Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик

34

Поводом Дана словенске писмености и културе, Амбасада Републике Србије у Немачкој расписала је литерарни  конкурс под називом ,,Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик“ намењен ученицима Допунске школе на српском језику, али и свој осталој деци српског порекла у Немачкој. Циљ конкурса био је скренути пажњу на значај очувања и неговања српског  језика и ћирилице, а 117 пристиглих радова су својом лепотом и краетивношћу показала да је циљ и остварен. Конкурс је додатно мотивисао ученике да још ангажованије и са више ентузијазма размишљају о свом матерњем језику и откривају његове лепоте па је комисија Амбасаде имала јако тежак задатак да изабере 12  најуспешнијих.  О мотивацији и својим утисцима након проглашења резултата конкурса говоре награђени  ученици и њихови наставници.

,,Иако је тема лепоте матерњег језика и важности његовог очувања неизоставна на свим нашим часовима, конкурс нам је пружио повод да додатно застанамо и размишљамо о њој. Као део припреме за писање радова имали смо  час говорне вежбе који је, иако одржан на даљину, био јако весео и подстицајан и сви смо били веома срећни што су  се ученице Софија Беслаћ и Нина Миленковић нашле међу награђенима.“ – истиче наставница Бојана Ракоњац. ,,Посебно сам поносна на чињеницу да, иако ни једна ни друга ученица до сада није имала прилику да буде на часу у школи, то их није спречило да буду редовне на свим онлајн часовима, да учествују у ваннаставним активностим па  су и ове награде дошле као природан резултат њиховог труда и залагања.“

У категорији од првог до четвртог разреда, Софија Беслаћ из Гетингена освојила је запажено треће место.  Софија каже да се јако обрадовала када је сазнала да је награђена  јер то уоште није очекивала: ,,Није ми било тешко да напишем састав, било је довољно да мислим на Србију, своју породицу, рођаке  и кумове и речи су саме долазиле. Желела сам свима да покажем колико сам поносна што сам ја Софија са ,,Ј“ – што носим име које, са таквим изговором,  не постоји у немачком језику.“

У истој категорији четврто место припало је  Еви Миланов, ученица 3. разреда Допунске школе на српском језику у Лунебургу: „ Овај конкурс је за мене био јако интересантан јер сам желела да објасним мојим другарима као и свима који не живе у Србији, колико је битно учити српски језик, знати и не заборавити своје порекло. Српска допунска школа је мени јако важна јер ту могу сазнати све о нашој домовини и великанима наше земље. А посебно ми је важно да могу да разумемсвој језик и причам са другарима из Србије.“

Наставница Татјана Филиповић за своју ученицу каже: „Ева је на самом почетку школовања показала бројне таленте. Цртањем, рецитовањем, певањем, писањем исказује свест о свом пореклу, оданост матерњем језику и коренима. Евина прича је прича о њој и њеној породици, али и о свима онима који су одлучили да живот наставе далеко од Србије. Са млађом сестром Кјаром, редовно похађа наставу на српском језику и учествује у свим активностима. Ведра, насмејана и увек добро расположена, ужива у разговору, дружењу и игри са другарима“.

Пето место  међу најмлађим ученицима припало је Нини Миленковић из Мајнтала:  ,,Захваљујући мојој наставници Бојани Ракоњац која ме је позвала да учествујем на конкурсу освојила сам награду, а мислила сам, најпре, да ће ми пасти тешко и да то нећу умети. Одлучила сам да састав напишем у облику писма баби и деди јер их дуго нисам видела, тако ми је било најлакше да искажем своја осећања. Волим што сам почела да похађам наставу на српском језику, учимо много о нашој земљи, а ја се осећам сигурнијом да нећу заборавити српски језик. Била сам пресрећна када ми је мама јавила вест о освојеном петом месту.“

Специјална награда у овом узрасту припала је једном дечаку –  Матији Милинковићу. За њега учитељица Соња Зрнић каже: ,,Матија Милиновић, ђак првак, активно учествује у свим активностима у нашој школи. Самосатално пише, маштовит је и креативан у писаном изражавању. Врло брзо , на самом почетку првог разреда, савладао је штампана ћириличка слова. Поносна сам на учешће свих мојих ученика на конкурсу Амбасаде, а посебно за освојену специјалну награду нашег Матије Милиновића.“

,,Желио сам да учествујем на конкурсу јер сам хтио показати како и ми мали можемо бити велики јер се наша реч може чути далеко. Са својом пјесмицом желим да покажем и другој дјеци која вуку коријене из Србије да не одустају од свог језика и културе иако су далеко.“, рекао нам је Матија.

Још један ученике наставнице Татјане Филипивић нашао се међу најбољима. У питању је Никола Стевић, ученик 7. разреда  у Хамбургу који је добио специјалну награда у старијем узрасту: „ Мотивација за писање овог задатка је била моја жеља да испричам шта волим и шта ме чини срећним. Јако ми је битан српски језик и Српска школа у коју радо идем. Драго ми је да имамо могућност да учимо на језик иако смо тако далеко од домовине. Награда ми је важна и чини ме поносним, јер је оно што волим награђено и даје ми велики подстрек да наставим да учим још више“.

„Никола је за две године, колико похађа Допунску школу на српском језику, показао изузетну заинтересованост за наставне садржаје и све ваннаставне активности. За кратко време је научио да чита и пише ћирилицу, радо учествује у разговорима о прошлости, култури и традицији. Поносно представља своју домовину кроз песме и игре завичаја и у томе истински ужива. У школи је стекао пријатеље и радује се сваком новом дружењу.“, каже Николина наставница.

,,Ученица 6. разреда, Летициа Фриедрицх, на конкурс се пријавила јер јако воли да пише, како на српском тако и на немачком језику“ , истакла је наставница Слађана Дуњић. Како је у свом раду и описала, та два језика се код ње “држе за руке” јер је дете из мешовитог брака. Како радо проводи време у Србији код баке и деде, сматра да је језик јако битан за исказивање емоција. Летицији Фриедрицх из Бремена, добитница је 3.награде у категорији ученика од 5. до 8. разреда. ,,Волела бих да научим што више језика, а српски ми је матерњи, као и немачки јер са њима одрастам. У Србији живи велики део моје породице, коју волим и срећна сам што са њима могу да се шалим и причам о свему. Осим тога, пишем своју књигу и јако је леп осећај да могу да пишем на оба језика. То је прави поклон за мене”, каже Летициа.

,,Много се поносим тиме ко сам и одакле сам! Део мог идентитета су језик, писмо и историја! Све то могу да научим и утврдим на часовима српског језика! Било ми је важно да читајући мој састав људи схвате да је нормално знати свој језик и познавати своју земљу ма где год да се налазимо на свету! Конкурси попут овога нас ученике подстичу да се трудимо још више!” , ово су речи Давида Јоковића, ученика  8. разреда из Минхена који је освојио пето место у категорији старијих ученика.

И о Давиду његова наставница Тања Хот има само речи хвале: ,,Давид је вредан и добар ученик! Њему допунски часови много значе и воли да учи не само српски језик и ћирилично писмо него и о својој отаџбини, историји и прецима!“

Сви награђени ученици и њихови наставници биће позвани на свечану доделу награда која се, како су организатори најавили, очекује у другој половини септембра у Амбасади РС у Берлину. Из Абасаде поручују: ,,Са великим радошћу ишчекујемо почетак нове школске године и тренутак када ћемо се сви окупити а награђеним ученицима, као и свој деци која су учествовала на конкурсу, одати заслужено признање за њихов успех и велики труд.“