Из Штутгарта с љубављу

96

На позив Стевана Ковачевића, идејног творца Образовног круга, директора и оснивача Кроса РТС-а, по први пут ученици допунске наставе на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг  узели су учешће у пројекту „Образовни круг“, подржаног  од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Канцеларије за дијаспору  и Срба у региону Владе Републике Србије, Француског института у Београду и Математичког института САНУ. Аутор пројекта је др Гордана Степић, а коаутор пројекта Блаженка Тривунчић.

У циљу унапређења наставе и успостављања сарадње са редовним школама у Србији, дана 20. новембра 2020.  реализовано је виртуелно дружење наших ученика из наставне групе Нојгеројт у Штутгарту и ОШ „Братство“ из Новог Пазара, допунске школе из Италије и ОШ „Љубица Радосављевић Нада“ из Зајечара  који уче српски, немачки, француски и италијански језик.

У отежаним условима изазване пандемијом вируса корона, када се допунска настава у већини школа широм Европе одвија онлајн, имали смо срећу да сусрет реализујемо са часа непосредне наставе уз поштовање свих мера заштите и превенције које прописује Министарство културе, омладине и спорта Баден-Виртемберга.

У договореном термину ученици су са великим нестрпљењем и радозналашћу очекивали укључење својих другара, а посебно свих јавних личности које су претходно најављене и  којима су се ученици посебно радовали. Укључење је почело обраћањем Стeвана Ковачевића који је још једном истакaо важност наставка „Образовног круга“  у отежаним околностима и сврсисходност самог дружења.

На часу у Штутгарту су тога дана у ђачким клупама седели Алекса, Симон, Александар, Тара, Хелена, Сара и Ана. У знак добродошлице за наше прво појављивање у „Образовном кругу“ овог пута отворили су управо ученици из Штутгарта  и кренула су питања за госте из света уметности, науке и спорта који су били са друге стране екрана, а неки од њих и са друге стране света.

Прво је мали Александар нашем истакнутом редитељу Стефану Арсенијевићу поставио питање  да ли би он  направио филм о својој учитељици и како би тај филм изгледао. Ово неочекивано и оригинално питање пробудило је код редитеља сећање на детињство и изнедрио одговор да се он сећа увек радо сећа своје учитељице као строге, али праведне и да би волео да он њој направи филм.

Низала су се питања и за друге госте, па је тако Симон питао Давора Штефанека, српског рвача и репрезентативца у рвању грчко-римским стилом,  да ли се тукао у школи кад је био мали. То питање измамило је осмех Штефанеку и вратило сећање на његове школске дане.

Запажени наступ у дружењу имала је и наша ученица Ана. Она је  као увод у питање „Којом бојом бисте обојили Дан примирја?“, нашој познатој сликарки Слободанки Ракић Шефер,  одсвирала на виолини мелодију песме „Тамо далеко“. Још мало смо остали у свету музике, па је Јулиа питала проф. др Зорана Огњановића са Математичког института САНУ „ Да ли је истина да су најбољи математичари и музичари?“ који се захвалио на занимљивом питању и  рекао да у томе има истине.

Питањима и причи са вршњацима и јавним личностима није било краја, те је дружење које је било предвиђено да траје 30 минута трајало 50 минута.

Деца из свих школа су пажљиво слушала своје вршњаке из различитих земаља и јавне личности и уживала у двосмерној комуникацији.

Овакав вид дружења представља облик савремене наставе и у времену убрзаног технолошког развоја  омогућава ученицима иновативност и коришћење савремене технологије у процесу стицања  и повезивања знања.

О важности пројекта већ је много речено, о лепоти дружења такође. Оно што је најлепше су будућа  познанства ученика кроз учење у пројекту „Образовни круг“ и осмеси деце која су украс овога света.

Изјаве ученика


Какав је  твој  осећај након учешћа у Образовном кругу?

Хелена: Било ми је веома лепо. Била сам узбуђена, али све је на крају испало како треба. Памтићу овај сусрет по самом осећању које ми је остало у срцу.


Шта за тебе значи сусрет у ком си учествовала?

Сара: Било је лепо видети и чути нове људе за мене.


На протеклом дружењу са нашим угледним личностима из области уметности, спорта и науке, да ли си имала трему?

Јулиа: Јесам, имала сам велику трему, али на крају није било тешко као што сам мислила да ће да буде.


По чему ћеш памтити овај сусрет?

Јулиа: Заувек ћу да га памтим, јер тако нешто дете не може баш често да доживи у животу.


Да ли се надаш да ћеш некада те професоре негде и срести?

Јулиа: Надам се, и то можда на факултету, ако се одлучим да студирам у Србији.


Да ли ћеш их подсетити тада на сусрет?

Јулиа: Обавезно. Томе бих се веома радовала.


Твоје обраћање сликарки Слободанки Ракић Шефер започела си мелодијом „Тамо далеко“ коју си одсвирала на виолини. Да ли си имала трему?

Ана: Свирање је било узбудљиво, имала сам трему, пре свега због неуобичајене ситуације – уживо преноса.

Иако сам се осећала чудно да уживо причам са особом коју не познајем лично, била ми је велика част поставити питање познатој сликарки Слободанки Ракић Шефер.