Да је српска дијаспора кадра да изнедри појединце који у најразличитијим областима властитих делатности својој матици подарују дела својих талената, то није непознато у културној историји Срба. Основ, међутим, свих животних прегнућа духа налази се у младима. У онима који тек закорачују на животну позорницу. Једна од оних, која својим талентом служи просвети властитог народа је Јана Анастасов, ученица осмог разреда допунске школе на српском језику уМинхену, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије.
У животу наставника тако некако бива: Наставник упозна много ученика, многе људе, и добре и лоше.
„А када наиђе дете које освоји срце наставника својим талентом, будеш захвалан што ти је судбина доделила таквог ученика или ученицу“, открила нам је Татјана Хот, наставница допунске наставе на српском језику у Минхену. И није штедела речи, већ поче причу о једној Јани и то не било којој, већ о Јани Анастасов.
Шта значи име Јана? Женско име Јана пореклом је из грчког/латинског језика и има значење „Она која је светлост“; „Она која у себи носи сјај“; „Она која је весела и безбрижна“; „Радост“ „Животност“; „Бљесак“; „Сунце“.
Јана заиста оправдава значење свога имена. Јана је бљесак светлости, који разгали срце сваког ко има привилегију да је упозна. Девојчица са очима попут ланета, крхка и нежна, осваја сваког који је упозна. Скромност њеног духа, проткана високом професионалном свешћу, права је реткост у нашим техничким временима. Њена наставница Татјана Хот, која је и открила Јанин таленат, истиче да је мисија наставника да пронађе у сваком детету ону јединствену искру, која ће дете да уздигне у његовом усавршавању. У области сликања може се поредити само са најизврснијима. Њене руке и прсти, попут пера, лете по папиру, притом остављајући за собом траг који све нас оставља без даха.
Јана је једном приликом на часу нацртала лава, краља животиња, цара џунгле или једноставно једну од најлепших животиња на свету. Лав је одувек представљао симбол снаге, поноса и храбрости. Баш као што је и Јана. Сасвим разумљиво, ако се присетимо да је овај предатор обдарен невероватном брзином, снажним ногама и још снажнијом вилицом, те прелепом гривом која употпуњује његов савршен изглед. Јана је на свом цртежу нацртала управо једног таквог прелепог лава који стоји сам на стени, док је иза њега залазак сунца. Бљесак и сјај из њеног имена она је преточила у своје уметничко дело.
„Ја бих лично моју Јану упоредила са једном лавицом. Она је заиста тај симбол духовне будности. Она је симбол снаге и благостања. Јана је заштитница свог дома! Јана свог лава изједначава са нашом инстинктивном природом и често нам сигнализира да је дошло право време да скупимо храброст и одреагујемо сходно ситуацији у којој се налазимо. Њен цртеж приказује младу жену која својом нежношћу и унутрашњом снагом отвара велике чељусти лава. Звучи незамисливо, али понекад је одважност много битнија од физичке снаге.
Драга Јано, настави да негујеш свој таленат који је на врло завидном нивоу. Ја као твоја наставница настојаћу да ти дам подршку како би твоја унутрашња светлост сијала још више“, закључила је наставница Татјана.
Аутор текста: Татјана Хот, наставница допунске школе на српском језику у Минхену
