Дан примирја без обзира на отежане околности изазване пандемијом обележен је у Српској допунској школи у покрајни Баден-Виртемберг на својствен начин, као и увек. Томе је допринело залагање тима наставника и ученика у покрајни.
Традиционално као и сваке године у недељи која претходи годишњици Дана примирја, наставница Татјана Поповић (који је уједно и координатор) је овогодишње предавање на ту тему посветила најмлађем ратнику Првог светског рата – осмогодишњем дечаку Момчилу Гаврићу. У жељи да ђаци осете дух ратног вихора, наставница је својим ученицима испричала причу о животу и борбеном искуству једног дечака, који је преко ноћи израстао од дечака у ратника.Момчило Гаврић, родом из Трбушнице код Лознице, био је осмо дете у оца Алимпија и мајке Јелене. Када су му 1914. године аустро- угарски војници запалили кућу и побили читаву породицу, придружио се Шестом артиљеријском пуку дринске дивизије којом је командовао Стеван Туцовић. Иако је у пробоју Солунског фронта рањен, преживео је Први светски рат и своју дубоку старост дочекао у Београду, где је и преминуо априла 1993. године. У оквиру часа деци је приказан документарни филм у којем Момчило Гаврић гостујући у једној школи прича о свом животу, болу и патњи коју је проживео током рата, у улози дечака, ратника, топџије,каплара, једном речју – хероја.
Прича самог борца инспирисала је ученике на многобројна питања и подпитања, која су била проткана емоцијама и емпатијом према свом вршњаку. У част свим херојима Првог светског рата и у знак сећања на Момчила Гаврића ученици су добили задатак да ликовним стваралаштвом прикажу лик Момчила Гаврића кроз деценије његовог живота. Сви ученички радови биће саставни део албума о борцу, а не уплашеном немоћном дечаку.
Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница, али и у српским допунским школама у дијаспори. И ученици учитељице Славице Ступар у СР Немачкој су обележили овај празник. Када је реч о сећању на претке, борце и жртве Првог светског рата, ђаци су веома заинтересовани и радознали. На тај начин граде и негују однос према националној свести, култури и историји. Главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде. У амблему се појављује и трака Албанске споменице, која се налази изнад цвета.Ђаци су и ове године направили мноштво Наталијиних рамонди – цвета који у Србији представља симбол Дана примирја. Од тих симбола су израдили плакате, одајући почаст прецима, не дозвољавајући да оду у заборав. За то време су слушали традиционалне песме из Првог светског рата:„Тамо далеко“ (чије речи пева српски војник на Крфу, након повлачења преко Албаније) и „Креће се лађа француска“ (која је прво отпевана у луци Салоника).
Ове године наствница Славица Симић, као и предходних,обележила је Дан примирја са ученицима:„Поновили смо предходно стечена знања везана за Први светски рат.
Поменули велике битке наше војске, као и успехе и јунаштво које никада не треба да заборавимо.Подстакли смо ученике да и сами истражују о успесима српских војвода, који су се истакли у Првом светском рату.Док су старији ученици радили паное и учествовали у приказивању презентације, млађи су бојили Наталијину рамонду и учили стихове једне од најлепших српских песама,“Тамо далеко“.“
Обележавање Дана примирја 11. новембра је прошло обележавањем и едукацијом ученика од стране наставнице мр Ксенија Гаћиновић у Мнхајму, Хајделбергу и Хајлброну. Деца су изразила велику заинтересованост поводом историских дешавања на нашим просторима у време Великог рата. На занимљив начин презентацијом која је припремљена за тај час, као и квизом и радом на изради мапе најбитнијих догаћаја и личности, смо ученицима Српске допунске школе у овим градовима оживели то време и велико страдање нашег народа. Прича која је до тада могла да се гледа само у неким филмовима преточена у праву историску стварност њихових предака им је још била ближа и јаснија. Страдање и велика жртва српског народа је постала битна као схватање и прихватање свега онога што нас је дочекало после тог времена.Деца су учествовала и допуњавала своје знање од претходних година, док су се нека сусретала први пут са појмом рата. Мапа и квиз су побудили такмичарски дух код неких, тако да су желела да такмичење наставимо и на следећим часовима.
Учитељица Јована Кнећевић је рекла: „Ученици старијег узраста су путем асоцијација долазили до закључака у вези са I светским ратом и Даном примирја. На тај начин су ученици млађег узраста упознати са историјским чињеницама везаним за I светски рат. Сваки ученик је, у знак сећања на жртве, направио Наталијину рамонду.
Након анализе и слушања песме „Тамо далеко“, ученици су урадили и њену илустрацију.“
Дан примирја у Првом светском рату, као и сваке године до сада, обележили смо на достојан начин. У знак сећања на све жртве Великог рата и ове године деца су имала прилику да чују причу о историјским догађајима, да погледају презентацију о свим значајним историјским личностима као и да одгледају интересантан филм о нашој највећој хероини Милунки Савић. Инспирисани свим што су чули и видели, ученици су самостално цртали приказ/постер овог рата, шта је на њих оставило најјачи утисак, догађај или личности.
Ученици Биљане Анћелковић су после погледане презентације обновили знања о Првом светском рату.Млађи узраст је бојио и цртао Наталијину рамонду, старији су читали текстове о Момчилу Гаврићу и Милунки Савић, најстарији су добили и листић где су одговарали на питања.
Током протекле недеље у српским допунским школама које води наставница Наташа Миленковић у Ројтлингену, Кирхајму, Ајслингену, Калву и Зинделфингену на пригодан начин је обележен завршетак Првог светског рата – Дан примирја. Ученици су на часовима детаљно обрадили Први светски рат, проширили знања о важним биткама за време Великог рата, детаљно обрадили Церску битку на челу са Степом Степановић, као и Колубарску битку чији је вођа био војвода Живојин Мишић. Сазнали су чињенице о Албанској голготи, краљу Карађорђевићу, посебно су били очарани малим Момчилом Гаврићем, као и Милунком Савић, храбром женом и јунакињом. Слушали су песму „Тамо далеко“ која их је посебно ганула, као и песма „Креће се лађа француска“. Сазнали су и зашто се 11. новембра носи симбол Наталијина рамонда и зашто је цвет рамонда важан и коју моћ поседује.
Ученици су на часу показали и своју креативност. Имали су задатак на нацртају Наталијину рамонду. Ради утврђивања стечених знања на часу је одиграна игра асоцијација која је ученицима била изузетно занимљива. Ученици су путем ове игре обновили и утврдили наставни садржај који су обрадили током часа. На самом крају часа правили смо заједнички пано. Ученици су и на тај начин изразили своју креативност и самосталност, али и сарадњу. С обзиром да тренутна ситуација не дозвољава групни рад, ученици су радили у пару, тачније са братом или сестром. Добили су задатак да на једном папиру напишу или залепе детаљ из Првог светског рата који је оставио посебан утисак на њих. Радови су били интересанатни, а нашли су своје место на заједничком паноу. Ученици су на један креативан и веома занимљив начин утврдили стечена и усвојили нова знања о Првом светском рату и Дану примирја.
