, već i zašto se nešto desilo i kakve su posledice iz toga proistekle. Treba iskoristiti i uticaj nastave i učenja istorije na negovanje jezičke i govorne kulture (veštine besedništva i debate), kao i na razvijanje kulture sećanja i svesti o društvenoj odgovornosti i ljudskim pravima.

*****

I. PLANIRANjE NASTAVE I UČENjA

Potrebno je da nastavnik za svaku nastavnu jedinicu, u fazi planiranja i pisanja pripreme za čas, u odnosu na odabrani ishod, definiše ishode specifične za datu nastavnu jedinicu. Preporuka je da nastavnik planira i priprema nastavu samostalno i u saradnji sa kolegama zbog uspostavljanja korelacija sa predmetima. U fazi planiranja nastave i učenja treba imati u vidu da je udžbenik nastavno sredstvo i da on ne određuje sadržaje predmeta.