Поводом организовања 11. међународног фестивала поезије младих песника под називом „Машта и снови”, Центар за културу „Сирмиумарт” из Сремске Митровице, расписао је песнички конкурс за ученике основних и средњих школа са циљем афирмације младих и талентованих песника. На овом конкурсу, који није тематски и који омогућава младим песницима апсолутну слободу уметничког израза, своје литерарне радове послали су и ученици допунске наставе на српском језику покрајине Баден-Виртемберг, која је у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Машту и емоције преточили су у писану реч и стихове, који су путовали од Немачке до Сремске Митровице. Колико су њихове песме маштовите, показали су изузетни резултати и награде. Радови свих похваљених ученика из Баден-Виртемберга биће објављени у Зборнику песама Фестивала.
У мноштву литерарних радова ученика из Србије, истакле су се песме ученика наставнице Наташе Миленковић, који су за своје радове похваљени. Похвалу су добили Валерија Станисављевић, ученица петог разреда из Кирхајма, Лазар Јевтић, Аналена Милер и Ања Ристић, ученици четвртог разреда, такође из Кирхајма. И у Ајслинген су заслужено стигле две похвале, Јовани Вујић и Сари Миленковић, ученицама осмог разреда. У Зинделфингену су такође похваљени Филип Живковић, Анастасиа Ивановић и Ангелина Ивановић, ученици петог разреда, као и Лена Стегић и Ксенија Јевтић, ученице осмог разреда, док је из Ројтлингена похваљен Саша Зеленика, ученик другог разреда. Његова мама, Далиборка Зеленика, тим поводом каже: „Као мајка сам веома поносна на сина. Радујем се заједно с њим. Саша је пресрећан и захвалан и с нестрпљењем очекује књигу у којој се налази његова песма“. И наставница је пуна речи похвала за своје ђаке, али и обећања:
„Трудићу се да и даље мотивишем своје ученике да своје мисли и осећања изражавају на њима својствен начин, кроз писану реч или ликовни израз. Врло сам задовољна досадашњим напретком својих ученика. Срећна сам када угледам осмехе на њиховим лицима током наставе. Радује ме то што воле да долазе на часове и учествују у бројним активностима. а нарочито ме радује то да и у времену одржавања онлајн наставе, велики број ученика и даље учествује и са нестрпљењем очекује сваки следећи час, виђење и дружење са вршњацима. Са таквим односом према школи, напредак не може изостати. Из дана у дан постижу све боље резултате, а речник њиховог матерњег језика је све богатији. Посебно ми је драго да су се у мору литерарних радова деце из Србије истакли управо радови ученика из дијаспоре. То је својеврсна потврда да смо све моје колегинице и ја на висини свог задатка,“ истакла је наставница Наташа Миленковић.
Међу похваљеним песмама је и песма Лане Никодијевић, ученице 2. разреда из Штутгарта. Она у својој песми „Возић“ описује воз који сваког дана пролази поред њене куће и хухуће. Још један успешан рад који је похваљен је песма малог песника, али великог љубитеља животиња, ученика 3. разреда из Штутгарта, Георгија Лава Поповића. Стихови његове песме говоре о једном „Брки“ а о Брки и свом успеху радосно говори и Георгије: „За мене је ова похвала нешто велико! Њој сам се много обрадовао а посебно кад сам чуо да ће ми се песма наћи у књизи. Пошто ја заиста имам свог пса Брку, кога много волим, и њему сам саопштио вест! Додуше, није ме разумео, али се сваки пут обрадује када му нешто причам. Срећан сам што је мој Брка добио своје место у књизи.“
Срећни су и наставници и родитељи, који жељно очекују Зборник песама фестивала „Машта и снови“, али и којима је дечја срећа и осмех ђака заправо највећа награда.
Аутори текста: Наташа Миленковић и Татјана Поповић
Возић
Недалеко од моје куће
сваког дана један возић хухуће
ху-ху-ху-ху.
Из возића деца машу
и гледају кућу нашу.
Ху-ху-ху-ху.
Ми радо поздраве вратимо
а они нас зову да у возић свратимо.
Ху-ху-ху-ху.
Једног дана десиће се и то
да се и ми у возићу сретнемо.
Ху-ху-ху-ху.
Име и презиме ученика: Лана Никодијевић
Разред: други
Назив школе: Допунска настава на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг
Место: Штутгарт
Држава: покрајина Баден-Виртемберг, СР Немачка
Мој Брка
Брка, мој добри пас
Верујте ми, почео да свира
контрабас.
Шала није, већ истина права
јер од свирке више не може
да се спава.
Када Брка наштима своје жице
и у шапе узме свој контрабас.
Тад од музике падају столице,
јер много је јак његов бас.
Није лако слушати Брку
јер уши страдају тад.
Али, како да му забраним свирку
када је он мој вољени пас.
И тако, Брка свира
из дана у дан.
А ја да бих нашао мира,
уши зачепио сам.
Име и презиме ученика: Георгије Лав Поповић
Разред: трећи
Назив школе: Допунска настава на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг
Место: Штутгарт
Држава: покрајина Баден-Виртемберг, СР Немачка
