Дечји културни центар – Београд је расписао литерарни конкурс „Смешне приче и песме“. На конкурсу су учествовали ученици Наташе Миленковић, наставнице у допунској школи на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг. Тема конкурса је инспирисала ученике да своју маштовитост изразе кроз поезију или прозу изазивајући смех код читалаца. На дан школске славе Светог Саве стигла је вест да је Јована Милинковић из Ајслингена освојила прво место у категорији ученика до 4. разреда. У категорији ученика 5. разреда Филип Живковић из Зинделфингена је освојио друго место. У категорији ученика од 5. до 8. разреда за поезију друго место припало је Сари Миленковић из Ајслингена. У вези са тим, наставница Наташа Миленковић са нама је поделила своја искуства и запажања:
„Смех нам је свима у овом тешком периоду заиста потребан. Деца воле да се смеју, отуда инспирација да пишу песме и приче о необичним, чудним, несвакидашњим и немогућим ситуацијама, које изазивају смех. Филип и Јована су заменили улоге са својим родитељима. Маштали су, измишљали, и кроз необичне ситуације послали поруку не само читаоцима, већ и својим родитељима. Јована Милинковић посматра своје родитеље у улози деце, љутито им се обраћа и каже да је доста игре, да узму књиге у руке, чак им прети казном уколико добију лоше оцене. Са друге стране, у свету маште Филипа Живковића он и сестра чисте кућу, а мама и тата се играју као мала деца.“
„Ученици су срећни и радују се дипломама, захвалницама, похвалама и књигама које добију учествовањем на конкурсима или смотрама. Јована Милинковић је током ове школске године већ други пут награђена. Овом приликом Јована Милинковић је изјавила да су њени родитељи поносни на њу и њен успех и да су је награде додатно мотивисале да буде још боља и успешнија и да је много срећна јер је баш њен рад одабран у Србији“, додала је наставница Наташа Миленковић.
„Наташа Миленковић је колегиница која у свом раду доста времена посвећује даровитој деци. Њени ученици су до сада освајали највише награде на различитим литерарним и ликовним конкурсима.
Успех ученика колегинице Наташе, као и успеси ученика читавог тима наставника покрајине Баден-Виртемберг још једном потврђују љубав и посвећеност послу који обављамо. Пут од идеје до реализације, од првог потеза оловке, преко учешћа на конкурсу и на крају награде, је дуг. Пут маште и креативности, којим деца пролазе током стварања својих радова, такође је и пут образовања на којем деца уче и стичу нова сазнања. Зато је свако учешће на конкурсу и сваки рад наших ученика велика радост за сваког наставника и мене као координатора допунске наставе на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг“, са великим задовољством истакла је координаторка Татјана Поповић.
Ученица Сара Миленковић похађа допунску наставу шест година. Освојила је много диплома, признања, похвалница и награда током протеклих година, и у вези са тим изјавила је: „Изнова се радујем свакој похвали или дипломи. Овог пута освојила сам друго место, а недавно сам похављена и на конкурсу „Радовићев венац“. Учествовала сам на многобројним конкурсима, као што су: „Читалићи“, „Гордана Брајовић“, „Машта и снови“, „Медијана дечјег књижевног стваралаштва“, „Дјечје царство“, „Дани ћирилице“, „Причала ми бака – Деца певају отаџбини“, “„Краљевство бијелих рада“, „Моја отаџбина Србија“ итд. Неизмерно се радујем и поносна сам јер сваким учешћем негујем српски језик и ћирилицу далеко од моје домовине Србије, која ми, морам признати, пуно недостаје.“
Филип Живковић истиче да је поносан на себе и да су његови родитељи срећни због његовог успеха. Бескрајно се радује и захваљује жирију који је наградио његову причу.
„Трудићу се да и даље мотивишем своје ученике да своје мисли и осећања изразе на њима својствен начин кроз писану реч или ликовни израз. Врло сам задовољна досадашњим напретком својих ученика. Срећна сам када угледам осмехе на њиховим лицима и радост за време наставе. Радује ме то што воле да долазе на часове и што радо учествују у разним активностима. Увек су спремни за нове задатке и изазове, а напредак на тај начин не може изостати. Из дана у дан су све бољи, а њихов матерњи језик постаје богатији. Посебно сам почаствована тиме што су се истакли баш радови ученика из дијаспоре, јер је то потврда да смо сви заједно на правом путу.“
