,,Певамо на српском, сањамо на српском, смејемо се на српском и плачемо на српском“
Софија Беслаћ, пети разред
Амбасада Републике Србије у Берлину овога викенда отворила је широм своја врата и своје срце и угостила ученике, добитнике награда на конкурсу ,,Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик“. Да подсетимо, конкурс је расписан поводом Дана словенске писмености и културе, а био је намењен ученицима Допунске школе на српском језику, али и осталој деци српског порекла у Немачкој. Поред ученика гости Амбасаде били су и њихови родитељи и наставници као и координатори наставе Биљана Букинац и Тања Поповић.
На самом почетку свечаности присутнима се обратила амбасадорка Снежана Јанковић пожелевши топлу добродошлицу и истичући да је Амбасада Републике Србије – ђачка кућа. Амбасадорка Јанковић се захвалила ученицима и наставницима на учешћу и нагласила како је комисија имала јако тежак задатак међу одличним радовима изабрати оне најбоље па је уместо планираних шест, додељено укупно дванаест награда. Циљ конкурса био је скренути пажњу на значај очувања и неговања српског језика и ћириличног писма, а 117 пристиглих радова су својом лепотом и краетивношћу показала да је циљ и остварен. Међу награђеним нашли су се и Софија Беслаћ, Нина Миленковић, Ева Миланов, Матија Милиновић, Никола Стевић, Летициа Фриедрицх и Давид Јоковића.
Главни део свечаности припао је онима којима је дан био и посвећен – деци српског порекла. Награђени ученици читали су своје радове, а из сваке речи осећала се огромна љубав према матерњем језику и отаџбини и понос због српског порекла. Малишани су говорили о томе зашто им је важно да знају и од заборава сачувају свој језик, и на који начин он дефинише њих и њихов свет. Иако још увек млади, показали су висок ниво свести о томе колико су јаки и чврсти корени важни за грађење будућности. Програм су закружиле својим прелепим гласовима ученице Наталија и Емилија Стојилковић из Берлина, које су уз подршку наставнице Марије Алексић извеле две традиционалне српске песме.
Сви награђени ученици добили су похвалнице, као и књиге великана српске књижевности да им оне служе као подстицај да још више заволе свој језик и реч писану на њему.
