Да ли ми верујете?

41

Најчаробнија ствар на овом свету је управо живот. Сва чаролија саткана је у самом живљењу. Ми, људи, смо врло моћна и креативна бића која своју будућност одређују у сопственим мислима, а имамо и ту моћ да своје мисли преточимо у говор или да их напишемо на папир. Тако постајемо најбољи ствараоци многих ствари.

Поводом 2. априла,  светског Дана књиге за децу, Дечја библиотека „Змај“ из Београда расписала је конкурс на тему: „Да ли ми верујете?“ Ученици су имали задатак да напишу песму, причу или да нацртају цртеж инспирисан стиховима Душка Радовића „Да ли ми верујете“. Свако је могао да измашта неку нестварно занимљиву причу и да је преточи у литерарни састав.

И на овом конкурсу, као и многим другим претходним, учешће су  узели ученици допунске наставе на српском језику у покрајинама Баварска и Баден-Виртемберг, која је у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Похвале и награде, свакако, нису изостале.

Ученица 8.разреда допунске  школе на српском језику из Инголшата, Стела Сабо, узела је учешће на конкурсу. Рад јој је ушао у најужи избор и добила је похвалу.

Стела је написала  веома маштовит и занимљив литерарни састав где је употребила чаролију своје маште. На једној старој железничкој станици дешавале су се разне необичне ствари, једној зеленоокој девојчици. Да ли је девојчица из приче сама ауторка, Стела? Остаје и нама, читаоцима, да измаштамо.

Наставница Александра Цветковић је врло поносна на своју ученицу, с обзиром да ово није први конкурс на коме је Стела учествовала.

„Једна велика похвала за труд, за краснопис, за педантност, за тачност и настави да корачаш само крупним корацима напред, Стела!“, ове речи упутила је наставница својој ученици.

И ученица 3. разреда Сташа Матијашевић из Винендена је својом песмом на тему „Да ли ми верујете“ привукла жири и тако заслужила од њих посебну похвалу.

„Сташа је врло креативна девојчица. Њена песма, коју је написала, на најбољи начин то и показује“, сматра њена наставница Валентина Дамјановић.

Ученица Хана Ерцег, која похађа наставу у Бад Канштату је добила трећу награду. На часу српског језика је обрађена песма „Да ли ми верујете“, која је била подстицај ученицима за стварање песама.

На питање како је дошла на идеју да напише песму, ученица Хана је одговорила: „Идеја је сама дошла, чим ми је учитељица рекла да напишем песму или причу. Искрено, да бих написала песму морам имати доста стрпљења, док писање прича ми је лакше. Писање ове песме ми није било тешко.“

„Ученица Хана Ерцег показује велико интересовање за читање, што јој је сигурно помогло да лепо пише и ствара. Редовно похађа наставу на матерњем језику, одлично говори српски језик, што је за похвалу“, рекла је њена учитељица Славица Симић.

И на овом ликовно-литераном конкурсу учествовали су ученици наставнице Наташе Миленковић. Машту и емоције преточили су у ликовне радове, стихове и писану реч. Цртежи, песме и приче  ученика су путовали од Немачке до Београда, престонице Србије. Послато је 9 ликовних и 9 литерарних радова.  Бујна машта ученика из Улма награђена је другим местом за литерарни рад.

Јан Карић из Баден-Виртемберга је освојио другу награду.  Јан  је ученик 3. разреда, а допунску наставу на српском језику похађа у Улму. Група у Улму је отворена у децембру 2021. године у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Јан редовно долази на наставу, активно учествује у раду и нестрпљиво очекује наредни час, нове активности и дружење.

„Трудићу се да и даље мотивишем своје ученике да своје мисли и осећања изразе на њима својствен начин, кроз писану реч или ликовни израз. Врло сам задовољна досадашњим напретком својих ученика. Срећна сам када угледам осмехе на њиховим  лицима и радост за време наставе. Радује ме то што воле да долазе на часове и што радо учествују у ваннаставним активностима. Ученици су увек спремни за нове задатке и изазове, а напредак на тај начин не може изостати. Из дана у дан су све бољи, а њихов матерњи језик богатији. Посебно сам почаствована тиме што се истакао  рад ученика из дијаспоре у мору радова деце из Србије, јер је то потврда да смо сви заједно на правом путу“, истакла је наставница Наташа Миленковић.

„Када сам добила поруку од учитељице да је Јан освојио друго место била сам јако изненађена, а онда су  ме је обузели понос и срећа. Јан је као двогодишњак дошао у Немачку, али је још пре поласка у први разред читао и писао ћирилицу. Он веома воли да пише, али никада није волео да показује своје радове. У тренутку када сам прочитала да је освојио другу награду на литерарном конкурсу, била сам најпоноснија мама на свету. Вероватно то има још већу тежину и вредност јер живимо у страној земљи. Потом сам рекла њему да је награђен, а он је био очаран. Наравно, Јан као Јан, сматрао је да се није вероватно довољно потрудио када је освојио „само“ другу награду. Поносни бака и дека су на свечаној додели у Београду преузели Јанову награду. Чак су и пред свима присутнима прочитали његов рад. Једно дивно искуство за све нас, за нашу породицу и верујем велика мотивација  за Јана да настави да пише, да богати свој матерњи језик и да исказује своја најдубља осећања на језику који му по рођењу припада“, истакла је Јанова мама Марина Карић.

Поред награђених и похваљених ученика на конкурсу, координаторка Татјана Поповић похваљује и све ученике који су на дату тему своје мисли и слике преточили у стих, причу или цртеж.

„Дивно је када имамо толики број ученика који узимају учешће на различитим литерарним и ликовним конкурсима. Награда сваког ученика говори о раду наше школе и наставника и уједно представља не само  успех ученика који су освојили награду, већ и успех свих ђака, који ћирилицу пишу срцем и сликају бојама љубави према отаџбини“, поносно је закључила Татјана Поповић.

Аутори текста:
Наташа Миленковић, Александра Цветковић, Славица Симић и Татјана Поповић