odeljenje Biblioteke grada Beograda povodom Međunarodnog dana knjige za decu i stogodišnjice rođenja Dušana Radovića, učenica petog razreda Milica Petrović, koja pohađa dopunsku nastavu na srpskom jeziku kod nastavnice Milice Marković u Menedorfu kod grada Ciriha, osvojila je drugo mesto u kategoriji učenika iz dijaspore od petog do osmog razreda.
Na predlog Biljane Bukinac, koordinatorke Dopunske nastave na srpskom jeziku, a uz prethodno odobrenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, učenici koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu imali su priliku da učestvuju na tradicionalnom konkursu, koji svake godine, pedeset pet godina zaredom, raspisuje Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda povodom Međunarodnog dana knjige za decu koji se obeležava drugog aprila, na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena. S obzirom na to da se ove godine proslavlja i stogodišnjica rođenja Dušana Radovića, tema ovogodišnjeg konkursa bila je „Da li mi verujete?“. Likovne i literarne radove ocenjivao je stručni žiri u satavu bibliotekara Dečjeg odeljenja, pisca za decu Stefana Mitića Tićmija i ilustratora Koste Milovanovića. Nagrađeni su likovni i literarni radovi u kategoriji učenika iz Srbije i učenika iz dijaspore, na dva uzrasna nivoa: od prvog do četvrtog razreda i od petog do osmog.
Nagrađena učenica iz Švajcarske Milica Petrović, ponosna je na svoje dosadašnje rezultate. Ona je na nedavno raspisanom konkursu „Najlepša bajka“, Kulturnog centra „Čukarica“, održanog povodom Svetskog dana čitanja bajki, pohvaljena za svoju bajku „Topla suza“, zajedno sa učenicom Lenom Barbulović iz Bazela nastavnice Danijele Glišić, koja je pohvaljena za bajku „Sova sa slike“.
„ Volim da pišem priče, pišem ih i na srpskom i na nemačkom. Jedino što na nemačkom pišem samo realne priče, dok kad pišem na srpskom, mogu da maštam koliko hoću“, otkrila nam je Milica.
U nastavku teksta možete pročitati njen nagrađeni literarni rad koji će objaviti dnevni list „Politika“ na stranici Politika za decu.
Da li mi verujete
Zamislite, deco, jednu kuću i na kući jednu planinu.
I jedan krokodil uđe u kuću.
I okupa se u prizemlju, u jednom buretu.
Da li mi verujete?
Zatim ode na prvi sprat i pojede jednog pečenog medveda na tanjiru.
Popne se na drugi sprat i popije punu kadu vode.
Na trećem spratu, zamislite, nađe jedan ogroman krevet i prespava ceo dan.
Da li mi verujete?
Probudi se sledećeg dana,
popne se na četvrti sprat i nađe tamo,
zamislite, pantalone, košulju, cipele, kravatu i frak.
Tako odeven, kroz dimnjak ode dalje na brdo.
Popne se čak na vrh brda i vide da je brdo od šlaga i čokolade.
Da li mi verujete?
Onda je, zamislite, pojeo celo brdo
i sa ogromnim stomakom legao na mesto pojedenog brda.
Tad kući pripadne muka od onolikog krokodila,
i ona brzo skoči na njega, pa osta tamo do dan danas.
A ono se brdo sad zove Krokodilski stomak.
Da li mi verujete?
