На књижевном конкурсу „Радовићев венац“ учествовали су ученици допунске школе у покрајини Баден-Виртемберг, а чија је наставница Наташа Миленковић. Тема конкурса „А да будемо мало смешни“ инспирисала је ученике да на маштовит и оригиналан начин искажу своје мисли, осећања, као и љубав према српском језику и ћирилици. У вези са тим, наставница Наташа Миленковић са нама је поделила своја искуства и запажања:
Ученици радо учествују на књижевним и ликовним конкурсима. Радују се дипломама, захвалницама, похвалницама и књигама које су добили на конкурсима протеклих година. На овогодишњем конкурсу „Радовићев венац“ награђене су Јована Милинковић, Јована Вујић и Сара Миленковић. Оне су и раније биле учеснице бројних конкурса и добијале награде у виду диплома и књига. То их је мотивисало да наставе да пишу и даље. Учествовањем на конкурсима не само да се развија такмичарски дух, већ се и ученици подстичу на читање. На тај начин богате речник, проширују знање и негују српски језик. Ученице су веома срећне јер су њихови радови ушли у зборник најбољих радова. Веома сам поносна на њих, њихов рад и напредак.
Јована Милинковић је истакла да се веома радује награди и да ће наставити да пише на српском језику и ћирилици. Воли ћирилицу и радо чита књиге на српском језику. Додала је да су њени родитељи веома поносни на њу.
Јована Вујић је до сада више пута награђена и овом приликом је истакла да је срећна и поносна и да ће наставити да негује српски језик.
Сара Миленковић је ученица осмог разреда. Последњих шест година освојила је десетак награда на књижевним конкурсима. Радо је похађала српску школу. Воли да пише песме и приче, а награде су је додатно мотивисале за писање и учествовање на конкурсима.
Неизмерно сам срећна и поносна јер је уочен рад, труд, али и квалитет радова мојих ученика. Од првог дана мог рада у дијаспори трудила сам се да код ученика негујем љубав према домовини Србији, култури, традицији и историји. Они радо долазе на наставу, воле свој матерњи језик, радо читају, али и пишу на ћирилици. Писање за њих није напор, већ задовољство и игра речима.
