Поводом Дана словенске писмености, Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој расписала је литерарни конкурс на тему „Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик“, намењен ученицима Допунске школе на српском језику у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и деци српског порекла у Немачкој, са циљем неговања српског језика и ћирилице.
На литерарном конкурсу учествовало је 117 ученика из целе Немачке. У тако јакој конкуренцији, комисија Амбасаде изабрала је 12 најуспешнијих радова. Прву награду у категорији ученика од 5. до 8. разреда освојила је ученица Дуња Тадић из Фрајбурга, док су у истој категорији другу и четврту награду освојиле Ана Ивањи из Фојербаха и Мила Трипковић из Ројтлингена, све три ученице допунске наставе на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг.
О свом првом учешћу на литерарном конкурсу и освојеном првом месту, Дуња Тадић, ученица 7. разреда поносно каже:
„Срећна сам и поносна што је управо мој рад проглашен најбољим. Признајем нисам то очекивала, посебно што раније нисам слала своје саставе на конкурсе везане за српски језик, (иако сам их писала) па нисам знала где би свој рад могла да уврстим и са чиме да га упоредим. Признајем, тема овог конкурса није била лака да се литерарно обради (своју анализу зашто је битно да се учи српски језик би, чини ми се, лакше написала) али сам ипак решила да пробам. Како много волим Србију, путовање по њој и дружење са драгим људима, као и мамина и татина упорност да ми што више покажу лепоте и историју наше земље и предности боравка у два града ( и у Ваљеву и у Београду), решила сам да напишем само оно што сам доживела и што сам рекла и да ћу радити и што радим. Причам, размишљам и певам на српском језику, много га волим и драго ми је да могу своје емоције и све што желим да искажем на њему.
Јако бих волела да услови дозволе да одемо до Берлина на доделу награде. Ако не буде могло до краја јуна (у шта не верујем), можда ће моћи на јесен. Сам одлазак би био сјајан, јер ми је жеља да упознам и друге ђаке који су учествовали на овом конкурсу. Ко зна, можда се после тога сретнемо и на неком другог такмичењу или додели награда или можда почнемо да се виђамо и дружимо у Србији или Републици Српској, или негде на Дрини, где је дивно.
Ова награда ме је охрабрила да се опробам и на другим литерарним конкурсима. Само писање мени не преставља проблем јер волим да пишем и то радо радим и на српском, немачком и енглеском језику.“
На другом месту у конкуренцији ученика од петог до осмог разреда налази се Ана Ивањи из Фојербаха. Ана похађа седми разред и веома је заинтересован и успешан ђак. Ана се пре короне радовала сваком одласку у српску школу, а веома радо и мотивисано учествује и у онлајн настави. Веома је креативна, а српски језик говори одлично, иако је рођена и одрасла у Немачкој. У вези са освојеном наградом рекла је да је јако срећна, посебно што види понос и радост на лицима својих родитеља.
Мила Трипковић својим радом заузела је четврто место у конкуренцији старијих ученика. Ученица је шестог разреда, која веома предано и савесно приступа свим задацима и активностима, како наставним тако и ваннаставним. Њен напредак је изузетан, као и њен труд. Она се радује свакој похвали и награди, а њени родитељи су веома поносни.
”Ана и Мила су ученице које сваки наставник може пожелети. Вредне су, упорне, одговорне и врло креативне. Радо учествују у свим активностима, а њихови радови се могу видети у многобројним зборницима радова ученика допунске наставе на српском језику,” истакла је њихова наставница Јована Кнежевић и додала:
„Литерарни конкурс ‘Мој језик, мој свет’ био је изазов и за мене и за моје ученике. Па ипак, они су, веома инспирисани темом, написали текстове, чини ми се, у једном даху. Читајући њихове радове, осећала сам да су писани из срца и душе особе која, иако је рођена и одрасла у Немачкој, Србију и српски језик воли и доживљава као свој једини дом. Маштовитост најпре развијам код својих ученика, као и упорност и марљивост. Иако је награда важна као потврда преданог труда и рада, настојим да своје ученике научим да је најважније учествовати, трудити се и радити. На крају, награде и похвале не могу изостати.
Уверена сам да је постигнут циљ и да је овај конкурс мотивисао нашу децу да и даље, још ангажованије истражују лепоте српског језика.”
