Методичко-инструктивни приручник за наставнике – Српски као страни језик

5140

Методичко-инструктивни приручник за наставнике – Српски као страни језик проистиче из потреба наставне праксе и, у недостатку уџбеника за овај предмет, служи њеном унапређењу.

Ове потребе су, по својој природи, садржајне и педагошке, па се у њему налазе одговарајуће смернице које процес учења српског као страног језика воде ка испуњењу његове основне улоге – ка развијању комуникативне компетенције ученика, укључујући граматичку, социолингвистичку, стратегијску и дискурсну компетенцију.

Приручник се састоји из два дела. Први део се обраћа начелним законитостима и одликама српског као страног језика, а у другом делу су дати оперативни и организациони модели наставе. Садржаји, обухваћени овим штивом, могу се прилагођавати најразноврснијим активностима, а постављени су тако да одговарају и образовном и непосредном животном контексту. Истовремено, понуђене методске сугестије, могу се применити и у настави других предмета, у мери у којој то дозвољава њихова образовна природа. Сходно наведеном, општа намена датог приручника јесте пружање инструктивно-методичке подршке наставницима – у креирању и подстицању позитивне емоционалне атмосфере за учење и у снижавању афективног филтера који може бити препрека у учењу другог језика, у ефикаснијем развијању комуникативних и академских способности, знања и вештина, неопходних за лични и професионални развој ученика те у унапређивању интеркултурне компетенције

Модели који се налазе у Приручнику, могу послужити и као идеје за осмишљавање оригиналних примера добре праксе који омогућавају да се граматичке и лексичке структуре уче на природан начин у ситуативним комплексима, подстичу ученике свих узраста да активно учествују у њима и да пасивно знање српског језика активирају, ослобођени страха од грешака и анксиозности. Очекује се да пажљивим планирањем и реализацијом процеса наставе и учења, ученици развијају све четири језичке активности истовремено (слушање, читање, писање и говор) које им осигуравају комуникацију у свакодневним ситуацијама у различитим областима приватног и друштвеног живота, употребу српског језика у образовне сврхе, упознавање елемената српске културе, као и развијање интересовања за даље учење српског језика у (за њих) страном животном окружењу.