„Не постоји ништа лепше у животу од путовања. Упознати свет, лепоте и вредности живљења циљ је сваког човека у животу. Али, драга децо, постоји једно путовање које
нам омогућује да без великог новца видимо све лепоте света, а да се не померимо даље од учионица. То путовање је кроз књиге и школу. Учећи, упознаћемо тајанствени свет који нас окружује и све његове вредности…”
Тоде Николетић
Моје име је Александра Цветковић, по занимању сам мастер професор српске књижевности и језика, србиста, али пре свега, на првом месту сам мама два школарца. У Немачкој живим пет година и запослена сам у средњој школи као педагошки помоћник у продуженом боравку. Пуних десет година у Србији сам радила као наставница српског језика, а од ове школске године сам од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ангажована као хонорарна наставница допунске наставе на српском језику у Инголштату.
Mojе дружење са ђацима почело је септембра 2021. године. Нашу школу тренутно похађа 24 ученика, колико и броји комбинована наставна група у Ингoлштату. Ученици су врло мотивисани и спремни за рад. С једне стране радознали, знатижељни и пуни питања, а са друге стране одговорни и марљиви, приступајући настави врло озбиљно. У таквој атмосфери, ђаци, књиге, књижевна дела наших писаца, граматика и ја почињемо заједно да одрастамо и како они расту, растем и ја упоредо са њима.Трудим се да код њих развијем љубав према нашој историји, култури, језику, домовини, да заволе наше светиње и културну баштину, да у срцу носе српску традицију и да никада не забораве своје корене и Србију.
Желим да кад „доба зашећереног млека“ прође и када моји ђаци стасају за средњу школу, останe у њима макар део мојих речи и да их са собом носе кроз живот. Све своје ђаке, све малишане саветујем: „Зовите се пркос, понос и снага!“ Тако саветујем и себе, јер је преда мном још један нови изазов! Нова школска година. Нови почетак. Још једна, нова занимљива књига, коју треба написати са децом и њиховим родитељима којима сам захвална на њиховој несебичној подршци.
Поводом отварања нове наставне групе у Инголштату, Стефанова мама, Милена Манчић каже : „Пуно тога можемо научити од наших учитељица. А наша деца су имала срећу упознати паметну, изузетно креативну и добру учитељицу Александру. Ова школа је много тога донела нашој деци у културном и социјалном развоју, и ми као родитељи смо баш поносни што је наш син ђак српске школе и што је радо посећује. Хвала Вам учитељице и само тако наставите.“
„Могу само рећи да Киара радо иде на наставу и да је пуна утисака“, закључује Киарина мама, Дијана Агић.
И за крај, порука Бојана Стефановића, тате Новака, Игњата и Филипа Стефановића:
„Задовољство је велико доћи у ситуацију и уопште писати на ову тему. Ми родитељи, који смо рођени и одрaстали у Србији, а срећу потражили далеко од домовине, не умемо да објаснимо нашу тренутну срећу. Идеја да наша деца могу да поред редовне наставе, похађају и наставу на српском језику је изванредна. Тај осећај поноса, када деца сва срећна дођу из школе кући, је неописив. Пуни су приче и осмеха. Уз захвалност носиоцима идеје за овакав подухват, хтели бисмо да похвалимо наставницу Александру Цветковић која је цео овај пројекат узела срцем и љубављу. То се највише огледа на деци, која не престају да је хвале после сваког одржаног часа. И још једанпут, у име породице Стефановић, хвала на пруженој могућности, поносни смо што смо део ове школице. Хвала што сте нам Србију приближили и довели у град у којем тренутно живимо.“
Допунска настава на српском језику у Инголштату у покрајини Баварској у организацији је Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Текст написала: Александра Цветковић
