Dopunska škola srpskog jezika u Vićenci
Petnaestog decembarskog dana učionica u kojoj nastavu srpskog jezika pohađa najmlađa grupa učenika Dopunske škole srpskog jezika „Sveti Sava“ u Vićenci pretvorena je u igraonicu i maštaonicu.
Radost dolazećih božićnih i novogodišnjih praznika i uzbuđenje zbog odlaska mališana u svoj zavičaj mogla se primetiti na njihovim licima.
Raduju se susretu sa najmilijima,ali ih na domovinu podseti miris toplog hleba,nežnog i toplog kao vešte ruke naših mama i baka.
Deset vrednih đaka,uzrasta od 6 do 9 godina sa neopisivom radošću uživali su u ulozi pekara.
Čas je počeo kompozicijom „Pekarčić“. Kroz igrolike aktivnosti. Učenici stavljaju bele pekarske kape koje su napravile njihove vredne ruke, podstaknuti maštom. Razgovaramo o tome kako je pekar obučen,koje je boje njegovo odelo, koji alat koristi…
Tekst „Hleb“, V. Andrić podstakao je učenike na razmišljanje o tome koliko vrednih ljudi učestvuje u čaroliji koja se zove pripremanje hleba i da je trud koji uloži svako od njih podjednako bitan i vredan poštovanja.
Zatim su otkrili čarobne sastojke koji su nam potrebni za pripremanje hleba.
Mašta ih je odvela u zemlju Hlebiju u kojoj su ih dočekali pekari, mnoštvo slavskih kolča, česnica, mladenčića, perece, a pekare su bile pune dece. Imali su zadatak da probaju što više hlebova i peciva i da zapišu recepte koje će poneti najmilijima. Drugarima su poklonili po jednu papirnu oklagiju na kojoj su pisali mudre misli:
- U ratara crne ruke,a bela pogača.
- Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
- Dobar kao hleb.
- Hoće hleba preko pogače.
Iz Hlebije su se vratili sa pregršt lepih utisaka. Vredno se pripremamo za predstojeće praznike. Radujemo se odlasku u zavičaj.
Radosni, uz najlepše želje, čas završavamo stihovima:
Vrste hleba
Od kukuruza, raži ili pšenice,
Najlepše je njegovo rumeno lice.
Dodaćemo brašno, vodu, kvasac i malo soli,
Hleb se poštuje, hleb se voli.
Kada Srbi Slavu slave,
Slavski kolač tada prave.
Mami se osmeh vidi na licu
dok za Božić pravi česnicu.
Ivana Marjanović
