I ove, četvrte godine angažovanja kao nastavnika srpskog jezika u srpskoj dopunskoj školi, realizovana je Svetosavska nedelja, kroz koju smo pokazali holistički pristup nastavi, kao najdominantniji u obrazovno-vaspitnom radu u inostranstvu. U okviru predmetno različitih radionica, obrađivali smo život, delo i zasluge našeg najvećeg srpskog prosvetitelja. Centralna svečanost je po mnogo čemu kruna ovog rada, pa se ne zove slučajno „Svetosavsko blago“. Bila je reprezentativna, jer su deca, pokazala sve svoje kvalitete, u recitovanju, besedništvu, glumi, horskom i solističkom pevanju i voditeljstvu. Na sceni je prodefilovalo preko stotinu dece motivisane za učešće na ovoj najvećoj i najsvečanijoj školskoj priredbi.
Bilo je preko 300 prisutnih gostiju i neprekidno pristižu čestitke od roditelja i ostalih gostiju za divan doživljaj koji su deca prenela. Autor scenarija i programa je Biljana Petrović, a u organizaciji su bili: srpska pravoslavna crkva iz Štutgarta i Savet roditelja skole „Vuk i Dositej“ iz Štutgarta i okoline. Svi učesnici u Programu su zaslužni za uspeh ove uzorne Akademije, u svakom pogledu.
Radionica „U čast Svetom Savi“
Kako se Savindan proslavlja kao školska slava u našoj dragoj otadžbini Srbiji, tako se isto slavi i u srpskoj dopunskoj školi u Štutgartu.
U čast Svetom Savi, našem prvom prosvetitelju, čitava nedelja uoči Savindana obeležena je aktivnim i inspirativnim radom kako nastavnica tako i učenika dopunskih škola.
Motivisana željom i potrebom da ovogodišnja Svetosavska akademija bude što originalnija, Tatjana Popović, nastavnica u srpskoj dopunskoj školi u Štutgartu, u saradnji sa svojim učenicima realizovala je radionicu pod nazivom „Srpska zvečka“.
Naime, reč je o instrumentu koji su pravili učenici dopunske škole, a koristi se uz pesmu koju svi zajedno izvode pevajući u horu „Pesmu o Svetom Savi“. Svako dete je uz pomoć nastavnice napravilo svoj instrument koristeći plastičnu flašicu u kojoj se nalazi šaka pirinča. Potom su svoje flašice oblepili krep-papirom u bojama srpske zastave. Prethodno je nastavnica Tatjana sa svojim đacima obradila državna obeležja Republike Srbije, gde su oni najmlađi đaci po prvi put mogli da nauče da zastava Republike Srbije spada u jedan od državnih obeležja. Zanimljivi su bili časovi izrade novog instrumenta, a još zanimljiviji časovi kada su đaci počeli da svoj instrument sviraju zajedno uz pesmu koju su pevali. Koristeći ovaj predmet, svako dete daje svoj lični doprinos svetosavskoj priredbi.
Zanimljivo je istaći da je Nikola Acević, učenik I razreda osnovne škole, dao ime ovom instrumentu, nazvavši ga „Srpska zvečka“, dok ga je učenica Tamara Knežević, 6 godina, ocenila kao „instrument koji odlično svira“. Ovim vidom vannastavnih aktivnosti učenik je u stanju da izražava utiske, saznanja i zamisli sredstvima, materijalom i tehnikom po izboru. A to je još jedan od pokazatelja da su đaci u dopunskoj školi u dijaspori izuzetno kreativni i maštoviti, bez obzira što većina njih prvo razmišlja na jeziku zemlje u kojoj žive.
Druga radionica koja je realizovana u Dopunskoj školi na srpskom jeziku u Štutgartu jeste bojanka pod nazivom „Život Svetog Save“. Ovu bojanku čine učenički crteži inspirisani nekim segmentom iz života Svetog Save kao što su detinjstvo, porodica (roditelji i braća), odlazak na Svetu goru, zadužbine itd.
Nastavnica Tatjana je došla na ideju da sve što je pričala svojim učenicima o Svetom Savi, njegovom životu, porodici, braći, roditeljima, o kultu Svetog Save, poveže u jednu priču koja će svoj likovni izgled dobiti kroz slike u vidu crteža za bojenje. Svi njeni đaci od 1. do 8. razreda su učestvovali u izradi bojanke. Najmlađi su uglavnom crtali Rastka iz mlađih dana, njegove roditelje i rođenje Rastka, dok su se nešto stariji učenici opredeljivali više za crtanje zadužbina Nemanjića. Veliki broj dece je crtao Hilandar i manastire Žiču i Studenicu, dok su se neki opredelili za crtanje Hrama Svetog Save na Vračaru, inspirisani istorijskim događajem spaljivanja moštiju Svetog Save od strane Sinan-paše na mestu gde se sada nalazi hram podignut u čast Svetoga Save. Svaki rad potpisan je od strane autora (učenika). Fotokopiranjem svakog crteža i njihovim spajanjem u celinu nastala je bojanka pod nazivom „ Život Svetog Save“ i kao takva biće poklonjena svakom učeniku koji je učestvovao u njihovoj izradi.
Putem ovih radionica nastavnica je ispunila kako nastavne tako i kreativne ciljeve dopunske nastave funkcionalno povezujući nastavne sadržaje obrađene na prethodnim časovima vannastavnih aktivnosti sa sadržajima redovne nastave. Osim toga, uspešno je ostvarila međupredmetnu korelaciju dovodeći u vezu istorijske, geografske, književne, muzičke i likovne pojmove. Ovim vidom nastave učenik je u stanju da iskaže svoje mišljenje o značaju i ulozi očuvanja identiteta kroz negovanje srpske muzičke tradicije i kulta Svetoga Save. Kao rezultat toga jeste naučeno znanje. I naravno, zadovoljstvo učenika. I kako reče jedan od đaka osmog razreda :“ Svako ko želi može da sledi put Svetoga Save! Treba za početak istinski da voli ljude.“
Autor teksta: Jovana Knežević
Autor fotografija: Tatjana Popović
